Podsticanje potrošnje javnog sektora, posebno socijalnog dela budžeta, kao i lične potrošnje prevelikom emisijom jeftinih kredita doveli su do eksplozivnog širenja javne potrošnje i velikih budžetskih deficita uz krizu bankarskog sistema. Tako je stvoreno neizdrživo breme dugova, objašnjava za "Vesti" dr Slobodan Komazec, profesor Visoke poslovne škole u Beogradu.
Da li je kriza kulminirala jer zemlje evro zone ne poštuju zajednički dogovor iz Mastrihta?
– Mastrihtskim sporazumom je određeno da članice evro zone ne mogu imati veći dug od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, deficit budžeta ne veći od tri odsto, stopu inflacije ne višu od 1,5 odsto u odnosu na tri države s najnižom stopom inflacije, a kamatnu stopu ne višu od dva odsto u odnosu na tri zemlje sa najnižom dugoročnom kamatnom stopom. U praksi je potpuno drugačije, jer gotovo sve zemlje imaju javni dug znatno iznad 60 odsto BDP.
Ni dve glavne zemlje, Francuska i Nemačka ne poštuju sporazum?
– Da, već godinama visoko probijaju javni dug i budžetski deficit, a penale nisu plaćale. Sada je kriza u Belgiji, Grčkoj, Španiji, Italiji, Portugalu izbila na videlo, jer se javni dug ovih zemalja kreće i do 122 odsto BDP.
Grčka neće propasti
Da li će EU pomoći Grčkoj ? |
Zašto neke članice EU poput Velike Britanije, nisu prihvatile evro?
– Pojedine zemlje članice EU su zadržale svoju valutu, jer tako mogu da vode samostalnu monetarnu politiku. Monetarni suverenitet im odgovara da vode elastičniju makroekonomsku politiku uz veću zaštitu od prelivanja svetske krize i povremenih udara recesije.
Da li EU zna šta želi?
– Evropska unija ne zna šta želi: jedinstvenu politiku ili prepuštanje državama članicama prava na postavljanje sopstvenih prioriteta u vođenju ekonomske i socijalne politike, a ona će da "gasi" krizne požare i posledice tih politika.
Bitka za novi monetarni sistem
Hoće li uskoro zazvečati nemačke marke, franci i lire? |
Članice EU se znatno razlikuju po stepenu privrednog razvoja?
Evropska unija nije homogen sistem, jer se sastoji od tri kruga država. Prvi krug čine 11 država, koje su inicijatori osnivanja unije, drugi krug čine države kasnije uključene do kluba 15, a zatim sledi treći krug do današnjeg broja 27 članica. Problem je u tome da u odnosu na prosek EU, 12 država je iznad proseka, a 15 ispod proseka. Nivo dohotka po glavi stanovnika kreće se od 10,3 hiljade dolara u Portugalu pa do 46,5 hiljada dolara u Luksemburgu. Visina javnog duga, budžetski deficit, kamatne stope i stope inflacije su različite, jer svaka zemlja i dalje vodi samostalnu fiskalnu politiku.
