Tamna oluja širine 7.400 kilometara na ledenoj planeti Neptunu zbunila je astronome nakon što je promenila smer, fenomen koji nikada ranije nije viđen.
Olujni vrtlozi poput Neptunove tamne mrlje nisu neobični, ali niko prethodno nije bio svedok da se jedan okrenuo nazad prema polovima nakon kretanja ka ekvatoru.
Koristeći slike svemirskog teleskopa „Habl“, astronomi su rekli da je promena pravca iznenađujuća.
Oluja je šira od Atlantskog okeana na Zemlji, a „Habl“ je tamnu oluju prvi put otkrio 2018. godine na severnoj hemisferi Neptuna.
Godinu dana kasnije, nova zapažanja pokazala su da je ista oluja krenula prema ekvatoru, a kompjuterske simulacije sugerisale su da će, kako se bude približavala „ekvatorijalnog smrtnoj zoni“, biti uništena.
Međutim, najnovija zapažanja iz avgusta 2020. pokazuju da se očigledno kreće prema severu, prema polarnom regionu, što je fenomen koji je zbunio astronome.
Pretpostavlja se da je to moglo biti uzrokovano izbijanjem manje oluje, koju je „Habl“ takođe uočio u avgustu.
Ovi „tamni vrtlozi“ su sistemi visokog pritiska koji se mogu formirati na srednjim geografskim širinama i koji bi na kraju mogli da migriraju ka ekvatoru gde se i raspadaju.
„Bilo je zaista uzbudljivo videti ovaj proces koji deluje kao da će doći do kraja, a onda se odjednom jednostavno zaustavi i krene u suprotnom pravcu. To je bilo iznenađujuće“, rekao je naučnik Majkl Vong.
Tačan uzrok preživljavanja tamne oluje nije poznat, ali Vong veruje da bi to moglo biti povezano sa manjom tamnom olujom viđenom na slikama.
„Nisam mislio da se stvara drugi vrtlog jer je mali dalje prema ekvatoru. Dakle, nalazi se u ovom nestabilnom regionu. Ali ne možemo dokazati da su one povezane. Ostaje potpuna misterija“, napisao je Vong u tekstu za NASA-u.
Astronomi planiraju da detaljnije prouče ovaj fenomen, prenosi Dejli mejl.
„Vojadžer 2“, svemirski brod koji se sada nalazi izvan Sunčevog sistema, takođe je primetio dve tamne oluje 1989. godine.
