Pad voljenog Indijanca

Uopšte gledano, Evo Morales bio je vrlo uspešan predsednik Bolivije. Ipak, neslavan kraj zapravo je posledica kobnih i predvidivih grešaka koje je prvi indijanski predsednik u istoriji republike na Andima počinio u poslednje dve godine. Morales to nije razumeo, a pitanje je da li razume i danas dok iz meksičkog egzila posmatra rasplet krize u zemlji kojom je do prošle nedelje vladao.

Socijalistički predsednik prvi put je izabran 2005. godine i u još dva navrata je osvajao reizbor sa značajnom većinom glasača na svojoj strani. Za bezmalo 14 godina vladavine Morales je uspeo mnogo toga. Siromaštvo u zemlji je smanjeno za 40 odsto, izgrađeno je nekoliko desetina hiljada socijalnih stanova, a emancipacija žena u konzervativnoj zemlji kombinovanog socijalnog konzervativizma i plemenske kulture je zavidna.

Morales je bio deo takozvanog ružičastog talasa Južne Amerike, uz Ignasija Lula da Silve na čelu Brazila, Uga Čavesa u Venecueli, Rafaela Koree u Ekvadoru, Danijela Ortege u Nikaragvi i Kristine Kiršner u Argentini. I dok su mu crveni saveznici padali jedan za drugim, Morales je odolevao. A za to je bilo dobrih razloga. Uspešno je završio program s Međunarodnim monetarnim fondom, ekonomiju zemlje održao je stabilnom i uz veliki privredni rast. Istina, Bolivija je na 96. mestu po bogatstvu u svetu, dakle siromašna zemlja, ali je napredak u Moralesovoj eri bio ogroman.

Ipak, prošle nedelje je došao trenutak otrežnjenja, iako je stvar ključala već tri godine.

Prelomni trenutak bio je referendum od 21. februara 2016. godine. Podsetimo, Morales je pre toga već jednom menjao Ustav karakterišući Boliviju kao plurinacionalnu republiku, što će reći da je Bolivija postala prva zemlja Latinske Amerike koja je postala građanska, a ne nacionalna republika. To je Moralesu dalo priliku da „iskrivi“ ustavna tumačenja i kandiduje se i treći put. Ali, onda je odlučio da se kandiduje i četvrti put.

Da bi to ostvario, morao se opet menjati Ustav i vlada je pozvala građane da se izjasne da li dopuštaju da se predsednik kandiduje neograničen broj puta. Uz ogroman odziv od 85 odsto, građani su rekli Moralesu – ne! Tanka većina od 51 prema 48 odsto glasova Bolivijci su se usprotivili Moralesu. Ali je on ignorisao tu odluku i uz pomoć Vrhovnog suda odlučio da se kandiduje i četvrti put. I pobedio je, istina bez apsolutne većine, ali je u pokušaju da izbegne drugi krug glasanja tokom noći njegova vlada manipulisala listićima i Evo Morales je proglašen pobednikom.

Masa je izašla na ulice i posle nekoliko nedelja protesta policija je promenila stranu, da bi ključnu ulogu odigrala armija koja je „posavetovala“ Moralesa da podnese ostavku. Implozija vlasti se mogla izbeći samo da je Morales poslušao sam sebe kada je pre nekoliko godina rekao da se „predsednik mora držati ustavnih limita“.

Da je sačekao kraj mandata u januaru, Evo Morales bi bio slavljen kao reformator, čovek koji je izvukao zemlju iz duboke bede i uradio mnogo na emancipaciji Indijanaca koji čine 20 odsto populacije. Upamtili bi ga kao demokratu, zaštitnika siromašnih i demokrata, a toga je veoma malo u Južnoj Americi.

Beg preko Amazonije

Odlazak u egzil Eva Moralesa istinska je filmska drama. Naime, kad se načelnik Generalštaba armije, general Vilijams Kaliman Romero obratio na nacionalnoj televiziji i objavio da se „vojska stavila na stranu naroda“, Morales je shvatio da je vrag odneo šalu. Odmah se s potpredsednikom Alvarom Garsija Linerom i ministarkom zdravlja Gabrijelom Montanjo obreo u ambasadi Meksika u La Pasu. Ambasador je odmah obavestio o zahtevu za azil svoju vladu i krenula je akcija spasavanja Moralesa, njegovih saradnika i ćerke Eve Lis Morales Alvardo. Meksiko im je po svojoj tradicionalnoj politici neutralnosti odobrio politički azil.

Putnički avion meksičke armije galfstrim poleteo je iz Meksika i sleteo u Limu, glavni grad Perua, gde je čekao dozvolu da uđe u vazdušni prostor Bolivije. U međuvremenu je Morales prinuđen da podnese ostavku pred kamerama, pa je prebačen helikopterom u grad Koćabambu gde je čekao meksički avion.

Kada je avion stigao, nastala je nova drama jer su se pristalice Moralesa okupile oko aerodroma. A onda je usledio šok jer je Peru zabranio da avion u povratku obavi tehničko sletanje zbog goriva u Limi. Oficir meksičke armije za komandama aviona je odlučio da hitno poleti, ali se zaputio u Asunsion, glavni grad Paragvaja koji nikako nije usput. Tamo je u noći Morales čekao dozvolu da avion preleti Boliviju i Peru. Ali, tada je usledio novi šok i Bolivija zabranjuje prelet, a Peru ga dopušta, ipak bez dozvole za tankovanje goriva. Veruje se da je neko hteo da spreči Moralesog beg, ali zasad nema dokaza o tome.

Tu se u priču uključuje ambasador Brazila u La Pasu koji zove svoju vladu koja na kraju dopušta da avion preleti Amazoniju Brazila uz samu granicu Bolivije, a zatim preko Perua. Ali, ostao je problem goriva. Tada Meksiko traži tehničko sletanje u Gvajakilu u Ekvadoru, ali ni tamošnja vlada ne dopušta.

Na kraju je kapetan ozbiljno rizikovao odlukom da u Asunsionu napuni avion „do vrha“ i poleti. Imao je goriva za 11 sati leta i uspeo je da preleti Amazoniju, Peru i Ekvador, domogne se međunarodnog vazdušnog prostora i konačno sleti na vojni aerodrom kraj Sijudad Meksika.

Desnica i Biblija

Privremena predsednica Bolivije je senatorka Dženin Janjes, vatrena desničarka koja je u predsedničku palatu ušla noseći ogromnu Bibliju u ruci. Bila je to poruka da se zemlja vraća konzervativnom katoličkom kursu, a u privremenoj vladi nema nijednog pripadnika indijanske zajednice. To može samo da dodatno antagonzuje ljude i Bolivija potencijalno krizi u dublje sukobe.

Zemlja prevrata

U svojoj istoriji nezavisnosti Bolivija je doživela čak 14 prevrata, odnosno nasilnih promena vlasti. Svaki put armija bi rušila ili civilnu ili vojnu huntu. Prvi put se to dogodilo 1899, a poslednji put 1980. godine. Poslednji prevrat, ovaj koji je srušio Moralesa, ne smatra se vojnim udarom jer armija nije preuzela vlast, već privremena civilna vlada i to po ustavnoj proceduri.