Profesor na Univerzitetu Melun Val de Seine i predsednik Udruženja Francuska Srbija Aleksis Trud i predsednik Udruženja „Svi Srbi u Parizu“ Saša Pešić uputili su otvoreno pismo senatorima – gornjem domu francuskog parlamenta u kome osuđuju presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku ukazujući da nije reč o pravnom, već iskljičivo političkom pitanju koje ugrožava stabilnost BiH.
„Ova presuda nije pravno pitanje, već isključivo političko, što ugrožava stabilnost Bosne i Hercegovine i produbljuje nepoverenje među narodima. Posebno je zabrinjavajuće uočiti selektivnu primenu prava od strane pravosudnih institucija u Sarajevu, koje već decenijama imaju tendenciju da sude srpskim političarima koji se protive centralizaciji, dok potpuno ignorišu flagrantna kršenja Ustava i zakona od strane određenih političkih aktera u Bosni“, navodi se u ovom otvorenom pismu.
Naglašavaju i „dvojna merila evropskog sistema u BiH“.
„Ista pravda koja sada procesuira Milorada Dodika nikada nije reagovala na brojna kršenja i smanjenja nadležnosti Republike Srpske od strane političara iz Federacije Bosne i Hercegovine, niti na flagrantna kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma od strane nekih visokih predstavnika međunarodne zajednice, od Pedi Ešdauna do trenutnog Kristijana Šmita“, ističu.
Naglašavaju da je u BiH na delu „volja za ostrakizacijom (odstranjivanjem) srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
„Presedan od 26. februara 2025. nije samo napad na Milorada Dodika, već i na institucionalni položaj Republike Srpske i prava srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ove akcije predstavljaju opasan pokušaj političkog eliminisanja legitimno izabranih srpskih predstavnika i pokazuju da pravosudne institucije Bosne i Hercegovine funkcionišu kao instrument jednog političkog bloka, a ne kao nezavisni organi koji garantuju vladavinu prava“, upozoravaju potpisnici otvorenog pisma.
Zbog „opasnih okolnosti za demokratiju u Evropi“, autori pozivaju sve relevantne međunarodne aktere da jasno i nedvosmisleno osude ovaj primer „pravne nasilnosti i selektivne pravde“.
„Umesto da započinju sudske postupke koji produbljuju podele i podrivaju poverenje u institucije, od suštinske je važnosti otvoriti prostor za dijalog i političko rešavanje nesuglasica u okviru Dejtonskog sporazuma. Srbi u Francuskoj će i dalje pružati svoju nesalomivu podršku Republici Srpskoj i njenim institucijama u borbi za jednakost i poštovanje Dejtonskog sporazuma, koji ostaje jedini garant mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini i jugoistočnoj Evropi“, naglašeno je u protesnom pismu upućenom francuskim senatorima.
U pismu se podseća da Dejtonski sporazum iz 1995. godine pruža proširena prava autonomije Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini: policija, obrazovanje, pravda i ekonomija.
„Visoki predstavnik međunarodne zajednice, koji se finansira iz sredstava koja su uobičajeno predviđena za ekonomski razvoj Bosne, ima posebne Bonska ovlašćenja. On ima diskreciono pravo da se vrati na donete zakone, smeni visoke zvaničnike ili političke lidere i raspušti institucije. Prvi visoki predstavnici su iskoristili ovu moć da uvedu ’obavezujuće odluke’ koje su uticale na svakodnevni život: jedinstvena zastava i himna, zajednička registracija vozila, jedinstvena valuta (konvertibilna marka, kasnije vezana za evro)“, precizira se.
Dodaje se da se „međunarodni protektorar zasniva i na negiranju suvereniteta koji je jedinstven u svetu.
„Guverner Centralne banke, kojeg postavlja MMF, ne može biti državljanin Bosne i Hercegovine. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odlučuje o privatizacijama i drugim ulaganjima. Takođe, protektorat je evropski orijentisan poslednjih nekoliko godina: Misija EU policije je zamenila onu UN 2003. godine, Evropska snaga (EUFOR) je zamenila SFOR 2004. godine i 2010. godine imala je 2000 vojnika na terenu. Takođe, kancelarije predstavnika EU i visokog predstavnika UN su spojene 2007. godine u ovaj međunarodni protektorat, na čelu sa visokim predstavnikom. Došli smo do apsurda: evropska integracija Bosne verovatno će biti pregovarana sa samom sobom!“, zaključuje se u ovom otvorenom pismu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
