Pravoslavlje svetlo spasenja

Ljubav prema srpskom narodu, istoriji i veri opredelili su Nemca Olivera Likea (Lucke), advokata iz Švajcarske, da pređe u pravoslavlje. Što zbog epidemioloških razloga, a najviše zato što nije želeo da od celog događaja pravi „spektakl“, Oliver je u subotu kršten u najužem krugu prijatelja u jednoj od manjih beogradskih crkava – bolničkoj kapeli Svetih Vrača Kozme i Damjana Kliničkog centra Srbije.

– Pozvao sam samo najbliže prijatelje jer smatram da je krštenje veoma intiman čin. Rođen sam u Nemačkoj, u Ofenburgu, ali veći deo života i profesionalne karijere proveo sam u Švajcarskoj i Luksemburgu. Moja porodica ima duboke protestantske korene, ali ja nikada nisam kršten. Dok nisam upoznao pravoslavlje, nisam bio vernik i izjašnjavao sam se kao ateista. Međutim, obilazeći srpske crkve i manastire, a posebno razgovarajući sa duhovnicima, shvatio sam da sam grešio, ali i da je jedina vera koju želim da ubuduće ispovedam svetosavsko pravoslavlje – priča u jednom dahu 45-godišnji Oliver Like.

On je godinama u Bernu imao advokatsku kancelariju, a široj javnosti je postao poznat posle hapšenja Borisa Krljića – Aleksandra Dorina, Srbina iz Švajcarske, koji je obelodanio niz šokantnih detalja koji raskirnkavaju „službenu“ verziju događaja iz Srebrenice, zbog čega je bio i hapšen. Već nekoliko godina kao advokat radi u Luksemburgu, a svaki slobodan trenutak koristi da poseti Srbiju.

– Prethodnih nekoliko godina sam veoma često dolazio u Srbiju – srce me vuče ovde. O vašoj zemlji sam ranije čuo mnogo, ali uglavnom ništa dobro. Međutim, zahvaljujući prijateljima Srbima počeo sam da shvatam na koji način je vaš narod pretrpeo veliku nepravdu kroz orkestrirane laži i manipulacije – priča za „Vesti“ Oliver.

Na pitanje zašto je odlučio da pređe u pravoslavlje, kaže da je, mada se godinama izjašnjavao kao ateista, ipak proučavao sve priznate religije, a da mu je pravoslavlje najbliže autentičnom hrišćanstvu.

– Prethodno sam imao priliku da putujem po Rusiji gde sam se prvi put susreo sa pravoslavljem. Religija za svakog čoveka, pa tako i za mene, mora biti orijentir u životu, nešto što nam pokazuje put. Verujte, posle krštenja sam osetio duhovno olakšanje, a to je po meni najvažnije što mi se do sada u životu dogodilo – priča ovaj Nemac iz Švajcarske koji kaže da su roditelji prihvatili njegovu odluku da pređe u pravoslavlje, a da su prijatelji iz Srbije bili oduševljeni kad su čuli šta mu je želja.

– Niko od nas ga nije nagovarao da se krsti. Čak mislim da o tome nikada nismo ni razgovarali jer to je ipak intimna stvar svakog čoveka. Ali, priznajem da smo se svi oduševili kad nas je pozvao na svoje krštenje. Zamislite samo moj ponos kada me je uz sve to izabrao da mu budem kum – priča Boban Milev.

Na krštenju je bio i Boris Krljić, autor knjige „Srebrenica, kako se zaista zbilo“, zbog koje je završio u zatvoru, a pušten zahvaljujući velikoj akciji „Vesti“ i srpske dijaspore.

– Oliver je osetio dušu srpskog naroda i njegov čin je odlična poruka svima nama da mnogo više volimo i poštujemo svoju Srbiju – poručuje Krljić.

Srpska posla

Oliver Like otkriva da mu najviše prija srpska opuštenost.

– I Nemci i Švajcarci su hladnog mentaliteta, bez emocija. Srbi vas prihvataju celom dušom bez ikakvih zadnjih namera ili interesa – navodi naš sagovornik.

Doduše, nedavno se uverio i u one rđave srpske osobine.

– Nedavno mi je taksista u Beogradu naplatio 4.000 dinara (oko 35 evra) od hotela Moskva do novobeogradskog Ušća. Mislio sam da je to normalna cena, a onda su svi moji prijatelji poludeli od srdžbe jer ta usluga košta oko 500 dinara (četiri evra). Prvo sam i ja bio ljut, a onda sam počeo da se smejem jer moram još da učim – otkriva Oliver.

Poređenje sa Rajsom

Na našu opasku da mu je biografija slična čuvenom Arčibaldu Rajsu, Oliver širi ruke, odbija da ga poredimo na taj način.

– Veliki je bio Arčibald Rajs naučnik, ali i prijatelj Srba. Voleo bih da mogu da ispunim barem delić onog zaveta koji je on sebi zadao i ostvario – kaže Oliver.

Sveća

Po završetku krštenja, Oliver je stidljivo upitao jereja Zorana šta da uradi sa svećom koju su koristili tokom obreda.

– Ugasićeš je i poneti. Čuvaj je brižno i upali kad se razboliš ili kada ti dođu teške misli. Ovo je, brate Olivere, sveća koja može da se upali i kad nema svetla i koja gori i kad nije upaljena – poručio je jerej Kerezović.

Poklon „Vesti“

Kako to običaji nalažu, Olivera, novu pravoslavnu dušu, „Vesti“ su darovale „srpskim Henesijem“, odnosno vinjakom SOKO V.S.O.P
– jednim od najboljih pića koje se proizvodi na ovim prostorima. Ovaj srpski vinjak se brižljivo pravi i čuva u podrumima porodice Bogdanović, vlasnika najodlikovanije srpske rakije „Stara sokolova“, inače dugogodišnjeg prijatelja „Vesti“.

Duhovna „hitna pomoć“

Čin krštenja obavio je jerej Zoran Kerezović, starešina i duhovnik bolničke kapele Svetih Vrača Kozme i Damjana pri Kliničkom centru Srbije. On je uglavnom susretao vernike koji su prilazili Crkvi posle teških bolesti, ali je obavio i nekoliko krštenja – prelazaka iz islama u pravoslavlje.

– Krštenje je jedna od onih svetih tajni bez kojih je nemoguće doći do svih drugih svetih tajni koje nam crkva daje. Potrebu za sveštenikom, za molitvama za zdravlje i ozdravljenje. Veliki broj pacijenata Kliničkog centra Srbije ima želju da pristupi svetoj tajni pričešća i krštenja i ja im izlazim u susret u bilo koje doba dana i noći – priča otac Zoran.