Prognani traže svoje

Grupa srpskih akademika, profesora prava i pravničkih udruženja iz Srbije uputila je nedavno apel Skupštini Saveta Evrope kako bi uticali na Hrvatsku da ispuni obaveze proistekle iz Bečke konvencije, Sporazuma o sukcesiji kojim je 2001. godine jasno regulisano rešavanje svih spornih imovinskih pitanja između nekadašnjih republika SFRJ.

Reč je o imovini 28 nekadašnjih privrednih giganata iz Srbije koji su u Hrvatskoj raspolagali sa brojnim nepokretnostima: od odmarališta na jadranskoj obali, do poslovnog prostora u najvećim gradovima, čija je ukupna vrednost procenjena na čak 1,8 milijarde evra.

I pored toga što je Hrvatska 2004. godine ratifikovala Bečki sporazum, svi pokušaji vlasnika te imovine da je vrate propali su ne samo pred hrvatskim sudovima, već i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

– Poslednjih godina pažnja javnost je usmerena isključivo na imovinu firmi iz Srbije koju Hrvatska namerno ne želi da vrati. Ali, mnogo veći problem je sa imovinom prognanih Srba o kojoj danas gotovo niko više i ne priča – ističe Budimir i objašnjava da je daleke 1996. godine izvršen delimičan popis imovine izbeglih Srba koji je tada organizovalo Odeljenje saveznog Ministarstva pravde SRJ za sukcesiju.

Međutim, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, Milojko Budimir upozorava da svi zaboravljaju da Hrvatska nije dužna samo firmama iz Srbije već i sopstvenim, proteranim državljanima, a da je ta suma mnogostruko veća i procenjuje se na najmanje 30 milijardi evra!

– Na odštampanim formularima, izbegli iz Hrvatske su upisivali podatke o svemu onome što su ostavili za sobom, a prikupljen materijal se posle formiranja Državne zajednice SCG, pa do raspada te države nalazio u Ministarstvu finansija Srbije – Odeljenju za zaštitu pravnih lica u inostranstvu i alimentaciju. Međutim, taj materijal nikada nije obrađen, pa samim tim je izostala i zvanična procena vrednosti naše napuštene imovine. Bivši premijer RKS, Borislav Mikelić je na osnovu uvida u tu evidenciju izneo procenu da je iza prognanih Krajišnika ostalo oko 30 milijardi evra pokretne i nepokretne imovine, ali je ta cifra svakako višestruko veća – tvrdi Milojko Budimir i to argumentuje čitavim nizom podataka.

– Srbi u Hrvatskoj su do rata u svom posedu imali oko 600.000 hektara, od čega 320.000 hektara najplodnije zemlje, zatim 120.000 hektara pod šumom, vinogradima i voćnjacima… U vlasništvu Srba bilo je oko 18 miliona metara kvadratnih građevinskog prostora, od čega 14 miliona kvadratnih metara stambenog i četiri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora. Takođe, u vlasništvu Srba je do rata bilo oko 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 motornih vozila, oko 440.000 opremljenih dnevnih i spavaćih soba, kuhinja, trpezarija, kao i najmanje 760.00 raznih kućnih aparata i tehničkih uređaja. Srbi su ostali i bez oko 980.000 grla krupne stoke, oko 18 miliona čokota vinove loze, osam miliona stabala voćaka i oko 120.000 košnica pčela… Ovo je samo deo problema sa kojima su Krajišnici suočeni samo zato što Hrvatska nije ispoštovala preuzete obaveze iz Bečkog sporazuma o sukcesiji. Iskreno se nadamo da će apel poslat parlamentarcima Skupštine Saveta Evrope uroditi plodom, ali i da će se po istom osnovu ispraviti učinjena nepravda kada je reč o nasilno oduzetoj imovini prognanim Srbima iz Hrvatske – zaključuje generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske.

Dugačak spisak otetih objekata

Na spisku od 400 objekata nalaze se nekadašnja odmarališta Mladost turista iz Beograda u Tijesnom, Baškoj Vodi i Makarskoj, poslovni prostor fabrike Simpo iz Vranja u Zagrebu, Zadru i Splitu, ogromno stovarište u Rijeci Industrije mesa

BEK iz sastava zrenjaninskog kombinata „Servo Mihalj“… Među vrednijim nepokretnostima su svakako ona Naftne industrije Srbije koje je imalo svoja odmarališta u Rovinju i Makarskoj, Hvaru i Braču, ali i više od 30 pumpi, pa čak i u udeo u Jadranskom naftovodu.

Nekadašnji jugoslovenski gigant Geneks je vlasnik aktuelnog sedišta Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, ali i hotela u Rovinju, odmarališta u Dubrovniku i 37 stanova u Zagrebu… Ništa manja nije ni imovina grada Beograda koji je imao nekoliko odmarališta u Jelsi na Hvaru, dok je Jugobanka bila vlasnik vile u Svetom Jakovu pored Dubrovnika…

Tona zlata, milioni u bankama

Milojko Budimir kaže da spisak oduzete privatne imovine prognanih Krajišnika čini i oko 1.550.000 raznih umetničkih slika i drugih predmeta i gotovo tona zlata, ali i novac koji su Srbi na početku rata imali u raznim bankama po Hrvatskoj.

– Prilikom evidencije je prijavljeno da su Srbi u hrvatskim poslovnim bankama imali i oko 180 miliona tadašnjih maraka, 3,5 milijardi tadašnjih dinara i 600 miliona dinara u hartijama od vrednosti. Takođe, prijavljeno je i oko 800 miliona nemačkih maraka u nedovršenim investicijama, oko 16,5 milijardi tadašnjih dinara u zalihama trgovačke robe i žitrarica – navodi Budimir.

I imovina Srba pod sporom

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske s pravom se pita i šta je sa novcem koji su Srbi, tokom postojanja SFRJ, ulagali

u putnu i drugi infrastrukturu u Hrvatskoj kroz razne samodoprinose, ali i da najmanje 40.000 srpskih penzionera i dalje potražuje neisplaćene prinadležnosti.

– U ovu evidenciju nije uključeno i oko 25.000 državljana Srbije od kojih je polovina evidentirala privatne kuće, vikendice i drugu imovinu koju su pošteno kupili u raznim delovima Hrvatske, pretežno na Jadranu – ističe Budimir.

Uništene kuće

Ne postoji tačna evidencija koliko je srpskih kuća stradalo tokom rata u Hrvatskoj.

– Zavisno od izvora informacija, samo u sektoru Jug, odnosno Lici i Dalmaciji uništeno je ili devastirano oko 40.000 srpskih kuća i isto toliko domaćinskih objekata. Ali, srpske kuće uništavane su i izvan područja ratnih dejstava i o tome takođe nema precizne evidencije. U Hrvatskoj su, takođe, uništena 182 zadružna doma, 56 ambulanti, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblja, 325 trgovinskih radnji, 113 vodovoda, 167 spomenika, 311 ugostiteljskih objekata, 410 zanatskih radnji, 118 skladišta, ali i sva niskonaponska elektromreža koju su meštani sami plaćali – podseća Budimir.