Savez za mirnu Bosnu

Strasti u Sarajevu ne stišavaju se posle posete Milorada Dodika predsedniku Zoranu Milanoviću i premijeru Andreju Plenkoviću. Stvaranje novih odnosa u regionu usmereno je na razbijanje pokušaja uspostavljanja Bošnjačke hegemonije nad drugim narodima u BiH i odaje prve obrise, iznuđenog, ali do juče nezamislivog sporazuma Srba i Hrvata o strateškim interesima tih naroda.

Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik je ukazao da su se nakon nedavne inicijative američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona o promeni Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH stvari dodatno zakomplikovale i da svako pokušava da zauzme početne pozicije. Dodik kaže da je Banjaluka više od svih spremna za te razgovore i odlučna da ojača autonomiju i stepen samostalnosti Srpske u okviru BiH.

Pritom, poziciju RS uoči novih „prelomnih vremena“ Dodik je rešio da ojača i uspostavljanjem odnosa sa Hrvatima na najvišem nivou, o čemu svedoči njegova poseta predsedniku Zoranu Milanoviću i premijeru Andreju Plenkoviću u Zagrebu.

Nismo raja

Dodik je rekao da je RS odlučna da zaštiti prava Hrvata u BiH. On je ukazao da je međunarodna zajednica preko Veća za implementaciju mira u BiH izbacila i Srbiju i Hrvatsku iz procesa odlučivanja o BiH, a visoki predstavnik uskratio Hrvatima u Vladi FBiH pravo da ne budu preglasani.

– A onda je Hrvatska u procesu ulaska u EU morala da se odrekne uticaja i pomoći Hrvatima u BiH. I to su muslimani u BiH iskoristili da razvlaste Hrvate, a međunarodna zajednica da promoviše građansku BiH u kojoj bi vladao princip jedan čovek – jedan glas, čime bi se omogućila dominacija Bošnjaka, a mi Srbi i Hrvati bili bismo nekakva raja – objasnio je Dodik.

On je kazao da je od Milanovića i Plenkovića prvi put čuo o interesu da se zaštiti konstitutivnost Hrvata.

Prošla opsesija ratom

– A da bi zaštitili kolektivna prava Hrvata u BiH moraju zaštititi i konstitutivnost nas Srba, sviđalo se to njima ili ne. Kao što smo i mi odlučni da zaštitimo kolektivna prava Hrvata u RS i da se tako suprotstavimo građanskom konceptu koji ne donosi stabilnost BiH – zaključio je Dodik i dodao da je u Zagrebu prvi put čuo i kritike na rad visokog predstavnika u BiH od predsednika i premijera jedne članice EU.

I analitičar iz Mostara Milan Sitarski ukazuje da je poseta Dodika Zagrebu izazvala buru negodovanja bošnjačkih političara i pre nego što se dogodila, što svedoči o zaoštravanju odnosa Bošnjaka i sa druge strane Srba i Hrvata.

– Istovremeno srpsko-hrvatski odnosi poboljšavaju se, što su bošnjački lideri sami izazvali pokušajem hegemonizma. Hrvati i Srbi izlaze iz opsesije ratom i Zagreb je konačno doneo stratešku odluku da se pozabavi pitanjem predstavljanja konstitutivnih naroda, konkretno Hrvata, ali to znači i svih ostalih u BiH – istakao je Sitarski.

Zajednički interes

Istoričar Čedomir Antić rekao je da je veoma dobro što je Milorad Dodik u Zagrebu uspostavio vezu sa hrvatskim rukovodstvom. Antić je ukazao na usaglašenu poruku da obe strane stoje iza originalnog Dejtonskog sporazuma.

– Vreme je da se reši pitanje izbora članova Predsedništva BiH, pošto je očigledna težnja Bošnjaka da biraju svoje Srbe i svoje Hrvate – rekao je Antić.

On je zaključio da negativan odnos hrvatskog nacionalizma prema Srbima neće nestati, ali da će dva naroda u BiH moći da sarađuju racionalno u zajedničkom interesu.

Samo Dodik može do EU

Lider Hrvatske seljačke stranke BiH Mario Karamatić ocenio je da poseta Dodika Zagrebu spada u rubriku „verovali i ne“, ali da se pokazalo da jedino srpski član Predsjedništva BiH može doći do članice EU.

– Željko Komšić (hrvatski član kog su izabrali Bošnjaci), za godinu dana nije bio nigde osim u Zvorniku, gde je posetio susednu Srpsku. A Šefik Džaferović posetio je Pakistan, u koji ne ide niko živ. Jedino Dodik, kao lider Srba, i vođa Hrvata Dragan Čović (HDZ BiH) imaju kontakte – rekao je Karamatić koji je proteste Komšića i Džaferovića nazvao propinjanjem na zadnje noge.

On je istakao da je u izjavama Dodika, Plenkovića i Milanovića naglašeno poštovanje Dejtona, te da je čak rečeno da Hrvatska i Srbija, kao zemlje potpisnice, imaju obavezu da isprate poštovanje.

– Dejton je sporazum crno na belo i u njemu nigde ne piše da Bošnjaci treba Hrvatima da nameću predstavnike, niti da Sarajevo treba da naređuje Srpskoj bilo šta. A oni nam diktiraju od Kobilje Glave do Ilidže kako svi da se ponašamo – dodao je Karamatić, koji smatra da je u BiH danas 10 puta zatrovanija atmosfera nego odmah nakon rata.

Opet veto iz Srpske

Posvađano sa Srbima i Hrvatima, Sarajevo je opet zateglo strunu do pucanja. Milorad Dodik najavio je novi veto pošto su ga preglasali Šefik Džaferović i njegova marioneta Željko Komšić i „doneli odluku“ o priznanju Kosova. To će biti već drugi veto Republike Srpske u desetak dana, pošto je nedavno Narodna Skupština RS odbacila uvođenje američke organizacije u izborni proces u BiH.

Dodik je za to da će se pozicija Republike Srpske braniti bez oklevanja, te da neće biti bilo kakvih kalkulacija po pitanju Kosova i statusa RS u BiH.

– Narodna skupština Srpske bitna je poluga vlasti na kojoj se raspravlja o svim važnim spoljnopolitičkim pitanjima i krajnje je mesto gde se donose odluke, a priznanje Kosova poslanici će odbaciti s većinom od dvotrećinske. Džaferović i Komšić, lider SDA Bakir Izetbegović i drugi političari ponašaju se kao da je BiH već priznala samoproglašeno Kosovo i Srbiji pokušavaju da drže lekcije – rekao je Dodik, koji je najavio veto i povodom najave Izetbegovića o reviziji tužbe protiv Srbije za navodni genocid.