Spoljnopolitički komentator i dopisnik iz Nemačke Nenad Radičević kaže za Kosovo onlajn da je broj zahteva za prijem u državljanstvo ove zemlje u prvih šest meseci ove godine utrostručen u odnosu na broj iz 2023. godine.
Radičević navodi da se veliki deo građana Srbije i uopšte Zapadnog Balkana koji žive i rade u Nemačkoj dugo ustezao od odricanja od sopstvenog državljanstva, ali da se, kada su vlasti u Nemačkoj dozvolile dvojna državljanstva, situacija promenila i sada vlada veliko interesovanje, naročito kod onih koji su već dugo u Nemačkoj.
Pojašnjava da su procedure za dobijanje državljanstva znatno olakšane, naročito za one koji su se veoma dobro integrisali.
– Za to im je potrebno da imaju položen B1 ispit znanja nemačkog jezika, da imaju boravak duži od pet godina, da imaju dokaz da u poslednjih dvadeset meseci nisu bili na socijalnoj pomoći ili pomoći za nezaposlene, odnosno da mogu sami sebe da izdržavaju. Postoji čak i ubrzana procedura za one koji su se veoma dobro integrisali, što znači da su učestvovali u nekim značajnim događajima u nemačkom društvu ili imaju dokaz da rade na nemačkim univerzitetima – navodi Radičević.
Napominje da je zbog velikog broja zahteva došlo do zastoja u imigracionim ustanovama širom Nemačke. Najveći zastoj je upravo u najvećim gradovima – u Minhenu, Kelnu i Berlinu.
– U Kelnu su čak u maju zaustavili prijem zahteva, jer je toliki bio broj da su oni shvatili da ne mogu sve da ostvare, i planiraju tek sad u septembru da nastave sa prijemom zahteva. Prosto, broj zahteva za prijem u državljanstvo u prvih šest meseci ove godine je utrostručen u odnosu na broj iz 2023. godine. Procenjuje se da je period čekanja minimum godinu do dve zbog tog velikog broja zahteva, koji će se, kako se očekuje, još više uvećavati u narednim mesecima – kaže Radičević.
S druge strane, navodi, državljanstvo samo po sebi ne donosi veliku razliku.
– Zapravo, to državljanstvo ne pravi neku veliku razliku, osim prava na glasanje i možda nekih beneficija u smislu lakšeg dobijanja kredita za kupovinu stana. Mada ima ljudi koji su i sa stalnim boravkom, na primer, uspeli da dobijaju kredite za kupovinu stanova. U tom smislu nije neki veliki korak, osim mogućnosti preseljenja u drugu zemlju, a da i dalje zadrže tu beneficiju da imaju nemački pasoš i da se jednog dana, možda, vrate – kaže Radičević.
Nakon terorističkog napada u Solingenu mnogi u Nemačkoj su zahtevali da se zakon o migracijama preispita, ali Radičević navodi da to ne bi trebalo da utiče na državljane Srbije.
– Za prijem u državljanstvo postoji klauzula da onaj ko se prijavljuje mora da potpiše izjavu da prihvata osnove nemačkog ustava, da prihvata, između ostalog, ravnopravnost žena i muškaraca, da nije pristalica antisemitskih stavova i to su neki od uslova koji će biti kontrolisani, tako da ta aplikacija ne bude automatski odobrena, nego da postoji ta neka vrsta kontrole – objašnjava on.
Dodaje da isto važi i za građane Albanije, Kosova i Severne Makedonije i da bi ta kontrola pripadnosti islamističkim pokretima i određenim grupacijama, koja je pod kontrolom državne bezbednosti, mogla da bude “to rešeto koje bi možda neke ljude sprečilo da dobiju nemačko državljanstvo”.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
