Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u selu Dolac u blizini Travnika u ulici Zenjak br. 13, kao zakoniti sin Katarine (rođ. Pejić) i podvornika Antuna Andrića (prema podacima iz Matice rođenih crkve sv. Ivana Krstitelja u Travniku).
Međutim u svim Andrićevim ličnim dokumentima 10. oktobar je zapisan kao datum rođenja. Detinjstvo je proveo u Bosni, koja je pripadala tadašnjem Austrougarskom carstvu, a filozofiju je studirao u Zagrebu, Beču i Krakovu. Na početku Prvog svetskog rata uhapšen je zbog antiaustrijskih tendencija, pa je tada kratkotrajno prekinuo studije. Godine 1923. doktorirao je književnost na Univerzitetu u Gracu, a zatim je započeo diplomatsku službu u Jugoslaviji. Svoju karijeru diplomate je završio kao jugoslovenski ambasador u Berlinu. Kada se 1941. godine Jugoslavija našla pod nemačkom okupacijom, Andrić se vratio u Beograd i tamo je živeo tokom i nakon Drugog svetskog rata. Govorio je čak šest jezika.
Književnu karijeru započeo je kao pesnik. Bio je jedan od saradnika časopisa „Hrvatska mlada lirika“ tokom 1914. godine. Krajem rata je objavio dve zbirke stihova u prozi, „Ex Ponto“ i „Nemiri“. Njegov prvi roman, „Put Alije Đerzeleza“, objavljen je 1920. U periodu između dva rata, Andrić objavljuje tri zbirke pripovedaka pod nazivom „Pripovetke“, 1924, 1931. i 1936. godine. Tokom Drugog svetskog rata, u slobodno vreme koje su mu okolnosti nametnule, Andrić piše svoja tri velika romana objavljena iste godine (1945): „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“.
Godine 1969. izabran je za počasnog člana Akademije nauka i umetnosti u Bosni i Hercegovini, a 1972. godine Beogradski univerzitet mu je dodelio počasni doktorat. Poslednji se put u javnosti pojavljuje se 13. oktobra 1974. godine na književnom matineu u Beogradu. Dva meseca kasnije doživeo je moždani udar. Izgubio je mogućnost govora i uglavnom je bio bez svesti. Preminuo je 13. marta 1975. nakon tromesečne kome u Beogradu gde je i sahranjen.
Oženio se tek u sedmoj deceniji
Andrić se u 66. godini venčao s Milicom Babić, 17 godina mlađom pozorišnom kostimografkinjom. Ženom koju je Andrić čekao dvadesetak godina. Ona je Milica, žena koje nema, srušila je stereotipe o tadašnjoj ženi, bila je obrazovana, uspešna i stvorila je život van braka. Nažalost, njihova sreća potrajala je samo deset godina. Milica je preminula u njihovoj kući u Herceg-Novom. Nakon njene smrti, kuću je prepisao njezinoj sestri Danki i više se nikada nije vratio.
Ponavljao razred zbog matematike
Zbog nedovoljne ocene iz matematike, Ivo Andrić je ponavljao sedmi razred. Nakon završene osnovne škole u Višegradu, upisuje Veliku sarajevsku gimnaziju 1903. i živi s majkom u unajmljenoj sobi na Bistriku. Uprkos mnogim izostancima, profesor hrvatskog jezika Tugomir Alaupović u njemu prepoznaje darovitost i naklonost književnosti. Razvili su celoživotno mentorstvo i prijateljstvo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
