“Politiko”: Evropsko odvajanje od SAD je počelo

Evropske vlade i korporacije ubrzano nastoje da smanje svoju izloženost američkoj tehnologiji, vojnoj opremi i energetskim resursima usled pogoršanja transatlantskih odnosa.

Decenijama se EU oslanjala na garancije NATO-a za bezbednost i na američku tehnologiju za svoju ekonomiju, no pretnje Donalda Trampa oko Grenlanda i oštri komentari njegove administracije o Evropi dali su novi zamah pozivima evropskih lidera na „nezavisnost“, piše „Politiko“.

– Ako želimo da ponovo budemo shvaćeni ozbiljno, moraćemo naučiti jezik politike moći – izjavio je prošle nedelje nemački kancelar Fridrih Merc. Od zabrana korišćenja američkih video-konferencijskih alata za državne službenike, preko trgovinskih sporazuma s Indijom, do nastojanja da se diverzifikuju evropski dobavljači energije, jačaju napori za smanjenje evropske zavisnosti od SAD.

Odnosi se neće vratiti na stanje pre Trampa

Lideri EU upozoravaju da se transatlantski odnosi verovatno neće vratiti na stanje pre Trampa. Zvaničnici EU naglašavaju da je reč o „smanjenju rizika“ u odnosima s Amerikom, a ne o „razdvajanju“, terminu koji podrazumeva potpuni prekid ekonomskih i strateških veza.

Donedavno su se oba izraza uglavnom koristila za napore Evrope da smanji zavisnost od Kine, no sada se sve češće spominju u kontekstu SAD, glavnog evropskog trgovinskog partnera i garanta bezbednosti.

Ovaj zaokret je tek u začetku. SAD su i dalje daleko najveći trgovinski partner Evrope i biće potrebne godine da se blok oslobodi američke tehnološke i vojne podrške, smatra Žan-Lik Demarti, bivši šef odeljenja za trgovinu Evropske komisije.

– U trgovinskom smislu, SAD čine značajan deo našeg izvoza. To je mnogo, ali nije pitanje života i smrti – rekao je Demarty. U sklopu diverzifikacije, Brisel je poslednjih meseci sklopio trgovinske sporazume s južnoameričkim blokom Merkosur, Indijom i Indonezijom, obnovio sporazum s Meksikom i oživeo pregovore s Australijom.

Odbrana Evrope

Od završetka Drugog svetskog rata, Evropa se za bezbednost oslanjala na NATO, koji većinom finansiraju SAD. Na nedavnom sastanku u Zagrebu, konzervativni evropski lideri, uključujući Merca, poručili su da je vreme da Unija ojača svoju klauzulu o uzajamnoj odbrani, koja obavezuje članice da brane svaku napadnutu zemlju EU.

Iako postoji od 2009. godine, član 42.7 Ugovora o EU retko se smatrao nužnim jer je istu svrhu ispunjavao član 5 Severnoatlantskog ugovora. Međutim, evropske vlade počele su da sumnjaju da li bi SAD zaista priskočile u pomoć Evropi.

Lideri su u Zagrebu prihvatili novu ulogu EU kao bezbednosnog aktera i zadužili dvojicu, još neimenovanih, vođa da hitno izrade planove kako bi se evropska klauzula pretvorila u čvrstu bezbednosnu garanciju. „Decenijama su neke zemlje govorile: ‘Imamo NATO, zašto bismo imali paralelne strukture?’

Nakon Trampovog zveckanja oružjem oko Grenlanda, suočeni smo s nužnošću i moramo uspostaviti vojne komandne strukture unutar EU“, rekao je visoki diplomata EU pod uslovom anonimnosti.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute prošle nedelje je poručio evroposlanicima da svako ko veruje da se Evropa može braniti bez SAD „može samo da nastavi da sanja“. Evropa i dalje umnogome zavisi od američkih vojnih sposobnosti, naročito u podršci Ukrajini, no neki Evropljani sada otvoreno govore o ceni smanjenja zavisnosti od SAD i tvrde da je ona podnošljiva.

Vojna ulaganja

Program EU vredan 150 milijardi evra za jačanje odbrambenih ulaganja, usvojen u maju prošle godine, propisuje da najviše 35 posto vrednosti komponenti u nabavci sme poticati izvan EU i partnerskih zemalja poput Norveške i Ukrajine, među koje se SAD ne ubrajaju.

Evropske zemlje se i dalje uveliko oslanjaju na SAD za nadzor, izviđanje, obaveštajne podatke i strateški prevoz. No, Evropska narodna stranka (EPP), moćna konzervativna grupacija, smatra da su to upravo područja u kojima Evropa mora ojačati sopstvene kapacitete.

U svom planu za 2026. godinu, usvojenom u Zagrebu pod nazivom „Vreme za nezavisnost“, lideri EPP naveli su da bi se načelo „Kupujmo evropsko“ trebalo primeniti i na buduće predloge o zajedničkoj nabavci.