Posledice klimatskih promena (3): U Beogradu najlepše!

Kada se desi neka ekstremna meteorološka pojava, većina ljudi misli da se klima promenila, oslanjaju se na svoja sećanja, pa kažu: „Ovo se nikad nije desilo.“ Većina ljudi ne razlikuje pojmove vreme i klima – započinje priču za „Vesti“ Nedeljko Todorović, meteorolog iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

– Sva naša leta su tropska, nema leta da temperatura ne prelazi 30 stepeni, to su tropski dani po klimatološkoj definiciji. Vreme je ono što se svakodnevno događa, to je ono što vidimo svojim čulima, a određeno je instrumentalno, merenjem mnoštva parametara. Klima je prosečno, tipično, karakteristično stanje vremenskih prilika u nekom mestu ili regionu za dugi niz godina, decenija, vekova, a dobija se statističkom obradom meteoroloških parametara – priča Todorović.

Vreme se menja iz sata u sat, iz dana u dana, od sezone do sezone. Takođe, i klima se menja, ali na znatno većim vremenskim skalama reda veličine nekoliko hiljada ili desetina hiljada godina, objašnjava naš sagovornik.

Utisak ili čak predviđanja o povećanju učestalosti ekstremnih i opasnih meteoroloških pojava nemaju realnu osnovu.

– Mnoga istraživanja potvrđuju da u Srbiji nema značajne promene temperature, ni količina padavina, da suše nisu češće, a u svetu da nema povećanja opasnih tropskih ciklona ili tornada. Svi meteorološki parametri i vremenske pojave variraju oko srednjih vrednosti. I tako je stotinama i hiljadama godina od kako se završilo poslednje ledeno doba pre otprilike 12 hiljada godina – objašnjava poznati stručnjak.

Ipak, ne negira činjenicu da postoje velika odstupanja od prosečnih i očekivanih vremenskih prilika. I sve što se dešava je „normalno“, jer je već nešto slično zabeleženo u prethodnim decenijama. Ne bi bilo normalno da u nižim predelima Srbije leti bude snega i mraza. E, to bi značilo da se klima promenila. Ali zato u planinama može da padne sneg usred leta, kategoričan je naš sagovornik.

– Kada sve saberem i oduzmem, U Beogradu je klima najprijatnija. Naša prestonica ima odličnu poziciju i klimu. Raznovrsna je, pa zimi možemo da uživamo u čarima snega, leti da se kupamo na Savi i Dunavu. Puno je sunca, a proleća i jeseni su blage. Mnogo je lepše u odnosu na, recimo, sever Evrope i Skandinaviju zbog tamošnjih sumraka i polarnih noći, hladnih i jakih vetrova. Opet na jugu, u Španiji, Italiji ili Grčkoj leti je neizdrživo vruće, a zimi grmljavine, nepogode, bura. U Beogradu je jedini problem košava i to samo zato što je neprijatna, a inače je izuzetno korisna jer smanjuje zagađenje od saobraćaja i industrije. Nosi ga iz grada i smanjuje koncentraciju zagađujućih čestica. Najgore je kada zimi nema vetra, pa se vazduh ustoji – zaključuje Todorović.

Za sve se „pita“ Sunce

Čovek može da „muči“ planetu, ali joj ne može ništa, sem ako ne upotrebi veliku količinu nuklearne energije, ukazuje Todorović:

– Ovo „muči“ znači da je zagađuje, kako atmosferu tako zemljište i vodu, a u stvari zagađuje svoj životni ambijent zarad lagodnog života i profita. Ako mislimo na klimu, čovekov uticaj je ograničen. Ključni činilac klimatskih promena na Zemlji i susednim planetama jeste Sunce, što je matematički potkrepio veliki Milutin Milanković.

Fenomen prirodne ravnoteže

S ekstremno visokim temperaturama početkom leta borila se Kanada, a Todorović kaže da je taj toplotni talas fenomen prirodne ravnoteže. Dok su na severu Amerike zabeležene neverovatne vrućine, na južnoj hemisferi je u isto vreme bilo nesvakidašnje hladno, navodi Todorović i podseća da je na jugu Brazila pao sneg.

Sutra – Posledice klimatskih promena (4): Palme na Kalemegdanu