Satelitski podaci su pokazali da je led koji okružuje Antarktik daleko ispod bilo kog prethodno zabeleženog zimskog nivoa, što je jako zabrinjavajuće ako se uzme u obzir da je to područje smatrano otpornim na globalno zagrevanje.
„To je toliko daleko od svega što smo ikada videli, gotovo je neverovatno“, kaže Valter Majer, zadužen za praćenje nivoa leda u NASA-i.
Nestabilni Antarktik bi mogao da izazove velike posledice jer širenje leda na Antarktiku reguliše temperaturu, pa bi se bez svog tog leda koji hladi planetu, Antarktik pretvorio u ogromni radijator, upozorili su stručnjaci.
Led koji pluta na površini Antarktičkog okeana sada meri manje od 17 miliona kvadratnih kilometara, što je 1,5 miliona kvadratinih kilometara morskog leda manje od septembarskog proseka i znatno ispod prethodnih zimskih rekorda. Radi se o površini oko pet puta većoj od ukupnog Britanskog ostrva, prenosi BBC.
Majer je mišljenja da se morski led neće obnoviti, a naučnici upozoravaju da bi trebalo obratiti posebnu pažnju na topljenje leda.
Uz poslovičnu izolaciju, ekstremnu hladnoću i jake vetrove, ovogodišnji tanak morski led dodatno je otežao posao njegovom timu. „Postoji rizik da se odlomi i otpluta u more s nama na njemu“, kaže Robi Malet sa Univerziteta u Manitobi.
Dodatno zagrevanje planete bi poremetilo uobičajenu ulogu Antarktika, pa se neki naučnici pitaju da li se „čudovište Antarktika“ budi, što bi bila katastrofa za ceo svet.
Kao samostalan kontinent okružen vodom, Antarktik ima vlastiti vremenski i klimatski sistem. Sve do 2016. godine morski led na Antarktiku zimi se širio i rastao. No, u martu 2022. ekstremni toplotni talas pogodio je istočni Antarktik, podignuvši temperature na -10 stepeni Celzijusa u doba kada je trebalo da budu bliže -50 stepeni.
