Bez obzira u koliko prodavnica uđete i koliko god polica pogledate, jedna cifra najčešće upada u oči kada su cene artikala u pitanju, a to je – devetka.
Čini se da nema cene koja se ne završava tom cifrom, u stvari, najčešće je to 99, što bi trebalo da bude suptilan, iako već pročitan trik kojim trgovac nastoji da vas ubedi da je jedna para koju ste uštedeli značajna za vaš kućni budžet. Odnosno, da je 9,99 značajno manje od 10.
Bez uštede
Međutim, opsežno istraživanje koje su sproveli profesori Danijel Livaj i Avičaj Snir, na osnovu višegodišnjih podataka prikupljenih iz američkih prodavnica, otkrilo je da potrošači, kada kupuju artikle čija se cena završava sa 9, ne samo da nisu uštedeli taj jedan cent – nego su robu u proseku preplatili 18 odsto u odnosu na slične artikle sa „normalnim cenama“.
Analizirali su cene svega – od sireva, preko grickalica i sokova, konzerviranih supa, deterdženata, do toalet papira i šampona, i zaključak je da kada se cena robe završi sa devet, po pravilu je skuplja od robe koja ima cenu bez te cifre.
U slučaju određenih namirnica razlike su upadljive. Na primer, sokovi čija se cena završava sa devet su u proseku 43 odsto skuplji od sokova bez te cifre na kraju, toalet papir je skuplji za 35 odsto, bombone 28 odsto, papirni ubrusi 23 i sapuni 22,6 odsto.
Niko ne zna kad je i zašto u trgovinu uvedena ta praksa da se cene završavaju na 9, ali slična je taktika otkrivena još u reklamama za „Mejsi“ iz 1880. godine, u kojima su pojedini artikli koštali 1,99 i bili reklamirani kao odlična prilika.
Istraživanja danas pokazuju da su među cenama koje se završavaju sa devet najčešće 9,99, zatim 9, pa 9,95 i 4,99.
Psihološki trik
Mnogi se pitaju zašto se danas uopšte insistira na praksi ovakvog izražavanja cena kad potrošači jako dobro znaju da s tom jednom parom ili centom neće značajno uštedeti i da je reč o psihološkom triku. Jedno od obrazloženja jeste da potrošači cene čitaju s leva na desno, pa kad je cena izražena kao 9,99 umesto 10, utisak je da se zapravo štedi ceo dolar umesto tek jednog centa.
Neka druga istraživanja pokazuju kako trgovci cene zaokružuju na 99 u slučajevima kad nešto poskupljuju kako bi minimizovali udarac na potrošače dok kod pojeftinjenja proizvoda idu na neke druge cifre.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
