Sajber promocija (1): Srpski imidž je u 19. veku

Vlada Srbije kao institucija još ne koristi društvene mreže Tviter i Fejsbuk za komunikaciju sa građanima

 

Srbija počev od 1990. godine gubi bitke u oblasti javne diplomatije, odnosno lobiranja i medijskog predstavljanja na svetskoj društveno-političkoj sceni, iako je kategoriju javne diplomatije promovisao još 1965. godine američki diplomata Edmund Galion, dekan Flečerove škole prava i diplomatije pri Univerzitetu Taft. On je javnu diplomatiju izjednačavao s propagandom.

Goran Tešić   Dačić-Hodžaj 0:1587 Na internetu se ne može pronaći Tviter nalog ni Ministarstva spoljnih poslova Srbije ni šefa diplomatije Ivice Dačića. Pod Dačićevim imenom od 2011. godine postoji Tviter nalog, ali kao čelnika SPS-a, sa 357 pratilaca i 588 tvitova, ali je prošle godine to demantovano iz Vlade Srbije uz obrazloženje da je nalog lažan.   Ministarstvo spoljnih poslova tzv. Kosova na Tviteru ima 7.237 pratilaca i u svet je na engleskom jeziku plasiralo više od 4.270 poruka. A Tviter nalog njihovog ministra Envera Hodžaja, koji je emitovao 1.587 poruka na engleskom i nemačkom jeziku, prati 10.500 tviteraša širom sveta.

Prema procenama kompanije Gugl, u svetu se će 2016. biti osam milijardi mobilnih telefona, od kojih bar četvrtina ima pristup internetu. Društvene mreže poput Fejsbuka, Ju tjuba i Tvitera danas zajedno koristi oko dve milijarde ljudi! Vlada Srbije kao institucija još ne koristi društvene mreže Tviter i Fejsbuk za komunikaciju sa građanima iako to danas rade vlade iz mnogih zemalja sveta.

Društvene mreže zasad ne koriste ministri Rasim Ljajić, Kori Udovički, Dušan Vujović, Snežana Bogosavljević Bošković, Aleksandar Vulin, Zlatibor Lončar i Vanja Udovičić.

Dok digitalna diplomatija Prištine ređa uspehe, zauzimajući četvrto mesto u svetu, u Beogradu se ne pokreću radi promovisanja interesa Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova pokrenulo je ove godine digitalnu diplomatiju za priznavanje Kosova kao samostalne države, organizujući jednodnevni seminar sa ekspertima iz celog sveta i aktivistima na internetu. Kao savetnik pojavio se bivši pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD Majkl Parmbli koji je pomogao u sastavljanju nacrta "nacionalne strategije za digitalna priznanja".

S druge strane, srpski funkcioneri nakon stupanja na visoke državne položaje uglavnom prestaju da koriste društvene mreže, pokazuju istraživanja, a kao primeri navode se profili ministara Ivana Tasovca i Srđana Verbića, koji su pre stupanja na ove dužnosti bili među uticajnijim tviterašima. Svako ko želi da ostane u igri, navodi u studiji "Javna diplomatija, meka sila i veliki podaci", elektroinženjer Goran Tešić iz Moskve, inače osnivač pokreta Evroazijska Srbija, mora razumeti značaj interneta.

– Silicijumska budućnost je počela. U skladu sa ovim promenama, menja se i oblik diplomatije. Osim očiglednih mogućnosti za direktnu komunikaciju na blogovima, diskusionim grupama, Fejsbuku ili Tviteru, važan segment digitalne diplomatije predstavlja i analiza dostupnih podataka pomoću kojih bi mogli da se predvide događaji – poručuje Tešić.

Jovan Kurbalija, osnivač i direktor Diplomatske fondacije iz Ženeve, ističe da je zahvaljujući internetu i Vikiliksu diplomatija doživela zemljotres jer je pokrenut proces njene demistifikacije.

– Iako Vikiliks izgleda kao incident, bio je neminovnost. Diplomatija je morala kad-tad da se prilagodi zbivanjima u savremenom društvu, pošto se nije bitnije promenila od kada su postavljene njene današnje osnove na Bečkom kongresu 1814. godine. A svet se od onda suštinski promenio. Ostaje ista funkcija diplomatije, ali se menja način njenog vođenja, uključujući i to ko se njome bavi i kako se pregovori vode. Naravno, to će zahtevati vreme, jer kako je odavno rekao Ajnštajn: "Lakše je razbiti atome nego predrasude" – kaže sagovornik "Vesti".

Srbija je loše prošla u poslednjem istorijskom deljenju karata.

– Srbija, kao i cela Jugoslavija, imala je odličnu startnu poziciju 80-ih godina. U to vreme bili smo među 20 vodećih zemalja u oblasti informacione tehnologije. Na primer, malo je poznato da je beogradski Zavod za statistiku pored Ciriha imao najmodernije IBM kompjutere još 1984. godine. Kompjuterska mreža Sezam bila je 80-ih živa društvena mreža daleko pre Fejsbuka ili Tvitera.

Beogradski Elektrotehnički fakultet uživao je respekt širom sveta. Danas je teško naći važniju kompjutersku kompaniju u svetu koja nema u rukovodstvu nekog od bivših studenata ETF-a. Od takve startne pozicije u digitalnoj trci Srbija je pala na 80. mesto u 2013, po rangiranju Svetskog ekonomskog foruma.

Srbija se nalazi iza drugih bivših jugoslovenskih republika (na 36. mestu je Slovenija, na 46. je Hrvatska, na 52. je Crna Gora, na 57. Makedonija, i, na 68. Bosna i Hercegovina). Od jednog od vodećih tehnoloških centara u Evropi postali smo tehnološki treći svet. Sa odlivom mozgova i propuštenim ključnim godinama tehnološkog razvoja, dobili smo loše karte u ovom deljenju. Igramo sa onim šta imamo. Nekada se može dobro igrati i sa lošim kartama – objašnjava Kurbalija.

Preko neformalnih društvenih grupa i blogova, pojedine diplomate nastoje da utiču na svetsko i javno mnjenje zemlje u kojoj službuju, ali i na promenu političkih tokova. Neki od diplomata tako opipavaju puls javnosti, ali i političkog vrha zemlje u kojoj su postavljeni. Svetske supersile čak otvaraju virtuelne konzulate na internetu, odnosno veb-strane specijalno za zemlje u kojima nemaju predstavništva. Srbija je od ovoga još daleko.

Svojevremeno je bio popularan virtuelni svet Second Life (Drugi život) na kom je i Srbija, tj. nekadašnje Ministarstvo za dijasporu zakupilo ostrvo. Namera je bila da se populariše Srbija, njeni kulturni i turistički potencijali. Ideja, međutim, nije zaživela, a ni pomenuti virtuelni svet nije naročito popularisan na internet mreži, za razliku od Fejsbuka, Tvitera i blogova.