U vreme pandemije naši sunarodnici koji rade u Švajcarskoj retko putuju u maticu i uopšte van granica te zemlje. To mogu da učine oni koji su se vakcinisali i oni koji su uspeli da urade test na vreme, a oni koji to nisu uspeli moraju da ostanu u zemlji domaćina. Nostalgija za zavičajem je u vreme odmora još veća ali da odmor ipak ne bi propao u četiri zida krene se u obilazak znamenitosti zemlje domaćina. Putnik namernik zaista ima puno toga da vidi u Švajcarskoj, a Ružicu Vasiljević i saradnicu „Vesti“ Violetu Aleksić put je iz Ciriha odveo u Montre i nisu zažalile. Bogata istorija ovog mesta odvela ih je u putovanje kroz vreme koje u svom zapisu beleži naša saradnica.
Naravno prva fotografija sa lica mesta odmah je objavljena na društvenim mrežama da se ovekoveči dolazak u Montre. Minut kasnije, već je viđena i stiže poruka naših dragih prijatelja iz ovog dela Švajcarske Branka i Mari Abramović. „Vesti“ su pisale o divnoj ljubavnoj priči tog bračnog para.
– Pa vi ste stigle u naše krajeve. Dolazimo po vas čim se lepo odmorite da vam pokažemo malo detaljnije ovo mesto – javlja se Branko telefonom.
Bile smo oduševljene. Lepo je imati prijatelje svuda u svetu, a kad se prvi put nađete na nekom mestu još je dragocenije da vas neko ko poznaje kraj provede i ispriča prave priče. Posle srdačnog pozdrava i kafe na rivi kraj Ženevskog jezera sa Brankom i Mari krenuli smo vremeplovom u davnu prošlost ovog mesta. Švajcarkinja Mari reče da će to Branko bolje da uradi, ona će nam, nekom drugom prilikom, bolje opisivati Srbiju.
– Montre je grad i opština u kantonu Vo u Švajcarskoj. Nekadašnje nemačko ime Muchtern
danas se više ne koristi. Grad se nalazi na obali Ženevskog jezera, ispod 2.000 metara visokih planinskih vrhova. Klimatski uslovi i suptropska vegetacija na rivi čine Montre međunarodno poznatom turističkom destinacijom. Grad je poznat i po čuvenom džez festivalu. Pored Nabokova, Čaplina, Fredija Merkjurija i mnogih drugih svetskih umetnika svih epoha, Montreom je šetao i naš naučnik Milutin Milanković. Slavni pesnik i diplomata Jovan Dučić je voleo ovu rivijeru. On je studirao u Ženevi, a kasnije kao diplomata u tom gradu bio delegat u Društvu naroda – upoznao nas je Branko sa gradićem koji je mnogima simbol mondenskog odmarališta.
Branko je odlučio da nam pokaže i drugu stranu ovog mesta i da nas vodi u dvorac Šijon koji je nastao u 12 veku.
– Od tada izgradnja dvorca nije prestala, a za današnji izgled ovog nacionalnog spomenika možemo zahvaliti Albertu Nefu. Mnogim piscima ovo mesto je poslužilo kao inspiracija za njihova književna dela kao što su lord Bajron, Viktor Igo, Aleksandar Dima, Alfons de Lamartin, a i Ernest Hemingvej je bio nadahnut ovim mestom – pričao nam je Branko.
Zanimljivo je bilo videti Sobu zastava, žensko kupatilo i spavaću od pre više vekova, koja je dokaz koliko su niski rastom bili ljudi u to doba. U dvorcu Šijon je i kapela posvećena Svetom Đorđu, a u podrumu vinarija. U jednoj od sala nalazi se postavka nekadašnje učionice koju posetioci kad vide ne bi pomislili da je to zdanje, kroz istoriju delom bilo i kazamat.
Otac Vanzemaljaca
Posle obilaska dvorca Šijon zaputili smo se u gradić Grujer u kantonu Friburg. Srednjovekovni grad je važno turističko odredište. Sem što je poznat po dobrom siru i čokoladi ovaj gradić ima bogatu istoriju. Dvorac Grujer datira takođe iz 12. veka i promenio je mnoge vlasnike. Zadržali smo se najviše u Muzeju Hansa Rudolfa Gigera.
– Giger je bio slikar, vajar, arhitekta i dizajner. Poznat je širom sveta po razvoju svog jedinstvenog biomehaničkog stila. Postao je slavan kada je dobio Oskara za dizajn u čuvenom filmu „Vanzemaljac“ Ridlija Skota. Giger se smatra jednim od najpoznatijih umetnika fantastičnog realizma. Otac Vanzemaljca kako ga zovu ovde rođen je 1940, studirao je u Cirihu, a preminuo je 2014. godine u ciriškoj bolnici od povreda zadobijenih u padu. Sahranjen je na groblju nedaleko od muzeja koji sada vodi njegova supruga Karmen Marija – objašnjavao nam je Branko Abramović.
Na kraju ovog putešestvija pozdravili smo se sa našim domaćinima Brankom i Mari Abramović. Mari nam je ostala dužna da nam, kada se vidimo u Srbiji, ispriča svoju priču o njenim omiljenim mestima u našoj zemlji.
Vođene od prošlosti do budućnosti, pune utisaka vratile smo se u sadašnjost na obalu jezera, uživale još neki dan u toj lepoti pre povrataka u Cirih.
Sa uličnim sviračem
Lepo vreme na rivijeri Montrea izmamilo je brojne šetače, a pored svih lepota sliku je ulepšao i ulični svirač iz Rumunije koji je svirao čardaš i kolo Bojarka pa su neki šetači i zaigrali uz te taktove.
Čuveni pesnik je uklesao svoje ime
Lord Bajron, jedan od najpoznatijih pesnika romantizma, 1816. godine je napisao i objavio dramsku pesmu „Zatvorenik iz Šijona“. Pesma ima 392 reda, a inspirisana je tamnovanjem ženevskog borca za slobodu Francisa Bonivarda u zamku Šijon od 1532. do 1536.
Pošto je Bajron boravio u dvorcu dok je dovršavao pesmu, uklesao je svoje ime na stub gde su ostali zatvorenici uklesali svoja imena.
Omiljeno mesto slavnih rokera
Jedno od mesta koje najviše privlači pažnju turista u Montreu je statua Fredija Merkjurija, a nedaleko od nje se nalazi Studio ekspiriens, muzej posvećen britanskoj rok grupi Kvin, koji je zapravo smešten u bivšem studiju jednog kazina. Kvin je snimao u tom studiju od 1978. do 1995. Muzej je otvorio član benda Brajan Mej 2. decembra 2013. godine. Članovi Kvina prvi put su došli u Montre 1978. godine da snime album Jazz. Sledeće godine bend je kupio studio koji je iznajmljivan drugim grupama poput Led cepelina, Dip parpla. U tom studiju su nastale mnoge legendarne pesme kao što su: „Šou mora ići dalje“ Kvina i „Dim na vodi“ Dip parpla.
Onlajn porudžbine u restoranu
Prednost boravka u Montreu za vreme pandemije je što se moglo sedeti u baštama restorana. Međutim dugi redovi čekanja i naravno neizbežno čekiranje putem aplikacije gde svi ostavljaju lične podatke malo smetaju opuštenoj turističkoj atmosferi. U pojedinim restoranima redovi za mesta u baštama su bili ogromni, maske su obavezne dok ne sednete za sto, a u nekim restoranima da bi se izbegao kontakt, gosti su putem aplikacije restorana naručivali jelo.
