Ruski dronovi su test za NATO – a gde je Tramp?

Vašington još jednom tera Evropljane da se zapitaju: da li će ruski upad dronovima u vazdušni prostor Poljske zbližiti saveznike u NATO ili otkriti rupe u jedinstvu Alijanse?

Nakon što su poljski i holandski lovci oborili naoružane ruske dronove u poljskom vazdušnom prostoru – što je, kako u sedištu NATO oprezno beleže, prvi put da su „avioni Alijanse delovali protiv potencijalnih pretnji u savezničkom vazdušnom prostoru“ – usledila je široka osuda Kremlja i podrška Poljskoj od strane lidera NATO. –

– Neprihvatljivo – poručio je holandski premijer Dik Šof, neposredno nakon što su avioni F-35 njegove zemlje oborili neke od uljeza.

– Nepodnošljivo – dodao je francuski predsednik Emanuel Makron.

– Neodgovorno – ocenio je nemački kancelar Fridrih Merc.

Ali, više od 24 sata kasnije – izostala je reakcija američkog predsednika Donalda Trampa.

Gde je Vašington?

Njegov ambasador pri NATO, Metju Vitaker, napisao je na mreži „X“ da SAD stoje uz svoje saveznike protiv, kako je naveo, „kršenja vazdušnog prostora i braniće svaki pedalj teritorije NATO“. Međutim, jedini Trampov javni komentar bio je zagonetan post na mreži „Istina“: „Šta se dešava s Rusijom koja narušava poljski vazdušni prostor dronovima? Evo nas!“

Samo nekoliko sati kasnije, ubijen je Trampov politički saveznik Čarli Kirk, što je razumljivo preusmerilo predsednikovu pažnju. Ipak, odsustvo svake kritike Moskve ili podrške Poljskoj zbunilo je saveznike.

Među onima koji najviše čekaju američku reakciju sigurno je poljski predsednik Karel Navrocki, koji je preneo da je telefonom razgovarao s Trampom o napadu (nakon njegovog posta na mreži). „Današnji razgovori potvrdili su jedinstvo saveznika“, napisao je Navrocki na „X-u“. Ali, od Trampa se nije čulo ništa više.

Pravi cilj dronova: podela među saveznicima

To zapravo mnogo govori, zaključuje Nemac Jan Tehau, evropski urednik u trustu mozgova Eurasia Group. „Ova tišina Evropljanima prenosi jezivu poruku koju su i ranije naslućivali: da SAD više nisu prirodno i bezuslovno tu. To podstiče već postojeće sumnje u američku posvećenost članu 5 NATO.“

– Upravo je to Putin imao na umu kada je naredio upad dronova u Poljsku – da podgreje te sumnje, poveća strah i produbi jaz između SAD i Evrope – kaže Tehau. On je među onima koji veruju da gotovo 20 dronova nije moglo „slučajno“ da uleti u poljski vazdušni prostor.

Poljski poslanik u Evropskom parlamentu Mihal Kobosko slaže se da je ovo bio test Kremlja, ne samo za Evropu, već i za to kako će Amerika odgovoriti.

– Oni svakog dana ispituju našu sposobnost da se branimo – rekao je Kobosko za DW u Strazburu. „Ovo je poput crvenog alarma za sve nas u Evropi – ne samo za istočno krilo, ne samo za Poljsku, baltičke zemlje, Rumuniju ili Finsku, već za celu Evropu. Moramo to da shvatimo i da se prilagodimo tako što ćemo mnogo više da ulažemo u našu odbranu – sa Amerikancima ili bez njih.“

Razume se da se Poljska od sveg srca nada da će to biti „sa Amerikancima“. Iako je američki ministar odbrane Pit Hegset opisuje kao „uzornog saveznika“ – s najvećim budžetom za odbranu u NATO u odnosu na BDP –  u Varšavi ipak vlada „mešavina frustracije i nervoze“ zbog toga što ne znaju šta mogu da očekuju, kaže Filip Bednarčik, direktor varšavske kancelarije Nemačkog Maršalovog fonda.

On navodi da poljska vlada ulaže u sopstvenu odbranu i svoju ulogu u NATO „kao pravi saveznik, uveren da će Alijansa stajati iza njih. Ali, i dalje su nervozni i potrebno im je da im se to stalno potvrđuje.“

Šta sledi za NATO?

Pretnja iz vazduha nije iznenađenje. Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je početkom juna da Alijansi treba „kvantni skok“ – 400 odsto više ulaganja u protivvazdušnu i protivraketnu odbranu. „Vidimo u Ukrajini kako Rusija donosi teror s neba. Zato ćemo ojačati štit koji štiti naše nebo“, poručio je Rute u govoru u londonskom institutu Četam haus.

Iako su poljski F-16 i holandski F-35 ovoga puta uspešno oborili nekoliko dronova, to nije ni najefikasniji ni najisplativiji način da se nosi s tom pretnjom. „F-35 ne može da obori čitav roj takvih dronova“, napominje Bednarčik. „Zato će Poljska morati da izgradi drugačiju mrežu odbrane.“

U međuvremenu, vrhovni komandant NATO za Evropu, Aleksus Grinkjevič, tokom posete Litvaniji uveravao je istočne saveznike da ne treba da brinu čak i ako Moskva pojača ovu vrstu pretnji do nivoa oružanog napada.

– Apsolutno ima još mnogo posla. Postoje poboljšanja u naoružanju koja omogućavaju nižu cenu po obaranju mete i države to već testiraju – rekao je u četvrtak. Ali je i naglasio: „Kada ste operativni komandant i imate sposobnost, a dođe do napada ili upada u vaš vazdušni prostor – cena oružja u tom trenutku nije bitna. Koristićete ga da odbranite svoje stanovništvo.“