Od juna 2016. redovna je profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu. Upravnica Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti u dva mandata (2015-2018. i od kraja avgusta 2020). Predavala je i govorila na univerzitetima i konferencijama širom Evrope, u SAD i Kini (Beč, Bolonja, Boston, Brisel, Bukurešt, Vroclav, Gent, Geteborg, Golvej, Zagreb, Istanbul, Ljubljana, Minster, Nova Gorica, Novi Sad, Nju Orleans, Pariz, Peking, Petrograd, Poznanj, Reding, Retimno, Rijeka, Sofija, Turku, Hag, Hale, Čangčun).
Na Filološkom fakultetu organizovala je tri velike međunarodne konferencije (Radionica COST akcije IS0901 Women Writers in History, pod nazivom International Female Networks, 2011, skup Šta je književstvo, 2015. i konferencija Društva „Džon Apdajk“, 2018).
Jedna je od od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu. Glavna je urednica časopisa za studije književnosti, roda i kulture Knjiženstvo. Urednica je i u časopisima The John Updike Review i Critique: Contemporary Fiction.
Prevodila je sa engleskog, nemačkog i, kao student, sa kineskog jezika. Objavila je sedam naučnih radova, kao i popularno izdanje „Knjiga imena“. Krajem protekle godine izašla joj je i prva zbirka poezije „Sedmo nebo“. U dramskom programu Radio-Beograda, Zvezdani časovi, izvedene su tri njene radio drame.
Ovo je samo deo blistave profesionalne biografije naše sagovornice prof. dr Biljane Dojčinović, jednog od kandidata za dekana Filološkog fakulteta u Beogradu.
Koji je bio najsnažniji motiv koji Vas je podstakao da se kandidujete za ovo mesto?
– Želja da izađemo iz duboke i dugotrajne krize na Filološkom fakultetu. Znam da naš fakultet ima veliki potencijal i da možemo daleko da stignemo ako smo fleksibilni i hrabri, ako se otmemo inerciji, ako smo spremni na promene i ako radimo organizovano i usmereno. Prvi uslov je stvaranje atmosfere poverenja, umesto straha i napetosti koji trenutno vladaju.
Ova institucija je poslednjih godina bila središte neprijatnih događaja. Da li je moguće ukloniti tragove tih afera?
– Naravno da je moguće, ali treba vremena. Potrebna je jasna regulativa, ona je izostajala u prethodnom periodu, pravilnici, zakonske odredbe i njihovo dosledno sprovođenje. Sadašnja v. d. uprava uz pomoć brojnih komisija prividno sledi zakonske regulative, a u stvari podstiče nesigurnost tumačeći odredbe tako da štiti svoje istomišljenike, za razliku od onih koji se nisu tako deklarisali. Rektorka je, favorizujući određene profesore, doprinela da kriza na Filološkom potraje i da se produbi. Zato bi izlečenje Filološkog fakulteta trebalo da krene i sa te strane.
Na koji način biste ublažiti podele koje su nastale među profesorima?
– To je moguće samo sistemski. Moramo znati pravila ponašanja u svemu, od međusobnog ophođenja na radnom mestu, radnih obaveza, kako se napreduje, kako se udružujemo za nove projekte. Profesionalni rad treba da je krajnje transparentan. Ne očekujem da će to ukinuti sivu zonu komunikacije, ali će je marginalizovati. Kada se uspostavi ravnoteža, kada nagrađivanje bude prema radu a ne prema pripadnosti, moći ćemo da mislimo različito a da to ne bude uzrok podela. I najzad ćemo mirno moći da se posvetimo svome radu, pisanju i čitanju onoga što nam je struka, a ne čitanju pravnih spisa ili tekstova iz ekonomije.
U slučaju da budete izabrani, šta je prvo što biste učinili?
– Prva i osnovna stvar koju treba da završimo jeste akreditacija. Donošenje odluka o programima i profilima koji će važiti narednih sedam godina izuzetno je važno. Nije dobro što je rok za obavljanje ovako odgovornog zadatka kratak, ali imam sjajan tim i mislim da će rezultat biti odličan.
Šta bi bila najznačajnija novina u radu Filološkog fakulteta?
– Mislim da će to biti veliko interesovanje studenata za Filološki fakultet koji će ih novim programima i novim projektima stalno podsticati. Za one koji znaju moj dosadašnji rad to nije iznenađenje. Rukovodim projektom koji već jedanaestu godinu finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa velikim brojem učesnika i svetski priznatim rezultatima. Sigurno je da će biti i onih članova kolektiva koji će se sporije uključivati u novi način rada. Oni će postepeno će otkriti da je okrenutost izazovima i komunikacija sa zahtevima vremena izvor velikog zadovoljstva.
Za svoju kandidaturu dobili ste impresivnu podršku kolega s univerziteta iz celog sveta. Koliko znači ohrabrenje „esnafa“?
– Dirnuta sam podrškom i rečima hvale za naš zajednički rad. To predstavlja i dodatnu odgovornost i podsticaj da preuzmem na sebe ovu ulogu koja podrazumeva da će nauka i znanje na Filološkom fakultetu biti utemeljeni na saradnji sa svetski priznatim stručnjacima.
Portal Vesti online je elektronsko izdanje najtiražnijeg lista dijaspore. Imate li u Vašoj viziji mesta i za naše sunarodnike iz rasejanja, koji su rasuti širom planete?
– Pitanje dijaspore je jedno od najvažnijih pitanja kojima ću se baviti. Naša istorija, kultura i književnost, bez dela sunarodnika u rasejanju bili bi mnogo siromašniji. Radiću na dva osnovna plana – prvi se tiče istorije stvaralaštva u dijaspori, svega što je nastajalo u rasejanju na srpskom jeziku, ali i na drugim jezicima. To je deo velikog nasleđa kojim ćemo se baviti kroz ciljane projekte i nastavne predmete. Drugi deo jeste povezivanje sa savremenom dijasporom radi nastavljanja te istorije, učenja jezika, proučavanja kulture, kao i radi naučne saradnje. Mogućnosti su brojne i upravo tu Filološki fakultet može da istovremeno učvrsti poziciju međunarodno relevantne instititucije, da pomogne čuvanju i oblikovanju nacionalnog identiteta i tradicije na savremen način.
Glavna ste urednica elektronskog časopisa Knjiženstvo za studije književnosti, roda i kulture. Objavili ste i prvu knjigu poezije. Kako nalazite vreme za sve to? U čemu sve nalazite nadahnuće?
– Vremena ima ako se obaveze dobro rasporede, a neke stvari vam se jednostavno nametnu. Knjiženstvo otvara nove teme i bavi se ženskim stvaralaštvom koje je u našoj, pa i većini drugih kultura, zanemareno. Časopis je nastao na projektu i rad na njemu je kolektivan, tako da je svaki broj delo članova redakcije. Poezija je, opet, individualno stvaranje. Inspiriše me sve – u običnoj šetnji može biti bezbroj „okidača“ koji pokrenu nastajanje pesme. Ali, pesma neće čekati dugo da je zabeležim, znam kada to treba da uradim. Srećom, to je skroman zahtev, pesmu lako zapišem, tek da ne nestane, a posle je dorađujem i to je uživanje. To je trenutak u kom sve dobija smisao a iz tog smisla dolazi nova snaga.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
