Vojnog penzionera iz okoline Pljevalja M.A, koji je greškom Fonda PIO 11 godina primao desetostruko veću penziju nego što mu pripada, a da na to nije reagovao, to će sada koštati 155,5 hiljada evra.
Ovo je odluka Osnovnog suda u Pljevljima iz jula prošle godine, koju je krajem januara potvrdio bjelopoljski Viši sud, a nedavno i Vrhovni sud po tužbi Fonda PIO, koji je na ime sticanja bez osnova od ovog penzionera prvobitno tražio 171,1 hiljadu evra, koliko je utvrđeno da mu je preplaćeno od 2007. do 2018. godine, prenose crnogorski mediji.
Ovaj penzioner je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 15. avgusta 2007. godine ostvario pravo na invalidsku penziju od 822,52 evra, koji je, kako se navodi u sudskim spisima, preveden na lične bodove iznosio 204.607.
Fond PIO je nakon izmena zakona, po službenoj dužnosti, pokrenuo postupak za određivanje novog iznosa invalidske penzije, pa mu je početkom 2011. godine taj iznos povećan na 1.103 evra.
„U postupku provere podataka na osnovu kojih je tuženom obezbeđeno pravo korišćenja penzije od 822,52 evra na dan 15. 8. 2007. godine, a na osnovu informacije sektora za informacione tehnologije, utvrđeno je da je iznos isplate pogrešno importovan u bazu podataka Fonda PIO, pa je umesto iznosa od 822,52 evra trebao biti unet iznos od 82,25 evra, što je za posledicu imalo da je tuženom, počev od 15. 8. 2007. isplaćivan iznos invalidske penzije u desetostruko većem iznosu od pripadajućeg“, navodi se u sudskim spisima.
Nakon što je greška primećena, Fond PIO je u oktobru 2018. godine poništio prethodna rešenja kojima su mu određene penzije.
Tokom postupka je veštačenjem utvrđeno da mu je za period od 15. avgusta 2007. do 30. juna 2018. godine, na ime preplate invalidske penzije, neosnovano isplaćeno 171.155,40 evra.
Donošenjem ovih rešenja je, kako se navodi, prestao pravni osnov za isplatu penzija u ovom iznosu, pa je zaključeno da se penzioner time neosnovano obogatio shodno Zakonu o obligacionim odnosima, koji propisuje da obaveza naknade vrednosti nastaje i kada se nešto primi s obzirom na osnov koji je prestao ili se nije ostvario. Isti zakon propisuje da kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema osnov u nekom pravnom poslu, ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati.
“S obzirom da je tuženi bio nesavestan sticalac, odnosno da je znao ili morao znati da mu je za period obuhvaćen tužbom isplaćivan iznos penzije u desetostruko većem iznosu nego što mu pripada, tužiocu pripada kamata, a rok zastarelosti je deset godina u skladu sa odredbama čl. 381 ZOO”, tvrdili su iz Fonda PIO.
Međutim, sud je odbio da Fondu dosudi kamate u iznosu od 61,8 hiljada evra navodeći da je penzioner postao nesavestan od momenta podnošenja tužbe za povraćaj sredstava, a ne od momenta kada je stekao imovinu bez pravnog osnova.
Utvrđeno je da je nastupila zastarelost potraživanja za period od 2007. do februara 2009. godine, pa je obavezan da umesto 171,1 hiljadu vrati 155,5 hiljada evra.
Njegov advokat je tvrdio da penzioner nijednom svojom radnjom nije doprineo da mu se penzija isplaćuje u ovolikom iznosu, već je novac isplaćivan u visini koju je utvrdio sam Fond.
Ko je krivac?
U žalbi na ovu presudu Višem sudu u Bijelom Polju, advokat je postavio pitanje ko je krivac za pogrešno doneta rešenja o pravu i visini penzije koja je isplaćivana do kraja juna 2018. godine, navodeći da one nijesu plaćane bez pravnog osnova, već na osnovu rešenja tužioca. Smatra neprihvatljivim da penzioner plaća tuđe greške, a da Fond PIO ne snosi nikakve posledice, tim pre što tuženi nijednog momenta nije sumnjao u regularnost donetih rešenja. Ipak, sud je ove navode ocenio neosnovanim i potvrdio prvostepenu presudu pljevaljskog suda.
Saglasan sa stavovima sudova bio je i Vrhovni sud, koji je, kao neosnovanu, pre 20 dana odbio reviziju advokata penzionera.
„Pravilno rezonuju nižestepeni sudovi da je tuženi u potpunosti bio nesavestan, jer je znao ili morao znati da iznos koji je utvrđen kao osnovica za isplatu invalidske penzije višestruko prevazilazi iznos koji je primao na ime zarade. Neprihvatljivi su navodi revizije da tuženi ni jednom svojom radnjom nije mogao uticati na donošenje rešenja koje je doneo tužilac, te da on nije skrivio nastalu štetu, zbog čega nema obavezu ni da je naknadi tužiocu“, zaključuje se u odluci Vrhovnog suda.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
