Bratstvo manastira Sv. Arhangela kod Prizrena čestitalo je krsnu slavu Sv. Alimpije Stolpnik porodici Miloša Ćirkovića, Srbina iz Belog Polja kod Peći, jedinog srpskog vojnika koji je odbio da se povuče sa Kosova i Metohije posle povlačenja Vojske Jugoslavije juna 1999. godine.
„Neka je sveti Alimpije Stolpnik na zdravlje i spasenje njegovoj porodici, a njemu na večno sećanje u Carstvu nebeskom, za čojstvo koje je iskazao u nemogućim uslovima i tako svoj život skončao“, naveli su iz Sv. Arhangela.
Ćirković je danima iz svoje kuće pružao otpor albanskim teroristima i likvidirao najmanje osamnaest neprijatelja. Da stvar bude još neobičnija, sve vreme je puštao gusle kojima je hrabrio sebe u borbi sa napadačima.
Odbio da se povuče, uz reči „Svi ste izdali, ja ostajem!“
Ćirković je ostao sam u svom domu u rodnom selu. Po zanimanju je bio šumar, a u ratu vodič srpskih specijalaca, koji je „odlično poznavao svako drvo, svaki krš“.
„Dok jedni tvrde da su ga teroristi ubili posle nekoliko dana opsade, drugi su stava da je preko Prokletija uspeo da se izvuče do Crne Gore. Čuje se takođe da danas živi negde u inostranstvu. Ono što ne mora da se nagađa jeste da je Miloš odbio da se povuče, i da je danima iz svoje kuće pružao otpor teroristima.“
Mitropolit Amfilohije je u svom četvorotomnom delu „Ljetopis novog kosovskog raspeća – dnevnički i drugi zapisi (mart–avgust 1999.)“ opisao ovog „ovovremenog Miloša Obilića“.
„Od spisa koji su ostavili italijanski vojnici iz sastava KFOR saznajemo dosta detalja o ovom hrabrom čoveku.
U selu, u svome domu, ostao je sam Miloš Ćirković, šumar od svojih 38 godina, u ratu vodič srpskih specijalaca, koji je ‘odlično poznavao svako drvo, svaki krš’. Ostao je da brani selo. Šaljem oca Radomira Nikčevića sa jednim mladićem iz kuće Stošića da ga pozdravi i zamoli u moje ime da pređe sa nama u Patrijaršiju. Radomir ga zatiče naoružanog i obučenog u vojničku uniformu. Ne želi da je skine. Jedini srpski vojnik u uniformi na Kosovu i Metohiji posle povlačenja juna 1999.
Radomir mu prenosi pozdrav i poruku. Moli ga, kumi Bogom, ubeđuje uporno da krene sa nama. Moli ga i mladi Stošić. A on će, nezemaljski odlučan i zemaljski otpor: ‘Ti ćuti, da te ne ubijem! Sram vas bilo, svi ste vi izdali!… Idite, ja ostajem!’ Poslednji branilac Crkve i naroda u ovom pogromu, spreman da pogine ‘za kralja i otačastvo’“, ispričao je sveštenik Radomir Ničević, a zapisao mitropolit Amfilohije.
Pogled redakcije portala Vesti Online
„Sva mu je kuća izrešetana. On zabarikadiran u mrtvom betonskom uglu prizemlja, sa gomilom municije unaokolo. Rešen da brani svoj kućni prag do smrti. Zahvaljuje na brizi i pozdravu, ali odlučno odbija da napusti svoj dom, odrešito prekidajući svako dalje nagovaranje.
Potresen odlučnošću usamljenog ratnika, otac Radomir ga na rastanku blagosilja na poslednji podvig rečima:
‘Dobar si deo izabrao, Miloše srca obilićevskoga! Bog te blagoslovio na dobar podvig, Miloše Ćirkoviću!’
Nekoliko dana kasnije čulo se da je oko 26-og, po nekima 20. juna, od zulumćara verovatno ranjen, savladan i ugrabljen Miloš Ćirković.
Piše: Siniša Kostić
