Prema crnogorskom Ustavu latinica i ćirilica su ravnopravna pisma, pa je tim povodom Zaštitnik ljudskih prava i sloboda uputio preporuku Ministarstvu kapitalnih investicija da u cilju očuvanja ćirilice pristupi izmenama Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji kako bi se stvorili uslovi da se nazivi na saobraćajnim znakovima, osim na latiničnom ispisuju i na ćiriličnom pismu.
Navodi se, naime, da je ovoj instituciji podneta pritužba zbog diskriminacije i kršenja ravnopravnosti upotrebe ćiriličnog pisma u obeležavanju toponima na deonici autoputa Smokovac – Mateševo i ističe da nijedan toponim na relaciji od 43 km nije ispisan na ćiriličnom pismu.
Ranije je Srpski nacionalni savet saopštio da su oni podneli pritužbu i istakli da je upotreba ćiriličnog pisma jezički identitet srpskog naroda u Crnoj Gori.
Inače, u Grčkoj i Bugarskoj signalizacija je ispisana grčkim alfabetom i ćirilicom, dok se u Crnoj Gori ćirilica može naći samo u izuzetnim slučajevima.
Ombudsman podseća na njihov raniji stav da ćirilično pismo predstavlja deo nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta ne samo srpskog, već i crnogorskog naroda i drugih naroda čiji jezik ima zajedničku lingvističku osnovu, a koji ćirilicu koriste, odnosno mogu koristiti kao jedno od pisama svog jezika.
„Dakle, pitanje upotrebe ćiriličnog pisma mora se odvojeno posmatrati od nacionalnog, kulturnog i jezičkog nasleđa i identiteta Srpskog naroda u Crnoj Gori, jer ćirilično pismo predstavlja pismo ne samo jednog naroda u Crnoj Gori, već i drugih naroda koji ćirilično pismo koriste, neguju i doživljavaju ga kulturnim i jezičkim bogatstvom. Zbog svega navedenog, Zaštitnik i u ovom slučaju stoji na stanovištu da se odgovor na pitanje koje pritužba otvara ne može tražiti na terenu propisa o zabrani diskriminacije“, navodi se u mišljenju Ombudsmana.
Dalje navode da je Monteput u svom izjašnjenju naveo da se natpisi na saobraćajnoj signalizaciji ispisuju na crnogorskom jeziku u skladu sa Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji kojim je predviđeno da se nazivi na saobraćajnim oznakama ispisuju latiničnim pismom.
Zaštitnik ukazuje da je ustavna garancija ravnopravnosti ćiriličnog i latiničnog pisma sadržana u odredbi Ustava Crne Gore, kojom je propisano da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni, što podrazumeva da su u Crnoj Gori oba pisma matična i da nijedno od njih nema karakter pomoćnog pisma, te da imaju isti dignitet.
„Kako se država opredelila na ravnopravnost oba pisma, koju je garantovala najvišim pravnim aktom, to je njena obaveza da preduzme sve razumne, objektivne i delotvorne mere kako bi promovisala ravnopravnost oba pisma i obezbedila uslove koji bi ćirilično pismo zaštitili od zaborava i izopštavanja“, navodi se mišljenju Zaštitnika građana.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
