Češka se trudi da iskoristi dobre odnose sa Slovačkom kako bi Bratislavu zadržala u proukrajinskom taboru. Ali, novi slovački premijer Robert Fico blizak je Viktoru Orbanu.
Češka i Slovačka bile su u zajedničkoj državi više od sedamdeset godina, sve do 1993. godine (sa izuzetkom godina tokom Drugog svetskog rata). Čehoslovačka se 1992. raspala, ali su, nakon odvajanja, dve zemlje 2000. sklopile opsežne međuvladine sporazume, četiri godine pre ulaska u Evropsku uniju.
Time su stvoreni odnosi, posebno na jezičkom, ali i na društvenom nivou, koji nadilaze zajedničko članstvo u EU: slovački i češki priznati su u obe zemlje kao „opšterazumljivi jezici“, koje mogu da koriste studenti u drugoj zemlji za studiranje ili građani za komunikaciju. Slovačka i češka vlada održavaju zajedničke sednice, a prva putovanja u inostranstvo novih predsednika, premijera i ministara uvek su u Prag, odnosno Bratislavu.
Na međunarodnoj sceni, obe zemlje uglavnom su išle ukorak ili su barem bile vrlo blizu jedna drugoj – sa izuzetkom perioda neposredno posle raspada Čehoslovačke, kada je Slovačka, zbog nacionalističko-autoritarnog režima tadašnjeg premijera Vladimira Mečijara (1993-1998), postala „crna rupa Evrope“, bila isključena iz prvog talasa širenja i integracije NATO, kao i iz integracije Evropske unije, jer nije ispunjavala demokratske kriterijume.
Fico: „Za Ukrajinu – ni metak“
Dolaskom nove slovačke vlade predvođene nacional-konzervativnom strankom „Smer“ Roberta Fica, koja je pobedila na izborima krajem septembra, nad češko-slovačkim odnosima visi pitanje: da li će se Prag i Bratislava suočiti sa reprizom vremena Mečijara. I da li će, kako reče jedan praški diplomata, „Slovačka uspeti da ostane u češkoj orbiti“ ili će mađarski autoritarni premijer Viktor Orban, koji je više puta i nedvosmisleno podržavao Fica pre izbora, povući novu slovačku vladu na svoju stranu.
Glavna tačka sukoba je pomoć Ukrajini protiv ruske agresije. Češka je bila i ostala jedan od vodećih pomagača Ukrajine, kako u snabdevanju oružjem, tako i u smislu finansijske i humanitarne pomoći. Češki premijer Petr Fijala bio je jedan od prva tri evropska državnika koji su doputovali u Kijev 15. marta 2022, nedugo nakon početka ruskog agresorskog rata na Ukrajinu.
Novi slovački premijer Fico, pak, želi da obustavi pomoć Ukrajini. Jedan od izbornih slogana njegove stranke „Smer“ bio je „Nema više metaka za Ukrajinu“. Slične izjave dao je i nakon izbora. Početkom oktobra je tako rekao da „koreni rata u Ukrajini leže u 2014. godini, kada su ukrajinski fašisti ubijali civile ruske nacionalnosti“.
Prag sudi po delima
No, nakon tih oštrih izjava, za sada je usledilo samo nekoliko akcija – i to ne samo zbog diplomatskog pritiska Češke. Već na prvim putovanjima slovačkih političara, koja su ih, kao i obično, odvela u Prag, pokazalo se da odbijanje pomoći Ukrajini nije tako jasno.
Vlada u Bratislavi neće raskinuti nijedan od ugovora koji su sklopljeni za snabdevanje Ukrajine oružjem i municijom, uključujući i one s državnim fabrikama oružja.
„Sve što se odvija na komercijalnoj osnovi ostaje nepromenjeno i nastaviće se kao i do sada“, rekao je novi slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar 6. novembra 2023. u Pragu, nakon sastanka sa svojim češkim kolegom Janom Lipavskim. „Slovačka je pružila opsežnu humanitarnu pomoć Ukrajini i želimo s tom pomoći da nastavimo“, rekao je. Nova slovačka vlada u tu pomoć uključuje i razminiranje, za šta Bratislava Kijevu nudi pomoć slovačkih stručnjaka.
Nova vlada je početkom novembra demonstrativno odbila da iz zaliha slovačke vojske isporuči pomoć u obliku municije vrednu 40 miliona evra, što je planirala prethodna vlada.
Ipak, u Pragu nisu dozvolili da to na njih ostavi utisak. „Ne sudim po rečima, već po delima“, rekao je za DW češki ministar spoljnih poslova Lipavski. „Slovačka isporuka municije Ukrajini, koja nije bez značaja, se nastavlja“, ukazao je.
Fico želi da dođe u Prag
Češki premijer Petr Fijala takođe pokušava da ostane blizak novoj vladi u Bratislavi. On se u oktobru sastao sa Ficom na marginama samita Evropske unije.
„Imaćemo različite poglede na niz spoljnopolitičkih pitanja, to je istina“, rekao je posle sastanka. „Možemo da imamo različite ideje o ovom ili onom pitanju, ali moramo da tražimo zajednički jezik, to je naša dužnost i ja tako pristupam stvarima“, rekao je Fijala. Dvojica šefova vlada dogovorila su da će Fico što pre da dođe u Prag na svoje tradicionalno prvo putovanje u inostranstvo. Datum o koji se pominje je 24. novembar.
Prema diplomatskim izvorima, najveća prepreka je Ficov zahtev da ga primi predsednik Petr Pavel. General Pavel, koji je do 2018. bio predsedavajući Vojnom odboru NATO, jasno je proukrajinski orijentisan. Prema izvorima iz diplomatskih krugova u Pragu, obe vlade trenutno pregovaraju o tome da se Fico oglasi saopštenjem za javnost u kojem bi se opredelio za podršku Kijevu.
Česi žele Višegrad samo sa Tuskom
Prag takođe pokušava da diplomatski odvuče Slovačku od Viktora Orbana i u drugim oblastima. Češka vlada, koja trenutno predsedava Višegradskoj grupi, odbila je Ficov zahtev za sazivanjem samita premijera i ministara spoljnih poslova te grupe. Fico je želeo da osigura da višegradske države, Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, zajednički odbace pakt o migracijama EU. I Mađarska i odlazeća vlada stranke PiS u Varšavi su protiv tog pakta. Češka ga, s druge strane, podržava.
Prag je dakle odbacio taj zahtev Slovačke i poručio da će pričekati novu poljsku vladu pod vođstvom proevropskog lidera sadašnje poljske opozicije Donalda Tuska. „Želimo da se sastanemo ne samo radi sastanka, već da bismo se bavili stvarnom politikom u srednjoj Evropi“, rekao je Lipavski.
Poznavaoci prilika procenjuju da će Poljska pod rukovodstvom Tuska, zajedno sa Češkom, pokušati da u okviru Višegradske grupe Fica pritisnu, a Orbana izoluju.
Mađarska se takođe trudi
Mađarska je toga i te kako svesna. Zato je 7. novembra 2023, odmah nakon Blanarove posete Pragu, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto požurio u Bratislavu na sastanak sa slovačkim kolegom: „Ne zaboravljamo vrednost dobrosusedstva s Mađarskom“, rekao je Blanar posle sastanka.
Za sada se, međutim, i nakon prvih nedelja Ficove vlade, Slovačka i dalje pre svega oslanja na Češku. Time se i Ficova vlada opredeljuje za sadašnji češki proevropski, a donekle i proukrajinski smer.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
