Prosidba u Đenovi

Stevan Piale gledaocima je privukao pažnju epizodnim ulogama u serijama „Selo gori, a baba se češlja“ i „Šešir profesora Vujića“, da bi zablistao kao Gagi Simić u „Zvezdari“. Glumac je završio Akademiju umetnosti kod profesora Ivana Bekjareva.

Igrao je u serijama „Bićemo prvaci sveta“ i „Šifra Despot“. Sada je zvezda serije „Igra sudbine“, koja je izuzetno gledana i koja mu je donela ogromnu popularnost. Rođen je 1987. godine u Zemunu, sa suprugom Unom ima ćerku Rosu. Slobodno vreme provodi sa porodicom, koja mu pruža veliku podršku.

„Šešir“ u srcu

Stevan Piale je odrastao uz roditelje umetnike, pa mu je glumački poziv logičan izbor, ali i velika ljubav.

– Moji roditelji su bili amaterski glumci, a mama je doskoro radila u Pozorištu na Terazijama, tako da sam odrastao u pozorišnom okruženju. Taj svet je privlačan i oduvek mi je bio zanimljiv. Kada se posle srednje škole lomilo šta dalje, nekako sam odlučio da probam sa glumom i evo me danas ovde.

Jedna od prvih uloga koju je Stevan tumačio bila je u seriji „Selo gori, a baba se češlja“.

– Bilo je to veliko i veoma prijatno iskustvo. Cela ta ekipa uz Radoša Bajića me je veoma lepo prihvatila. Toga ne bi bilo da me za ulogu nije preporučila velika glumica Ljiljana Stjepanović.

Ređale su se uloge u filmu i seriji „Šešir profesora Koste Vujića“, pa u serijama „Zvezdara“, „Bićemo prvaci sveta“, „Šifra Despot“.

– Nisu to bile velike uloge, ali su mi drage. Ako bih morao izdvojio bih „Šešir“ zbog druženja i ekipe. Dokaz koliko je ekipa bila dobra je to što se i dan danas družim ili sam bar u kontaktu sa većinom kolega.

Mnoge zanimaju koreni prezimena Piale.

– Moje prezime je italijansko i poreklo je italijansko, ali se priča o poreklu negde u tranziciji s kolena na koleno izgubila. Postoji deo grada, na jugu Italije u Ređo di Kalabriji koji se zove Piale i istina je da sam hteo Unu da zaprosim tamo, ali tehnički nije bilo izvodljivo. Tako da sam je zaprosio u Đenovi koju sam godinama planirao da posetim jer tamo igra klub za koji navijam Sampdorija.

Kasting posle svadbe

Od januara 2020. godine Stevan tumači lik Luke Ožegovića u telenoveli „Igra sudbine“ koja mu je donela veliku popularnost.

– Imao sam tremu ali ona mi uglavnom prija. Nikada se nisam susreo sa tako velikim zadatkom. Na sve to sam morao da se naviknem i na kameru i na to da me svako veče gleda milion i po ljudi.

Ovu izuzetno popularnu ulogu naš sagovornik smatra delom „miraza“ jer je ulogu dobio dva dana nakon svadbe.

– Producent me je pozvao dan pre venčanja, a glavni kasting je bio dva dana posle svadbe, tako da je sve to prošlo u jednoj opštoj euforiji. U jednom trenutku sam odbio da dođem na kasting, jer sam ukapirao da bi se snimanja poklapala sa predstavama u pozorištu Puž vikendom, ali su me onda iz teatra ipak ubedili da odem na kasting i hvala im na tome.

Na pitanje kakav je Luka i ima li sličnosti sa njim, Stevan kaže da je njegov lik „svakakav“.

– Lik se mnogo menjao tokom ovih 400 epizoda, ali ono što je konstantno je to da je svoj i da je iskren. Teško je bilo graditi lik, posebno jer nisam navikao na mašineriju u koju sam upao. Kako sam i sam detinjstvo proveo na ulici pokušao sam da Luku približim mojoj nekoj zamisli dečka sa ulice pa sam često igrao ono što u tekstu ne piše. Posle sam se malo usaglasio sa tekstom, a i sa kamerom, pa je bilo lakše.

