Rojters: Inflacija će potresati Evropu godinama

Inflacija u evrozoni dostigla je vrhunac, ali opada tako sporo da će biti potrebne godine kako bi se dostigao cilj Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, stvarajući tako pritisak na ECB da pooštri mere tokom većeg dela 2023. godine, piše Rojters u svojoj analizi.

ECB je, podižući kamatne stope za rekordnih 200 osnovnih poena (dva odsto, jedan osnovni poen iznosi 0,01 odsto) od jula, načinila veliki korak kako bi ukrotila inflaciju, koja je dostigla 10,6 odsto u oktobru, pre nego što se spustila na 10 odsto u novembru, ali to je i dalje pet puta više od ciljane inflacije, navodi Rojters.

Pritisci ostaju veliki 

Pritisci ostaju veliki, cene energije su i dalje visoke, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, a rast plata ubrzava. Stimulativne mere vlada rade protiv pooštravanja politike ECB, a preveliki deo rasta cena energenata „ušao“ je u širu ekonomiju kroz posredne uticaje podstičući osnovni rast cena, navodi agencija. Takođe, recesija, za koju se očekivalo da olakša inflatorne pritiske, čini se da je blaža nego što se strahovalo.

Sve to govori da će inflacija polako pasti sa rekordno visokih nivoa u prvim mesecima 2023. godine, ali će bazna inflacija (dugoročni trendovi u rastu cena), koju neki kreatori politike ECB pažljivije prate nego podatke o samoj opštoj inflaciji, i dalje ostati uporno visoka.

– Malo je verovatno da će bazna inflacija dostići vrhunac do sredine 2023. godine i tek posle toga će polako početi da pada. Uzimajući to u obzir, cilj ECB da vrati stopu inflacije na oko dva odsto na održivoj osnovi izgleda daleko – rekao je Kristof Vajl, ekonomista nemačke Komercbanke.

Ako se pad inflacije pokaže presporim, firme i potrošači mogu izgubiti poverenje u posvećenost ECB i prilagoditi svoje ponašanje u određivanju plata i cena tako da odražava višu inflaciju, održavajući brz rast cena, piše Rojters.

„Iako se to još nije dogodilo, dugoročna inflaciona očekivanja su neprijatno visoka i nastavljaju da rastu. Ključni indikatori tržišta, koji ECB često navodi, sada iznose 2,4 odsto, što je znatno iznad cilja od dva odsto, i porast je nastavljen čak i kada je politika pooštrena“, navodi se u analizi.

Nove projekcije ECB, koje će biti objavljene sledeće nedelje, pokazaće da će inflacija biti iznad cilja i u 2024. godini, i da će na dva odsto pasti tek 2025, tvrdi Rojters.

– Posredni efekti pokretaće inflaciju i u sledećoj godini i u 2024 – rekao je glavni ekonomista ECB Filip Lejn.

Recesija i rast plata

Očekivana recesija trebalo je da ima ulogu u ublažavanju cenovnih pritisaka, ali bi ona mogla da bude benignija nego što je očekivano, sugeriše niz nedavnih pokazatelja.

„Objekti za skladištenje gasa su popunjeni, što znači da je malo verovatno da će se biti energetskog racionisanja, dok vlade pomažu domaćinstvima i preduzećima putem subvencija. Uska grla u snabdevanju, koja su izazvala inflaciju dok su ekonomije izlazile iz pandemije, popuštaju“, navodi se u analizi zašto je recesija manja od očekivane.

Problem može biti i poletno tržište rada na kom je stopa nezaposlenosti od 6,5 odsto rekordno niska.

„Firme, koje su svesne koliko je teško vratiti radnike posle pandemije, izbegavaju otpuštanja“, objašnjava Rafael Brun Aguere iz banke „Džej Pi Morgan“.

U međuvremenu, plate nastavljaju da rastu, što je preduslov za dugotrajnu inflaciju. To stvara dilemu kod ECB: rast plata je neophodan kako bi se sustigao brzi rast potrošačkih cena, koji je smanjio realne prihode, ali nije izvesno da će posle nekoliko godina rasta, određivanje plate biti u skladu sa ciljem ECB.

„Rast plata trebalo bi da dostigne četiri odsto na kraju ove godine i da ostane na tom nivou. Ekonomski jastrebovi će pokušati da to označe kao posredne efekte inflacije, ali nismo ubeđeni u to“, saopšteno je iz američke banke „Meril Linč2.

Kako se dodaje, pritisci govore da je ECB daleko od toga da se izbori sa rastom kamata i njena referentna kamatna stopa od 1,5 odsto mogla bi da se udvostruči pre nego što taj posao bude završen.

To je potvrdio i Gejbrijel Maklauf, šef Irske centralne banke i jedan od kreatora politike ECB, koji je rekao da „postoje scenariji u kojima referentna kamatna stopa može otići preko tri odsto“.