Tain je specifičan ražani hleb namenjen da srpskoj vojsci osigura vitalnost i mnogo energije u bitkama tokom Balkanskih ratova i Velikog rata. Ovaj hleb bio je obavezan u torbi kao zaštitnik života, i predstavljao je spas za svakog srpskog vojnika.
Saznajte sve o hlebu koji je postao simbol opstanka i snage jednog naroda.
Tain je tradicionalni hleb napravljen od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla da traje dugo. Ova specifična mešavina brašna davala je snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi, a mešana je ne sa starim, očvrslim kvascem, već sa kvasnim testom, piše Agromedia.
Ime hleba tain je turskog porekla i znači sledovanje. Svakom srpskom vojniku dnevno je sledovala vekna hleba od 800 grama.
O tome koliko je ovaj hleb bio svetinja za srpskog vojnika svedoči i člinjenica da je obavezni deo uniforme bila i torbica za hleb. Tain je bio jedini način da srpski vojnik tokom rata preživi sve nedaće i oskudice u ishrani.
Istorija vojničkog hleba
Proizvodnja taina počela je odmah posle srpsko-turskih ratova. Zbog svog specifičnog sastava ovaj hleb je bio hranljiv sastojak dnevnog obroka svakog vojnika.
Sledovanje od 800 grama bilo je predviđeno da vojniku obezbedi dovoljnu energetsku vrednost, kako bi mogao da izvršava osnovne borbene zadatke.
Vojnici su najčešće jeli samo tain. Kada su za to postojale mogućnosti tain se kombinovao sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikama. Slani sir trebalo je da zadovolji potrebe za belančevinama koje doprinose pokretljivosti, dok su pasulj, luk i paprika pored belančevina zadovoljavali i potrebe za vitaminima. Na početku rata dok je još uvek bilo uslova za to vojnicima su deljene i suve šljive ili neko drugo sušeno voće.
Priča o vojniku kojeg je spasao hleb
Prema priči, Aleksu Zdravkovića, vojnika koji je učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, tokom svih godina ratovanja štitio je upravo hleb.
Kada je polazio u Prvi balkanski rat, majka je zavetovala Aleksu da prvo sledovanje taina koje dobije ne pojede, već da ga sačuva kao amajliju. Prvi tain kao amajliju Aleksa je nosio tokom balkanskih ratova i u Velikom ratu.
Aleksa nije bio jedini vojnik koji je ovaj crni hleb čuvao kao amajliju. Mnoge majke su savetovale svoje sinove da ne pojedu prvo vojničko sledovanje, kako bi ih tain kao amajlija čuvao na ratištu. Legenda kaže da su se posle svake bitke preživeli hvatali rukama za torbicu sa tainom, ljubeći parče već ubuđalog hleba i zahvaljujući Bogu što su preživeli.
Porodica i naslednici su godinama čuvali amajliju koju je Aleksa vratio iz rata. Prvo vojničko sledovanje Alekse Zdravkovića koje je dobio još davne 1912. godine čuva se kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.
Recept za tain
Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.
Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:
• 3 čaše brašna
• 2 kafene kašičice sitne soli
• četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
• jedna i po čaša vode
Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70% raženog brašna i 30% belog.
Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.
Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.
Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.
Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!
