Snajperski hici, urote, pucnji revolucionara ili fanatika, samo su obrazac najpoznatijih, ali ujedno i najmisterioznijih atentata u 20. veku u kome je stradalo više od 110 šefova država, premijera, predsednika, kraljeva i kancelara.
– Atentat koji je umnogome promenio sliku sveta u prošlom veku svakako je ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu, jer je formalno bilo „okidač“ za početak Prvog svetskog. Kada je reč o ključnim atentatima 20. veka, u svesti Amerikanaca i celog sveta ogroman trag je ostavilo ubistvo Džona Kenedija. Na regionalnom nivou tu su bila ubistva Patrisa Lumumbe, 17. januara 1961, prvog premijera nezavisnog Konga, kao i smrt predsednka Čilea, Salvadora Aljendea, 11. septembra 1973. Ali oba slučaja su bila klasična pogubljenja – objašnjava dr Predrag J. Marković.
Nadvojvoda Franc Ferdinand od Austrije, pretpostavljeni naslednika austrougarskog prestola, i njegova supruga, vojvotkinja Sofija Hotek od Hohenberga ubijeni su 28. juna 1914. dok su se vozili Sarajevom, u to vreme glavnim gradom Kondominijuma Bosne i Hercegovine.
Na njih je pucao student Gavrilo Princip koji je zajedno sa Muhamedom Mehmedbašićem, Vasom Čubrilovićem, Nedeljkom Čubrilovićem, Cvjetkom Popovićem i Trifkom Grabežom, činili revolucionarnu organizaciju „Mlada Bosna“ čiji je cilj bio oslobađanje Bosne od austrougarske vlasti i uspostavljanje „jugoslavenske države“.
Ovaj atentat je ubrzao Julsku krizu i objavu rata Srbiji, a zatim i početak Prvog svetskog rata. Atentatorima i ključnim članovima tajne mreže, u Sarajevu je iste godine, u oktobru organizovano suđenje, a na optuženičkoj klupi se našlo ukupno 25 osoba. Premlad da bi bio pogubljen, Gavrilo Princip je osuđen na 20 godina zatvora.
Salvador Aljende, predsednik Čilea, bio je prvi marksista na čelu neke države u zapadnoj hemisferi. Prema zvaničnoj verziji on je tokom puča 1973. izvršio samoubistvo, ali je ovaj događaj do danas u sferi nagađanja, pa je njegovo telo čak dva puta ekshumirano. Najveća misterija je u činjenici da se ubio iz pištolja koji nikad nije pronađen.
Patris Lumumba bio je prvi premijer nezavisnog Konga, ali je nakon vojnog udara smenjen. Ubijen je 17. januara 1961. uz prećutnu podršku bivše belgijske kolonijalne sile. Njegovo telo spaljeno je u plitkom grobu, iskopano, prebačeno 200 kilometara dalje, ponovo zakopano, ekshumirano, potom isečeno na komade i konačno rastvoreno u kiselini.
Belgijski policijski komesar Žerar Sote kasnije je priznao da je nadgledao i učestvovao u uništenju posmrtnih ostataka Lumumbe, pa čak i da je za „uspomenu“ uzeo jedan njegov zub, a da su drugi zaverenici odneli još dva zuba i dva prsta!
Kada se ova tema posmatra iz sfere bezbednosti, tada prof. dr Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost ističe da je dovoljno napraviti analizu atentata i to samo u protekle dve decenije da je lako izvesti zaključak da „živimo u izuzetno nepredvidivim bezbednosnim uslovima od kojih svaki rizik bilo da je unutrašnji ili spoljašnji može da ima nesagledive posledice“.
– Spisak je zaista dug i analizom svakog posebno može se doći do motiva za izvršenje. Uglavnom je reč o politički motivisanim ubistvima sa elementima terorizma – naglašava Trifunović i dodaje da je u ovom veku izvedeno 16 atentata.
Prvi predsednik neke države na koga je izvršen atentat u ovom veku bio je Loran Dezire Kabila, predsednik Demokratske Republike Kongo. On je ubijen u svojoj kancelariji, 16. januara 2001, a same okolnosti napada i dalje su misterija. Istraga je vodila do 135 ljudi – uključujući i četvoro dece – kojima se sudilo pred specijalnim vojnim sudom. Navodni predvodnik organizacije, pukovnik Edi Kapend, koji je bio jedan od Kabilinih rođaka, i još 25 osoba osuđeno je na smrt u januaru 2003. godine, ali nisu pogubljeni.
