Ruska zamka

Zapadne kompanije koje su nastavile da posluju u Rusiji nakon sukoba sa Ukrajinom ostvarile su milijarde dolara profita.

Međutim, Kremlj im je blokirao pristup gotovini u pokušaju da okrene igru protiv „neprijateljskih“ nacija.

Poslovne grupe iz zapadnih zemalja činile su 18 milijardi dolara od 20 milijardi dolara ruskog profita koje su inostrane kompanije prijavile samo za 2022. godinu, prema podacima koje je prikupila Kijevska škola ekonomije, i 199 milijardi dolara od 217 milijardi dolara ruskog bruto prihoda, prenosi Investitor.

„Brojevi su od tada možda znatno porasli, iako nije moguće tačno proceniti koliko, jer većina međunarodnih kompanija koje posluju u Rusiji objavljuju svoje lokalne rezultate samo godišnje“, rekao je zamenik direktora razvoja KSE Andrij Onopriienko, koji je sastavio podatke.

Lokalne zarade kompanija od Britiš petroleuma (BP) do Sitigrupa zaključane su u Rusiji od prošle godine kada je uvedena zabrana isplate dividende preduzećima iz „neprijateljskih“ zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju i sve članice EU. Iako se takve transakcije mogu odobriti u izuzetnim okolnostima, izdato je malo dozvola za povlačenje.

„Desetine milijardi u dolarima su zaglavljene u Rusiji“, rekao je izvršni direktor jedne velike kompanije sa sedištem u zemlji koja nije označena kao neprijateljska.

„I nema načina da ih izvučemo“, kazao je on Fajnenšel tajmsu.

Veličina prihoda i profita odražava ne samo trajni značaj zapadnih kompanija za rusku ekonomiju, već i dilemu sa kojom se takva preduzeća suočavaju u pogledu odlučivanja o tome šta da rade sa svojim poslovanjem u sankcionisanoj zemlji.

Mnoga strana preduzeća pokušavaju da prodaju svoje ruske podružnice, ali svaki dogovor zahteva odobrenje Moskve. Proteklih dana Britiš amerikan tobako i švedski proizvođač kamiona Volvo objavili su sporazume o prenosu svoje imovine u zemlji lokalnim vlasnicima.

Među kompanijama “neprijateljskog” porekla koje su i dalje aktivne u Rusiji, austrijska banka Rajfajzen prijavila je najveću zaradu u zemlji u 2022. godini od 2 milijarde dolara, prema podacima KSE.

Američke grupe Filip Moris i Pepsiko zaradile su 775 miliona dolara, odnosno 718 miliona dolara. Ruski profit švedskog proizvođača kamiona Skanija od 621 milion dolara u 2022. učinio ga je kompanijom sa najvećom zaradom među firmama koje su se od tada povukle iz zemlje.

Iako je Rajfajzen, najveći zapadni zajmodavac koji posluje u Rusiji, rekao da “nema pristup” svom profitu u zemlji, nije otpisao vrednost poslovanja.

Filip Moris je odbio da komentariše. Pepsiko i Skanija nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Preduzeća sa sedištem u SAD ostvarila su najveći ukupni profit od 4,9 milijardi dolara, pokazuju podaci KSE, a slede nemačke, austrijske i švajcarske kompanije sa 2,4 milijarde, 1,9 milijardi i milijardu dolara.

KSE prikuplja svoje podatke iz izvora uključujući ruski registar kompanija, novinske izveštaje i korporativne izjave.

Nedostupna sredstva doprinose troškovima s kojima se međunarodne kompanije suočavaju zbog posledica ruskog napada na Ukrajinu. Fajnenšel tajms je prošlog meseca javio da su evropske kompanije prijavile otpise i gubitke u vrednosti od najmanje 100 milijardi evra od svojih operacija u Rusiji od prošlogodišnjg sukoba.

Nemačka energetska grupa Vinteršal, koja je ove godine zabeležila negotovinsko umanjenje vrednosti od 7 milijardi evra nakon što je Kremlj eksproprisao svoje poslovanje u Rusiji, ima „oko 2 milijarde evra u gotovini od obrtnih kamata… zaključan zbog ograničenja dividende”, rečeno je investitorima na konferencijskom pozivu u februaru.

„Ogromna većina gotovine koja je generisana u našim ruskim zajedničkim poduhvatima od 2022. godine se raspršila“, saopštio je Vinteršal prošlog meseca, dodajući da iz Rusije nisu isplaćene dividende za 2022. godinu.

Neke kompanije pronašle su načine da zaobiđu ograničenja. Ruska podružnica američke prehrambene grupe Mars prošle godine je isplatila 56,1 odsto dividendi svojoj matičnoj kompaniji tako što je “prebijala svoje dugove”, navodi se u njenom godišnjem finansijskom izveštaju za 2022.

Ruska divizija Japan tobako internešenala, jedine velike grupe za proizvodnju cigareta koja se nije obavezala da traži izlazak iz zemlje, prošle je godine platila 180 miliona dolara svom jedinom deoničaru JTI Nemačkoj, od čega je 20 odsto raspodeljeno nakon sukoba sa Ukrajinom, prema izjavi grupe za 2022.

Kompanija je rekla FT-u da je izvršila isplate iz svoje zarade iz 2021. godine, dok rusko komercijalno sedište nije isplatilo dividendu u odnosu na rezultate iz 2022. godine.

Filip Moris nije najavio isplatu dividende iz Rusije u 2022. godini. U 2021. njegovo rusko poslovanje isplatilo je oko 6 odsto svojih neto prihoda kao dividende svojoj matici.

Ruski zvaničnici tek treba da iznesu „jasnu strategiju za postupanje sa zamrznutom imovinom“, rekla je Aleksandra Prokopenko, nerezidentni naučnik u Karnegi Raša Jurejža centru. „Međutim, imajući u vidu snažnu želju stranih subjekata da povrate svoje dividende, verovatno će istražiti opciju da ih koriste kao polugu – na primer da podstaknu zapadne vlasti da odmrznu rusku imovinu.“

Rusko ministarstvo finansija prošlog meseca je ublažilo pravila o dividendi, ali je i formalizivalo okvir “dobrih” i ”nestašnih” kompanija, kako Kremlj naziva one koje žele da napuste zemlju.

„Omogućavanje raspodele dividendi odavno je postalo svojevrsno ohrabrenje za ‘dobro ponašanje’, što uključuje jasno stavljanje do znanja da želite da ostanete u Rusiji“, rekla je osoba uključena u izlazne dogovore.

Za kompaniju „neprijateljskog“ porekla, repatrijacija dividendi je već „komplikovana kao i prodaja biznisa“ u Rusiji, rekla je ta osoba. “Jedan od mojih klijenata izgubio je nadu da će izvući bilo kakvu dividendu i jednostavno je sve otpisao“.

Čak se i neke kompanije iz „prijateljskih“ zemalja bore da vrate svoje dividende.