Puč u Nigeru: kakva je uloga Rusije?

Posle vojnog udara u Nigeru mnogi su spekulisali o umešanosti Rusije. Jer, nakon puča i prekida veza sa Francuskom, susedni Mali i Burkina Faso obratili su se Kremlju. Da li Moskva stoji iza puča u Nigeru?

Na demonstracijama podrške puču u Nigeru nekoliko ljudi mahalo je ruskim zastavama. Demonstranti su uzvikivali „Živeo Putin“, kao i „Dole Francuska“, bivša kolonijalna sila u Nigeru.

Takvi znaci proruskog raspoloženja i optužbe velikog broja ukrajinskih zvaničnika koji su tvrdili da Rusija stoji iza vojnog udara u Nigeru, podstakli su spekulacije o tome da je Moskva organizovala puč.

Ali, nijedan kredibilan komentator nije izjavio da je Rusija direktno odgovorna za svrgavanje demokratski izabranog predsednika Nigera, Mohameda Bazuma, 26. jula.

– Mislim da ono što se dogodilo i ono što se nastavlja da se dešava u Nigeru, nije podstaknuto od strane Rusije ili „Vagnera“ – rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken u izjavi za BBC.

Ruska grupa „Vagner“ u Africi

„Vagner“ je ozloglašena paravojna grupa koju finansira ruska država i koja je duboko umešana u događanja u nekoliko afričkih država, prvenstveno u Centralnoafričkoj Republici, Sudanu, Maliju i Libiji. Iako je šef „Vagnera“ Jevgenij Prigožin pozdravio puč u Nigeru, grupa nije potvrdila da je u to umešana.

Ekspert za „Vagner“ iz Vašingtona Elena Pokalova za DW potvrđuje da „zaista nema mnogo dokaza da Rusija stoji iza puča“.

Umesto toga, čini se da je okidač bila lična ambicija. Bazuma je želeo da smeni general Abdurahman Čijani, komandant elitne predsedničke garde, a nakon toga, Čijani se proglasio za šefa nove vojne hunte.

Niger je „dovoljno važan“ za Putina

Iako nema konkretnih dokaza da su „Vagnerovi“ plaćenici već u zemlji, analitičarka Pokalova veruje da je Niger „dovoljno važan“ za ruskog predsednika Vladimira Putina da bi Kremlj podržao slanje boraca tamo.

– Mislim da Prigožin neće imati problema da okupi 1.000 do 2.000 ljudi – navodi Pokalova. „To je upravo ona vrsta pobede koja je trenutno potrebna Putinu, jer on ne postiže svoje ciljeve u Ukrajini.“

Kao i mnogi drugi analitičari, i Pokalova upozorava da bi, ako je Niger postigao dogovor sa „Vagnerom“, ta država bogata uranijumom mogla da se suoči sa dodatnom nestabilnošću, kršenjem ljudskih prava, autoritarnom vladavinom i suzbijanjem demokratskih protesta.

Istorija državnih udara u zapadnoj Africi

U zapadnoj Africi je od 2020. godine izvedeno više vojnih udara: dva puta u Burkini Faso i Maliju, i po jednom u Čadu i Gvineji. Niger je bila jedna od poslednjih prozapadnih zemalja u Sahelu.

Već duže vreme u igri je pretpostavka da do pučeva dolazi nakon što je Moskva ponovo pokrenula projekat rusko-afričkih odnosa, kaže Ovigve Eguegu, analitičar iz konsultantske kompanije „Development Reimagined“. „Ipak, iako postoje dokazi za ruske kampanje dezinformacija ili za to da ruski mediji potpiruju antikolonijalna osećanja, mora se reći da su ta antikolonijalna osećanja u tom zemljama već prisutna.“

Eguegu opisuje odnose između Nigera i Rusije kao „veoma tanke“, a to je ocena koju potvrđuje i Danijel Eizenga iz Afričkog centra za strateške studije. On koristi izraz „ekstremno ograničeni“ odnosi.

Veze između dve zemlje uglavnom su u oblasti bezbednosti. One su 2017. potpisale vojni sporazum – jedan od desetina koje Rusija ima sa afričkim zemljama, a koji podrazumeva unapređenje saradnje u borbi protiv terorizma. Niger se poslednjih godina suočavao s čestim napadima pobunjeničkih grupa.

Ali, ta saradnja se nije razvila „na neki suštinski način“, kaže Eguegu, koji se specijalizovao za odnose Rusije i Afrike.

Kako bi veze Rusije i Nigera dalje mogle da se razviju?

Ipak, puč je otvorio čitav niz mogućnosti za Rusiju da proširi svoje interese u Sahelu i potencijalno dobije podršku u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Većina država članica UN više puta je osudila Moskvu zbog njenog rata protiv Ukrajine.

Niger je podržao tri rezolucije UN kojima se osuđuje ruska invazija, dok su Mali, Gvineja i Burkina Faso bili uzdržani ili nisu bili prisutni tokom glasanja. Dovođenje Nigera u sferu interesa Rusije moglo bi to da promeni.

Prodaja oružja Nigeru još jedan je način na koji bi Rusija mogla da učvrsti odnose.

– U isto vreme, to oružje bi omogućilo nigerskoj hunti da udvostruči svoje napore u borbi protiv terorizma, a pomoglo bi joj i da konsoliduje svoju poziciju novih vladara – ističe Eguegu za DW.

Rusija bi novom režimu mogla da pomogne i „u oblasti bezbednosti“, što je eufemizam za koji bi Niger, jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, plaćao velike pare za „Vagnerove“ usluge, eventualno namirujući svoje obaveze prirodnim resursima, kao što to čine Centralnoafrička Republika i Mali.