U detinjstvu je i sam gledao španske telenovele, a imao je i svoje omiljene glumce.

– Odgledao sam kao klinac bar pet španskih serija i tačno je da mi se sviđala Gabrijela Spanić. A tačno je i da razumem španski. Ne umem da ga pričam doduše, ali možda i krenem na neke časove ako mi vreme dozvoli.

Pobedio koronu

I „Igra sudbine“ rađena je prema kolumbijskoj seriji koju je Žarko Jokanović adaptirao i prilagodio našem podneblju.

– Nisam ispratio kako je ta kolumbijska verzija prošla, ali moram da pohvalim Žarka jer je ukačio „jezik“ naroda i to je jedan od ključnih razloga zašto je serija ovoliko gledana.

Sjajna prilagođenost našem području je jedan od razloga ogromnog uspeha serije, ali i sam zaplet radnje.

– Svakako je priča glavna stvar, kako za publiku, tako i za glumce. Žarkova mašta je zaslužna što gledanost serije i posle dve godine nije pala i što mi i dalje uživamo radeći.

Snimanja traju pet dana nedeljno po 12 sati i tako već dve godine, sa malim pauzama.

– Veoma je naporno, možda čak više psihički nego fizički. Teško je u svakom trenutku biti na nivou i biti uvek spreman.. A opet ne smete sebi da dopustite loš dan jer ako vam loš dan padne onog dana kada snimate 15 scena, to znači da ćete biti loši u šest, sedam epizoda, na primer. Veliki je to teret kada znaš da te gleda milion i po ljudi. Snimanja traju pet dana nedeljno po 12 sati i tako već dve godine, sa malim pauzama. Ono što mi daje snagu i jeste ta atmosfera na snimanju i privilegija da stvarno radim sa divnim ljudima.

Iako obožava glumu, interesuje ga mnogo toga u životu.

– Putovao bih, bavio bih se muzikom i sportom, možda stolarijom, mehanikom, čistio bih ulice.. Nemam pojma, sve me zanima.

Stevan je preležao korona virus.

– Super sam prošao, iako sam imao obostranu upalu pluća, izgubio miris i ukus i temperaturu prvih pet dana. Desilo se usred snimanja i super mi je došao predah od dve nedelje, hvala bogu da posle nije bilo posledica. Vakcinisan sam i pokušavam da živim i da se hranim što zdravije.

Lepa iskustva sa dijasporom

Obožava nastupe u dijaspori, jer je publika divna.

– Gostovao sam sa predstavama u Minhenu, Cirihu, Luganu… Doduše, pre popularnosti. Divna iskustva. Voleo bih češće da sa pozorištem gostujem van Srbije jer je publika u dijaspori veoma zahvalna i željna svega što dolazi iz Srbije i regiona.

Čari porodičnog života

– Sada kada sam na pauzi snimanja, imam vremena da se posvetim porodici. Ćerka Rosa i supruga Una su dve najlepše stvari koje su mi se desile u životu. Sa jedne strane, mojoj porodici je drago što sam popularan, a opet sa druge strane im verovatno smeta što sam toliko zauzet i nisam sa njima koliko bi voleli. Moram da priznam da sam i ja jedva čekao odmor da se napokon družim sa porodicom i prijateljima.

Pozajmljuje glas junacima crtanih filmova

Stevan je je radio i sinhronizaciju brojnih crtanih filmova.

– To mi je jedna od dražih stvari ovog glumačkog posla. Volim mnoge likove koje tumačim, ali ako bih izdvajamo neka bude ovako: Mikelanđelo – Nindža kornjače, Kapetan Men – Henri Opasnost i Trank – Pećinci.

Veliki je ljubitelj i crtanih filmova.

– Mogao bih da nabrajam do sutra ali neka budu ova tri: „Duško Dugouško“, „Simpsonovi“ i „Čudesna šuma“. A moram da napomenem još jednu animiranu seriju za odrasle koju sam pogledao prošle godine a to je „Bojack Horseman“.