Spasimo obelisk despota Stefana!

Sveštenstvo i verujući ljudi u Crkvinama kod Mladenovca poslednjih nedelja gledaju u nebo, ali ne samo da bi se molili Bogu, već u strahu od nove oluje kojom ne bi samo Crkva Svetog Ilije mogla biti potopljena već i uništen najstariji spomenik kulture na teritoriji Beograda – kenotaf, odnosno obeliks despota Stefana Lazarevića.

Ovaj kenotaf se nalazi na samo nekoliko metara od temelja crkve – na mestu gde je ovaj slavni srpski vladar preminuo 1427. godine, a umalo nije uništen bakarnom konstrukcijom krova koju je oluja početkom septembra počupala sa ove crkve.

– Nevreme nas je zadesilo 8. septembra. Oko 17 sati je krenula stravična oluja koja je digla krov sa južne strane i prebacila ga na stranu gde je kenotaf. Tako je stajao nekoliko dana dok nismo uspeli da sklonimo s krova onaj deo lima koji je mogao da se obruši. Sada je taj deo prazan, ali u slučaju nove oluje plašimo se da bi mogao da se digne i preostali deo lima, a uz to bi kiša mogla da ugrozi freske i ikone u crkvi – priča protojerej Spasoje T. Marković, paroh crkve Sveti Ilija.

Objašnjava da su se odmah obratili za pomoć opštini, Zavodu za zaštitu spomenika i svim ljudima dobre volje kako bi pre jesenjih kiša i zime uspeli da pokriju crkvu i spreče još veću nesreću.

– Bili su iz opštine i procenili da bi novo pokrivanje krova koštalo 1,3 miliona dinara (oko 11.000 evra). Mi taj novac nemamo, ali razmišljamo da bakarni krov zamenimo limenim što bi koštalo mnogo manje – kaže protojerej Marković i poziva sve ljude dobre volje u dijaspori da im pomognu u tom naumu. – Podjednako se plašimo i kiše i oluje, ali nadamo se da ćemo što uz pomoć države, što ljudi dobre volje ipak izbeći katastrofu.

Crkva Svetog Ilije izgrađena je na mestu Glava i to na temeljima hrama koji je despot Stefan podigao najverovatnije u znak zahvalnosti Bogu za pobedu nad Brankovićima koji su sa Turcima pokušali da ga unište.

Taj okršaj se odigrao zapadno od Crkvina, u mestu Razbojište, a seljaci malo-malo pa obrađujući svoje njive i dan-danas pronalaze ostatke strela, mačeva, koplja i drugih predmeta iz srednjeg veka što je nesporan dokaz da se na tom prostoru vodila borba između dve vojske.

Mermerni spomenik – kenotaf despota Stefana je nastao na mestu gde se, 19. jula 1427. godine, upokojio najprosvećeniji vladar srednjeg veka, sveti despot Stefan Lazarević.

Hadži Marko Vujičić, novinar, putopisac i teolog, kaže da prema istorijskim podacima nekoliko dana pre Svetog Iliju despot Stefan sa svitom krenuo u lov.

– Bila je velika vrućina, od žege se nije moglo disati, nekoliko dana ranije krenuo je u lov. Tokom lova, svita je primetila da se sa njim nešto čudno događa mada je bio odličan jahač. U jednom trenutku je pao s konja. Brzo su ga preneli do šatora gde je pao u komu iz koje se nije probudio – priča Vujičić.

U spomen na ovog vladara podignut je obelisk od venčačkog mermera visok 195, širok 67, a debljine 28 santimetara.

Crkva na meti Turaka

Ne postoje podaci kako je Crkva Svetog Ilije prvobitno izgledala, ali Hadži Marko Vujičić nema dileme da je bila izgrađena u srpsko-moravskom stilu i da je izgledala kao crkve u manastirima Manasija, Koporin ili Pavlovac.

Vujičić objašnjava da su je Turci u više navrata opsedali, pljačkali i na kraju spalili.

– Sačuvane su carske dveri sa veoma dragocenim natpisom na desnom krilu: „Ja, Đurađ, Zubović, grešni rab Božji, postavih ovaj kamen.“ Crkva je obnovljena 1836. godine, u vreme kneza Miloša Obrenovića, koji je dao novčani prilog u talirima, s tim da temelje osvešta bukovički prota. Ikonostas je rađen 1853. i 1854. godine, prema potpisu samog majstora na desnom uglu ikone Presvete Bogorodice, Dimitrija Posnikovića. Ova obnovljena crkva služila je sve do 1884. godine, kada je od silnih zemljotresa ispucala i odobrenjem viših crkvenih vlasti je porušena. Nova crkva završena je 1886. godine – kaže Vujičić.

Kenotaf

Na prednjoj (zapadnoj) strani spomenika isklesan je sledeći tekst: „Ja, despot Stefan, sin svetoga kneza Lazara i po njegovu prestavljenju milošću Božjom bih Gospodin svima Srbima, Podunavlju i Posavlju i delu Ugarske zemlje i Bosanske još i Primorju Zetskome. I u Bogodanoj mi vlasti provodih života moga mojega vreme koliko se blagomu svide Bogu godina 38.

I tako dođe mi zapovest opšta od svih cara i Boga, govoreći poslani k meni anđeo: ‘Idi’ i tako duša moja od ubogoga mi razluči se tela na mestu zvanom ‘Glava’ godine 6935, indiktiona 5, sunčanog kruga 19, i mesečeva 19, meseca julija 19 dana.“

Na levoj (severnoj) strani uklesan je tekst: „Blagočestivi Gospodin despot Stefan dobri gospodin“, a na desnoj (južnoj) strani piše: „Predobri i mili i slatki Gospodin Stefan despot“.