“Politiko”: Raste strah od Trećeg svetskog rata

Građani zapadnih zemalja sve su uvereniji da se svet kreće prema globalnom ratu, ali, istovremeno pokazuju ograničenu spremnost na žrtvu kada treba platiti veće vojne izdatke. To su ključni nalazi ankete koja opisuje rastuću zabrinutost javnosti zbog rizika i cene nove ere sukoba, piše „Politiko“.

U svih pet anketiranih zemalja, SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Nemačkoj, velika većina ispitanika smatra da svet postaje opasnije mesto. Amerikanci, Kanađani, Francuzi i Britanci većinom veruju da je izbijanje Trećeg svetskog rata u sledećih pet godina verovatnije nego da nije. Ti će nalazi sigurno uticati na rasprave među svetskim liderima koji se danas okupljaju na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Udeo birača koji predviđaju novi svetski rat naglo je porastao u odnosu na mart 2025, kada je agencija Public First poslednji put postavila to pitanje. „Promena u stavovima zapadne javnosti u manje od godinu dana odražava dramatičan zaokret prema nesigurnijem svetu, u kojem se rat smatra verovatnim, a savezništva nestabilnima“, rekao je Seb Rajd, rukovodilac istraživanja u Public Firstu.

Trend je posebno izražen u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde 43 posto ispitanika veruje da će novi svetski rat „verovatno“ ili „vrlo verovatno“ izbiti do 2031, što je porast u odnosu na 30 posto zabeleženih u martu 2025.

Gotovo polovina Amerikanaca, njih 46 posto, smatra da je novi svetski rat „verovatan“ ili „vrlo verovatan“ u istom razdoblju, u odnosu na 38 posto prošle godine. Među pet anketiranih zemalja jedino u Nemačkoj većina smatra da treći svetski rat u idućih pet godina ipak nije verovatan.

Trampove SAD kao pretnja

Zabrinutost raste i zbog četverogodišnjeg ruskog rata protiv Ukrajine, kojem se ne nazire kraj, kao i zbog vojnih akcija SAD pod predsednikom Donaldom Trampom u Iranu, Siriji, Venecueli i Africi. Rusija se u Evropi percipira kao najveća pretnja miru. Zanimljivo je da Kanađani najveću opasnost za bezbednost vide u Trampovoj Americi.

U Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu Sjedinjene Države su druga najveća pretnja, a ispitanici ih navode znatno češće od Kine. U skladu s tim, najmanje jedna od tri osobe u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Kanadi veruje da je verovatna ili vrlo verovatna upotreba nuklearnog oružja u ratu u sledećih pet godina.

Više za odbranu, ali ne na njihov račun

Iako većina birača u Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi smatra da njihova zemlja treba više trošiti na odbranu, otpor raste kada se postavi pitanje načina finansiranja. Podrška većim izdvajanjima naglo pada kada se ispitanicima kaže da bi se to platilo rezovima u drugim uslugama, povećanjem javnog duga ili višim porezima.

Francuska i nemačka javnost ove su godine manje sklone da podrže veće odbrambene budžete uz takve kompromise nego lani. Dok je 2025. godine 40 posto Francuza i 37 posto Nemaca podržavalo veću potrošnju na odbranu uprkos kompromisima, ove je godine ta podrška pala na 28 posto u Francuskoj i 24 posto u Nemačkoj.

– Naša anketa pokazuje da rastuća zabrinutost zbog rata ne daje liderima odrešene ruke za veliku potrošnju na odbranu. Štaviše, birači su sada manje spremni na kompromise potrebne za jačanje vojne bezbednosti.

Evropski lideri su zato u škripcu, ne mogu se osloniti na SAD, ne mogu to iskoristiti kao razlog za domaća ulaganja i pod većim su pritiskom da hitno reše taj problem u svetu u kojem se sukob čini bližim nego ikad – rekao je Rajd.

Sumnja u EU vojsku

Anketa je pokazala i znatan skepticizam prema ideji stalne vojske EU pod jednom komandom, koju je spomenula Evropska komisija. Takav predlog podržava samo 22 posto ispitanika u Nemačkoj i 17 posto u Francuskoj.

S druge strane, obavezni vojni rok najpopularniji je upravo u Nemačkoj i Francuskoj, gde tu ideju podržava otprilike polovina stanovništva. Istraživanje je sprovela agencija Public First od 6. do 9. februara na uzorku od 10.289 odraslih osoba putem interneta.

Upitano je najmanje 2.000 ispitanika u SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Nemačkoj. Rezultati za svaku zemlju ponderisani su kako bi bili reprezentativni prema uzrastu, polu i geografiji. Margina greške iznosi ±2 procentna boda za svaku zemlju.