Kako bi na svoje umetničko traganje krenuo rasterećen poznatog prezimena, naš sagovornik ga je i promenio, " kraće je i jednostavnije za izgovor i Francuzima i Amerikancima". Rođen, kako kaže slučajno, u Splitu, Marko je odrastao i formirao se u Parizu, gde je završio primenjenu umetnost, smer grafika.
Afirmisao se crtežima na kojima izraziti kontrast beline papira i crne krede i suvih pastela kreira tenziju i emociju i otvara svet u kojem ima mesta, pored umetnika i njegovih osećanja, i za misli i emocije onih koji gledaju crtež. Sa našim sagovornikom razgovarali smo u Montrealu, gradu koji je posetio i njegov otac kako bi utanačio detalje svoje izložbe koja će iduće godine biti otvorena u galeriji La Poste.
Započeli ste svoju umetničku karijeru u Francuskoj, u Parizu. Izlagali ste po Evropi. Kako je iznova počinjati u Americi?
– Dosta je komplikovano, treba poznavati ljude, treba imati kontakte, ne možete kucati na vrata sa svojim katalogom, a u Njujorku umetnika i onih koji se zovu umetnicima ima kao mrava.Sa druge strane, čini mi se da je sve moguće, a najlepše je to što može da se proba. Najlakše je, naravno,onda kad imate dobar kontakt.
Šta vi kao umetnik specifično nosite i specifično dajete u svojim crtežima?
– To zavisi od toga ko ste, šta se doživeli, šta vidite. Neki ljudi su plakali ispred mojih crteža, kažu "to sam ja, to je moj celi život". Ne znate vi, u stvari, šta će da se desi sa vašim crtežom i kakve će reakcije na njega biti. Ja samo probam da uđem u dušu, u psihu, i mislim da svako može da se uključi, za neke je mračno i teško, za druge je lepo, ali ja na to nemam uticaja. Mislim da je važno ostaviti jedan prostor gde svako može da nađe neko svoje objašnjenje i značenje, svoju priču.
Da li je vaš otac izvršio neki kreativni uticaj na vas?
– Jeste, sigurno. Kad rastete pored njega, idete u atelje, gledate slike, neminovno je da nešto ostane u u vama što je deo njegovog izraza. Kad sam bio dete, stalno sam ga pitao gde su glave na njegovim slikama. Jednog dana sam se setio da sam baš puno crtao glave. Pomislio sam "da li ja crtam te glave zato što nisu bile na njegovim slikama". Možda ja to baš zato crtam", ispričao je za Vesti Marko Velk.
Sopstveni umetnički izrazKako je deci svetski poznatih umetnika da se bore za svoje mesto, izraz i pečat u umetnosti? |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
