Rezultati studije o plavim kitovima pokazali su da je njihova pesma utihnula. Naučnici godinama prate komunikaciju plavih kitova koristeći posebne podvodne mikrofone. Ovi ogromni morski sisari koriste duboke, niskofrekventne zvukove da bi pronašli partnere, kretali se i komunicirali sa drugim kitovima. Njihovo ponašanje godinama prate naučnici iz naučnoistraživačke organizacije u američkom gradu Montereju, a rezultati njihovog istraživanja, koje je trajalo proteklih šest godina, ukazuju na velike i zabrinjavajuće promene.
Ispostavilo se da su plavi kitovi poslednjih godina postali prilično tihi. Njihove pesme su se smanjile za čak 40 procenata u delu Severne Amerike koji su naučnici proučavali, dok podaci za neka druga područja, uključujući Južni Pacifik i delove argentinske obale, pokazuju sličan trend.
Ova tišina nije dobra vest za plave kitove, a naučnici su objasnili u čemu je problem. Kao glavnog krivca naveli su morske toplotne talase. Takvi toplotni talasi su zagrejali more i prešli hiljade kilometara tokom nekoliko godina, pri čemu je temperatura mora porasla za više od 2 stepena Celzijusa.
To je omogućilo širenje toksičnih algi i negativno uticalo na populacije inćuna i krilova (zooplanktona), koji su ključni izvor hrane za mnoge morske vrste, uključujući plave kitove. Tokom normalnih godina, ribarske mreže dobijaju ružičastu boju od obilja krilova, ali tokom toplotnih talasa gotovo nestaju.
„To su bila teška vremena za kitove“, komentarisao je biolog Džon Rajan, objašnjavajući da su kitovi prestali da pevaju jer su – gladovali.
„Ne čujemo njihovu pesmu. Svu energiju troše tražeći hranu“, objasnio je Rajan.
Iz istog razloga, upozoravaju naučnici, plavi kitovi takođe ulažu manje truda u razmnožavanje.
Dok je pesma plavih kitova utihnula, kod grbavih kitova nema takvih problema. Naime, oni imaju raznovrsniju ishranu i prilagođeni su teškim uslovima tako da toplotni talasi, a posledično i nestanak njihovih krilova, nisu uticali na njihovu ishranu i ponašanje, kao što je to bio slučaj kod plavih kitova.
A plavi kitovi, prema rečima naučnice Dajane Barlou, su čuvari, odnosno oni koji održavaju mnoge okeanske procese.
„Gde se nalaze i šta rade mnogo nam govori o zdravlju ekosistema, a činjenica da su promenili svoje ponašanje i utihnuli jasno ukazuje na probleme u ekosistemu“, kaže ona, prenosi Dejli mejl.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
