Poželeli da budu zajedno

Školski centar „Jelena Anžujska“, Sveti Sava i folklor, upleteno su trojstvo koje je rezultiralo neočekivano velikim odzivom publike. Ni korona, ni koronino dete omikron nisu mogli da udalje zemljake sa mesta slavskog nadigravanja. Već dve godine sanitarnim dekretima udaljeni jedni od drugih, poželeli zemljaci da budu zajedno, „pukao im film“, hoće svoju decu da bodre i provedu se, jer ništa lepše od zova matice i od roditelja nasleđenog jezika. Ovaj skup se odvijao u sali Sabornog hrama Svetog Save u pariskoj ulici Simplon, a školska slava bila je ne samo inicijalna injekcija već i vrhunska razrada doživljaja proisteklog iz saznanja da nema ništa lepše nego „kad se Srbi slože“. Okupile se sve generacije, nijedne slobodne stolice, stajalo se, osmehivalo, aplaudiralo, telefoni se užarili od fotografisanja, zaista je trebalo doživeti sreću spontanog povratka u vreme slobode i njenog značaja.

Organizator Školski centar „Jelena Anžujska“ na čelu sa direktorkom Katarinom Mijić nije mogao pretpostaviti da će erupcija zajedništva okarakterisati njihov skromni poziv na Svetosavsku svečanost. Osmislili su program, pripremili ga, ali i s nevericom gledali dalji razvoj masovnog događanja. Kako, uopšte, to objasniti? Možda bi neka ozbiljnija analiza sa putovanjem u daleku prošlost otkrila da su našeg čoveka upravo vetrometine svetskih koloseka i ukrštanja istoka i zapada, a i viševekovno trpljenje neprijatelja nad glavom, doveli do – otpora, dakle, i kolektivne hrabrosti i junaštva ili još konkretnije – naterali nas da razmišljamo svojom glavom.

U svemu tome, sa prenosom na današnju situaciju, niko ne poriče postojanje virusa i posledično veliki broj obolelih i preminulih. Zato je neplanirano, neorganizovano, neočekivano, već totalno spontano, ova mala proslava pretvorena u – veliki čin, u glas naroda koji, kako stvari stoje, uz ovih dana dokazanu neveliku efikasnost vakcina, poručuje: „Dosta je!“ A kako je prošlo nekoliko dana (namerno smo sačekali sa objavom tekstom) od tog Svestosavskog programa, sada se zna, niko se od okupljenih nije prijavio kao novozaražen. Dakle, biti zajedno – srećom je, samo na testu bilo negativno. To je istina!

A program? Mnogo dobar. Školski centar „Jelena Anžujska“ se potrudio da male đake nauči recitacijama i pevanju, dok je posebno visoke ocene dobio nastup njihove novoosnovane folklorne sekcije.

– Za samo dva i po meseca rada uspeli smo mališane da izvedemo na scenu. Uspelo mi je i da izradu ručno vezenih haljinica i košuljica naručim u Srbiji. Pojasevi su tkani. Sad ih gledam, kao lutkice su! – oblivena zadovoljstvom govori Katarina Mijić, direktorka Centra.

Ona okom, njeni saradnici skokom. Tako su ovu priredbu sa mnogo veštine, znanja i ljubavi pripremili učiteljica Katarina Pavličević, profesor pevanja Marija Strugar i koreograf folklora Mladen Babić.

Prvi nastup, prvi put u nošnji, prva trema, prvi pogled prema publici, prvi naklon gledalištu. Naspram njih odrasli, ne prestaju da aplaudiraju. Osetilo se da su od, na startu savršeno otpevane Himne Svetom Savi, do finiša, svi prisutni bili u izuzetnom raspoloženju i svi uhvaćeni u kovitlac radosti.

Program vodi Una Grebović (12), poreklom je iz Kragujevca. Atina Pavličević (11) odenula srednjovekovni kostim, svetluca joj kruna na glavi, slavujila je pesmu „Crveni cvete“. Nižu se stihovi o prvom srpskom prosvetitelju, koliko sve voli i na sve misli, koliko pomaže, kako lepo savetuje.

– Osam vekova nas vodi. Sve što nam je ostavio uvek je ovovremenski, ništa ne zastareva, naprotiv, Sveti Sava je savremen – procenjuje Marija Marinković Medić, članica Organizacionog odbora ŠC „Jelena Anžujska“.

A, sad, hajd“ u kolo, kolo, naokolo..! Majušni debitanti „Jelene Anžujske“ pocupkuju poput vrapčića, nikako da se umore. Posle njih su nastupili članovi SKD Izvor. Oni su na tlu domaćem, čeda su svetosavske parohije i igru su majstorski raspalili.

A u završnici, ustrojstvu se priključila glasna komanda:

– Gozba počinje! Nek“ i stomak uživa!

Zato, „Jeleni Anžujskoj“ mnogo hvala.

I svima, za sve viđeno, mnogo pohvala.

Igre iz Vojvodine

Na sceni se našao i treći folklorni ansambl. Majka Aleksandra i kćerka Valentina Ivović dovele su savršeno uvežban i oku mio mlađi ansambl KUD Mladost iz Pariza koji je izveo igre iz Vojvodine. Ritam ubrzava dlan o dlan, peva se i čarobno je što su se u svetkovinu svi upleli.

Posle njihovog nastupa, a ocenjujući sve što je do tada videla ushićena je Dragana Cvetković iz Varvarina.

– Deca su toliko uvežbana da su na nivou priredbi koje se organizuju širom Srbije – ocenjuje Dragana, turistički tehničar

Ona je na priredbi gošća, a ranije je bila učenica „Jelene Anžujske“ u grupi Katarine Mijić, profesorke francuskog jezika.

„Raste“ prvi red

Prota Nikola sedi u prvom redu, ni da trepne. Njemu su deca uvek na vrhu piramide:

– Ovo je ozbiljno spremljena priredba – kaže kratko ne skidajući pogled s bine.

Ambasadu Srbije predstavljao je Srđan Nastasijević sa suprugom i kćerkicom, a Ambasadu BiH Tamara Đogo, ministar savetnik.

U prvom redu je i Bojan Stefanović, predsednik Saveza folklora Francuske, sa suprugom. Oduševljen viđenim izjavio je:

– Da me neko meri posle svakog nastupa ove naše mladosti, uverio bi se da uvek narastem, još malo pa ću biti dvometraš.

I srpski i kineski

Jasmina i Justina Ranković su prelepe i pametne devojčice. Majka im je Kineskinja, subotom ih tata Aleksandar dovodi u Centar na časove srpskog jezika, a mama nedeljom vodi u kinesku školu.

I Aleksandar Mitrović (5) je dete iz mešovitog braka. Tata dr Siniša je reumatolog, mama Katja je stomatolog, dečak savršeno priča srpski – na tatu, a arapski – na mamu Libanku.

Poranio početak

– Priredba je zakazana za 12 sati, već u 11.30 bilo je toliko sveta, i to nestrpljivog da što pre vide svoju decu, da smo morali odmah da počnemo. Zzao nam je što su oni koji su došli u najavljeno podne propustili dobar deo programa – izvinjava se direktorka Mijić.

Polaznik i pre rođenja

Maksim Tasić (6) je od pre rođena deo Školskog centra „Jelena Anžujska“. Redovan polaznik bio je dok se nalazio u stomaku mame Jovane Joković, sa samo šest meseci išao je na školske ekskurzije, a kao trogodišnjak postao je aktivni školarac i folkloraš.