Ispred stambenog kompleksa Kador u Odesi, ukrajinskom gradu na Crnom moru, stanari i spasilačke ekipe okupljaju se na temperaturama ispod nule, svega petstotinjak metara od obale. Iznad kancelarije na 25. spratu, ruski dron razneo je deo zida.
Anastasija (35), koja živi u susednoj zgradi, doselila se u Odesu iz Donjecka nakon ruske invazije. Sada, suočena s posledicama novog napada, pokušava sabrati misli.
– Spavala sam. Prvo sam pomislila da sanjam, cela se zgrada tresla. Nisam čula eksploziju, ali sam čula drugi ruski dron Šahed koji je bio izuzetno glasan. Otkad sam ovde, bilo je prilično mirno. Tek je nedavno postalo opasnije. Još nisam odlučila hoću li se seliti, ali trenutno me je strah – ispričala je, piše „Gardijan“.
Eskalacija na crnomorskom ratištu
Anastasija nije jedina koja oseća strah. Ruski napadi na Odesu naglo su eskalirali poslednjih meseci, nakon što se sukob, koji je bio u pat-poziciji, ponovno rasplamsao s težištem na Crnom moru. Pojačani ruski udari usledili su nakon ukrajinskih napada krajem prošle godine na tankere ruske „flote iz senke“ i na rusku pomorsku bazu u Novorosijsku.
Vladimir Putin dugo tvrdi da je glavna ukrajinska luka ruska, a u decembru je zapretio da će grad odseći od mora. Ipak, zauzimanje Odese ili čak njezino stavljanje pod pomorsku blokadu ostaje daleko izvan dometa Moskve.
Na početku rata Ukrajinci su potopili ruske ratne brodove, uključujući i komandni brod „Moskva“. Zato je Rusija pribegla bombardovanju grada projektilima i dronovima izdaleka.
Svakodnevni napadi i rat iscrpljivanja
Najveći nedavni napad dogodio se 13. decembra, kada je 160 dronova i projektila ciljalo energetsku infrastrukturu, ostavivši velike delove grada danima bez vode i struje. Time je započelo razdoblje gotovo svakodnevnih napada. U svojoj kancelariji u Odesi, portparol ukrajinske mornarice Dmitro Pletenčuk pokazuje kalendar za januar.
– Šahed. Šahed. Šahed… Ovog meseca bila su samo dva dana bez napada – kaže, navodeći da je u šesnaest dana bilo napada raketama i projektilima. „Rusi napadaju energetsku infrastrukturu dan i noć jer je sada toliko hladno da misle da ćemo kapitulirati“, objašnjava.
– Situacija na Crnom moru trenutno je poput šahovske ploče. Niko ne može povući potez. Potisnuli smo ruske ratne brodove prema Novorosijsku, ali rusko vazduhoplovstvo i dalje kontroliše vazdušni prostor iznad velikih delova Crnog mora. To je sada siva zona, 25.000 kvadratnih kilometara mora pretvoreno je u sivu zonu – ističe Pletenčuk.
To je dovelo do rata koji se vodi s velike udaljenosti, ali nije ništa manje žestok. Dok Ukrajina gađa ključne ruske pošiljke nafte, Moskva pokušava da cilja ključnu ekonomsku žilu kucavicu Kijeva – izvoz poljoprivrednih proizvoda morem.
Ranjivost Odese
Prema rečima guvernera Odeške oblasti Oleha Kipera, Crno je more u vojnom smislu prednost za odbranu zemlje, ali i otežavajuća okolnost. „S jedne strane, to je prirodna barijera koja nas štiti“, rekao je. No, za razliku od gradova dublje u unutrašnjosti, uključujući i glavni grad, čija je protivvazdušna odbrana višeslojna, more otežava izgradnju jednako duboke odbrane.
To stvara ranjivost na dalekometne udare dronova i projektila ispaljenih s okupiranog Krima. „Najgori napad bio je 13. decembra“, rekao je Kiper. „Posle tog masovnog napada, najmanje 60% cele Odeske oblasti bilo je bez struje, vode i grejanja.“
Psihološki rat i strateški ciljevi
Među onima koji su odgovorni za zaštitu Odese je i potpukovnik Denis Nosikov, komandant grupa teritorijalne odbrane na jugu.
– Poslednjih nekoliko meseci neprijatelj koristi kombinovane napade raketama i dronovima Šahed – rekao je. „Cilj je izvršiti psihološki pritisak na stanovništvo Odeske oblasti. Žele nam slomiti moral. Zato svakodnevno imamo napade dronovima Šahed. Istovremeno, vidimo ruske psihološke operacije na društvenim mrežama.“
Koliko su Odesa i Crno more ostali važni za ambicije Moskve, naglasio je prošle godine i načelnik generalštaba Ukrajine Oleksandr Sirski. „Ruski agresor nastojao je da okonča rat protiv Ukrajine, ali je to planirao da učini tako što će nas uništiti, namećući svoje uslove s pozicije sile“, rekao je.
– Pokušali su da zauzmu preostale teritorije Donjecke, Luganske i Zaporoške oblasti, kao i desnu obalu Hersona, a cilj im je bio doći do Odese kako bi nam potpuno prekinuli pristup moru – dodao je Sirski.
Pripreme za najgore
S obzirom na to da se 90% ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda izvozi morem kroz luke Odeske oblasti, pomorski putevi pretvoreni su u ratnu zonu. „Crno more, koje nas hrani i sastavni je deo naše privrede, takođe je naša slaba tačka“, rekao je vojni analitičar Oleksandr Kovalenko.
Sve to, kaže Nosikov, zahteva od Ukrajine da sve elemente ruske pretnje – na kopnu, moru i u vazduhu – tretira sa jednakom ozbiljnošću. „Čak i sada pripremamo Odesu za kružnu odbranu sa protivtenkovskim preprekama, zonama uništenja i minama“, rekao je.
– Ovu rusku pretnju uvek ćemo shvatati ozbiljno, iako verujem da bi Putinovo naređenje za zauzimanje Odese bila najveći ruski poraz u ovoj regiji – zaključio je Nosikov.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
