Otvaranjem izložbe “Znamenite žene u istoriji Loznice – dela za nezaborav“, autorke Jelene Tanacković, etnologa-antropologa iz Loznice, u Muzeju Jadra, nastavljena je ovogodišnja tradicionalna manifestacija “Svet žena“.
Na izložbi su prikazani delovi biografija znamenitih žena koje su doprinele kulturnom napretku krajem pretprošlog i tokom prošlog veka, na posredan ili neposredan način, a njihove životne priče predstavljaju neizostavni deo kulturnog sećanja i svedoče o istrajnosti, požrtvovanosti i vrednostima koje su zastupale i ostvarivale ih u doba kada su za muškarce bili rezervisani uspeh i istorija.
-Žene su ostavile poseban trag u našem gradu, neke vezujemo za Loznicu zbog porekla, humanih dela ili umetnosti koje su nam podarile, a neke poput Smilje Filipović ili Marije Cvijić, kroz lik majke jer su nam podarile neke od najznamenitijih istorijskih ličnosti kojima se kao grad ponosimo. Mnoge od njih su snagom želje i istrajnosti napravile prvi korak ka emancipaciji i utemeljile put budućim generacijama. One su bile dobrotvorke, učiteljice, naučnice, umetnice, arhitekte, književnice i majke. Doprinele su sveopštoj istoriji humanizma, nauke, kulture i umetnosti i svaka je ostavila poseban pečat i obeležje jednog istorijskog vremena. Ovom izložbom im odajemo počast i čuvamo sećanje na žene čija dela nisu zaboravljena – kaže autorka izložbe i dodaje da je cilj postavke da “doprinese stvaranju kolektivnog znanja i kulture sećanja na istaknute žene u istoriji Loznice“.
Na 18 panoa posetioci mogu da vide kratke priče o ženama koje su ostavile traga u istoriji ovoga kraja. Neke od njih su Jovanka Bončić Katerinić (1887-1966), prva žena koja je diplomu inženjera stekla u Nemačkoj. Njen jedinstveni projekat je izgradnja Blatnog kupatila, a učestvovala je i u projektovanju Kur-salona u Banji Koviljači.
Tu su i Marija Cvijić (1840-1892), majka čuvenog naučnika, geografa Jovana Cvijića i Smilja Filipović (1850-1920) članica Lozničke podružine Ženskog društva, majka Vladimira Filipovića, dugogodišnjeg predsednika opštine Loznica. Lozničani će se upoznati ili podsetiti i dela Stake Pejić (1838-1916), prosvetne i humanitarne dobrotvorke iz Lešnice, koja je u tom mestu kod Loznice sagradila osnovnu školu, lekarski dom, ambulantu i obnovila rad crkve, a u Banji Koviljači podigla zgradu za lečenje sirotinje. Na panoima su i priče o Tomaniji Obrenović (1796-1881), ćerki Ante Bogićevića, koja se udala za Jevrema Obrenovića i postala najstariji i najpoštovaniji član dinastije Obrenović posle njegove smrti, kao i o Veri Blagojević (1920-1942), narodnom heroju iz Drugog svetskog rata… Posetioci postavke „upoznaće“ i Lenku Karabelić (oko 1850-1903) – prvu koviljačku učiteljicu, Etel Rouz Bankart (1872-1961) – britansku humanitarnu radnicu, koja je osnovala Sanatorijum za skrofuloznu decu u Banji Koviljači, kao u Darju Aleksandrovnu Korobkini (1888-1914), rusku bolničarku koja je poginula na Gučevu ili Minu Karadžić Vukomanović (1828-1894) koja je bila srpska slikarka, književnica, prevodilac i kćerka Vuka Karadžića.
Tradicija duga dve decenije
Organizator izložbe i jubilarne, dvadesete, manifestacije “Svet žena“ je loznički Centar za kulturu „Vuk Karadžić“.
Svakog marta već dve decenije Centar za kulturu iz Loznice priređuje programe koji afirmišu stvaralaštvo i dostignuća žena u raznim oblastima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