Tokom kraljevske večere, princ Dipendra, 1. juna 2001. godine, ubio je većinu pripadnika nasledne linije za presto, uključujući i Birendra, kralja Nepala. Kako je ostao jedini naslednik, Predstavnički dom Nepala ga je proglasio za novog kralja mada je u tom trenutku i sam bio u komi, zbog povrede glave tokom ovog masakra!
U godini kada je ubijen i srpski premijer Zoran Đinđić, 29. decembra 2003, naoružani napadači su u Burundiju ubili nadbiskupa Majkla Kortnija, papinog ambasadora u Burundiju, dok se vraćao sa jedne sahrane. Početkom 2005, 14. februara, ubijen je libanski premijer Rafik Harir. Sem njega, u eksploziji kamiona bombe stradalo je još 21. osoba, a 226 su ranjene.
Prva žena, premijer Pakistana, Benazir Buto ubijena je 27. decembra 2007. u napadu bombaša samoubice tokom njenog mitinga u Ravalpindiju u Pakistanu. Predsednika Gvineje Bisao Žoea Bernarda odmetnuti vojnici ubili su 2. marta 2009. i to samo nekoliko sati pošto je njegov rival i glavni konkurent za budućeg predsednika stradao u eksploziji podmetnute bombe.
Sa jasnom simbolikom, 11. septembra 2012, u diplomatskom sedištu SAD u Bengaziju, Libija, ubijen je američki ambasador Kris Stevens i još trojica službenika ambasade. Te godine je, 20. oktobra 2011. godine, namerno prepušten rulji da ga linčuje i dugogodišnji libijski predsednik Moamer Gadafi….
Zaverenici i fanatici
U 2016. ubijen je ruski ambasador u Turskoj, Andrej Karlov (19. decembra) i britanska poslanica Džo Koks. Nju je u Bristalu, 16. juna, upucala i izbola pristalica krajnje desnice. Početkom 2013, 6. februara, ubijen je opozicioni lider Tunisa, Čokri Belaid, a pola godine kasnije i drugi opozicioni lider levice, Mohamed drugi Brahmi.
Prošle godine izvršena su tri atentata. Prvi 20. aprila 2021. kada je, samo nekoliko sati pre nego što će biti ozvaničen njegov novi, šestogodišnji mandat, ubijen predsednik Čada Idris Debi Itno.
Nekoliko meseci kasnije, 7. jula, naoružane osobe upale su u rezidenciju i ubile predsednika Haitija, Žovenela Moisa i njegovu suprugu. Uhapšeno je više od 40 osumnjičenih za ovu zaveru, među kojima i visoki policijski službenici Haitija, kao i grupa bivših kolumbijskih vojnika. Te godine, 15. oktobra, tokom predizbornog skupa, pristalica Islamske države nožem je nasmrt izbo britanskog poslanika Dejvida Amesa.
Od Indire do Rabina
Među atentatima koji su potresli svet u 20. veku izdvajaju se ubistvo Indire Gandi, kćerke Mahatma Gandija koga je 1948. usmrtio hindu fanatik. Indira Gandi je bila premijerka Indije u dva mandata: od 1966. do 1977. i od 1980. do 1984. godine, ali i jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih. Ubijena je 31. oktobra 1984. u bašti svoje rezidencije. Atentat su izvršili njeni telohranitelji kao osvetu za operaciju Plava zvezda, u kojoj je poginulo gotovo 500 Sika koji su odbili da napuste Zlatni hram u gradu Amricar. Tirat Das Dogra, lekar koji je izvršio obdukciju njenog tela, obelodanio je da je imala 30 rana iz automatske puške sten i revolver kalibra 38 milimetara.
Jicak Rabin bio je izraelski premijer koji je 1993. godine potpisao sporazum s dugogodišnjim neprijateljem Jaserom Arafatom zbog čega je sa Arafatom i Simonom Peresom dobio Nobelovu nagradu za mir. Ubijen je 1995, godinu dana po dobijanju te nagrade i to na mirovnom skupu na Trgu kraljeva Izraela u Tel Avivu. U njega je pucao izraelski ekstremista koji se protivio mirovnom sporazumu sa Palestincima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
