Putin spreman da se nagodi sa Zapadom?

„Iza najnovijih tirada protiv NATO i strašnih upozorenja Zapadu, postoje neki znaci da ruski predsednik Vladimir Putin želi da izbegne eskalaciju ukrajinske krize i traži neku vrstu nagodbe sa Zapadom“, piše agencija Rojters.

Putin je drugi put za nedelju dana upozorio da će evropske države biti automatski uvučene u rat sa Rusijom u kojem „neće biti pobednika” ako se Ukrajina pridruži NATO-u i potom pokuša da ponovo osvoji poluostrvo Krim.

Međutim, on je takođe rekao da dijalog nije završen, da su neki predlozi SAD i NATO vredni rasprave i da će Rusija učiniti „sve da se nađu kompromisi koji odgovaraju svima“.

Nakon više od tri meseca visokih tenzija izazvanih nagomilavanjem više od 100.000 ruskih vojnika blizu ukrajinskih granica, njegove namere su i dalje nejasne. Bela kuća je za vikend saopštila da bi on mogao narediti napad u narednih nekoliko dana ili nedelja.

Međutim, dvojica analitičara iz Moskve čija je specijalnost dešifrovanje signala iz Kremlja, kazali su za Rojters da Putinovi komentari nakon višesatnih razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom pokazuju da je ozbiljan povodom pregovora.

– Naravno da se drži svojih pozicija, ali nisam stekao utisak da je raspoložen za eskalaciju – rekao je Andrej Kortunov, šef ruskog Saveta za međunarodne poslove.

– Verovatno ne biste razgovarali sa oponentom sedam sati da želite samo da mu održite lekciju.

Putin je ponovio ključne zahtjeve – da se isključe širenje NATO, raspoređivanje raketa blizu granica Rusije i vraćanje vojne infrastrukture NATO u Evropi na stanje iz 1997.

On se požalio da su SAD i NATO „zaobišli“ te zahteve u formalnim odgovorima Moskvi 26. januara, koji su sadržali „političke klišee i predloge o nekim sekundarnim pitanjima“.

Međutim, odgovor SAD, koji je prošle nedelje objavio španski list „El Pais”, uključivao je ponude za rešavanje konkrentih ruskih zabrinutosti. U njemu je navedeno da je Vašington spreman da razgovara o recipročnom dogovoru o nerazmeštanju raketa i borbenih snaga u Ukrajini i da pregovara o „mehanizmu transparentosti“ kako bi se potvrdilo da SAD nisu postavile krstareće rakete „tomahavk“ na odbrambene lokacije u Poljskoj i Rumuniji.

Kortunov je rekao da bi ulazak u dijalog o kontroli oružja sa Vašingtonom stoga mogao biti u Putinovom interesu.

– Na način koji može ispuniti njegov zahtev jer ako postoje ozbiljni pregovori o kontroli oružja u Evropi, ti pregovori mogu sprečiti da se infrastruktura NATO približi ruskim granicama – rekao je Kortunov.

– Ako je to srž njegovih zabrinutosti, on može pokušati da reši problem na taj način. Ali, naravno, malo je verovatno da će potpuno odustati od svog primarnog zahtjeva.

Fjodor Lukjanov, glavni i odgovorni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici”, kaže da ako Moskva ne može naterati Zapad da obeća da neće primiti Ukrajinu u NATO, ona može nastojati da postigne isti ishod kroz obnovljenu verziju mirovnih sporazuma iz Minska 2014. i 2015.

Putin je nakon razgovora sa Makronom naglasio da ne postoji alternativa za te sporazume, koji bi dodelili specijalni ustavni status dvema oblastima na istoku Ukrajine gde se proruski separatisti bore protiv ukrajinske vojske od 2014.

U zavisnosti od toga kako se taj specijalni status definiše, to bi moglo opstruirati ambicije Ukrajine za pridruživanje NATO-u, posebno ako bi se proruskim oblastima dala sloboda da sklapaju sopstvena bezbednosna uređenja sa Moskvom – čemu bi se Kijev snažno opirao.

Lukjanov priznaje da bi bio potreban ozbiljan pritisak Zapada da Ukrajina odustane od odbijanja da razgovara sa separatistima i potpiše autonomiju za istočne oblasti.

Međutim, kaže da je moguće da bi „konture novog sporazuma mogle da se pojave“ iz nekog oblika rešenja sukoba, u kombinaciji sa izjavom o novim bezbednosnim uređenjima u Evropi u skladu sa Makronovim predlozima, i novim merama za kontrolu naoružanja o kojima je Vašington spreman da razgovara.

– Optimista sam, ali istovremeno veoma oprezan – rekao je Lukjanov.