Nikad više Dodik

Izbori u Bosni i Hercegovini, pa i za predsednika Republike Srpske, „nisu u iskonskom smislu ni demokratski ni fer jer je tu primenjeno ono poznato pravilo EU i Oebsa, odnosno Zapada da, kada gleda na zemlje koje smatra periferijom i nedoraslom demokratijom, uvek u ime navodne bezbednosti i stabilnosti žrtvuje demokratiju, procedure i ostalo“, kaže za „Vesti“ politički analitičar Dušan Janjić.

Smatrate li da Zapad neće ulaziti u rizike na ovim prostorima?

– Da. Očigledno je da međunarodna zajednica neće ništa menjati oko rezultata izbora u BiH, jer je njihova politika da ne intervenišu neposredno već da stvaraju okolnosti u kojima će se menjati odnosi, a Brisel je i poznat po tome što neće da rizikuje.

Krađa glasova

Treba li opozicija u RS da prizna rezultate?

– Ne mogu se priznati rezultati kad je bila utvrđena krađa i to neposredna i najveća za mesto predsednika RS, ali i za druge pozicije. Znamo i da se tadašnja opozicija u BiH i Federaciji žalila na neregularnosti. Međutim, tu su primenjena dve metoda i o tome treba posebno da razmišljamo. Jedan važi za bošnjačke i hrvatske stranke koje ako su nezadovoljne idu na Ustavni sud i tužilaštva, i zadovoljavaju se time, a ubrzano prave koalicije kako bi se porodica Izetbegović isključila i time stvorio onaj minimum da ima nekih promena posle izbora. Kad je u pitanju RS, skretao sam pažnju da politika Milorada Dodika vodi ka razaranju RS i njenih šansi da opstane i to se sad dešava. Objektivno gledano, on je nelegitimni predsednik, iako je formalno gledano izabran legalno i to odlukom visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da se skrati vreme za brojanje glasova i, istovremeno, odlukom CIK da se više u to ne meša. Znači, predsednik je koji će biti i podložan pozivima na informativne razgovore. To je potpuna diskreditacija funkcije predsednika RS jer ovde ne govorim o ličnosti već fenomenu. Odnosno, o čoveku koji je vodio takvu politiku da je postao fenomen i sinonim autoritarne etnonacionalističke vlasti. Kao takav, idealno odgovara scenariju da se odgovornost prebaci na srpsku naciju i Republiku Srpsku jer bi svi drugi išli na demokratiju i ustavne sudove, a jedino će se Srbi ganjati po ulicama.

Kakav može biti epilog, kako tvrdi opozicija, za krađu glasova u RS?

– U tome i jeste cela stvar. Umesto da se izbori ponove ili odlože i zaista budu regularni, išlo se na konflikt i sada će Dodik da bude povlačen po sudovima. Sudstvo i tužilaštva će se vežbati pod međunarodnom kontrolom, što i nije loše jer mogu da nauče da proganjaju visoke činovnike, političare i diplomate. Loše je kad to bude samo jedan čovek. Kada bi u to gonjenje za korupciju ušli i hrvatski i bošnjački lideri Dragan Čović i Bakir Izetbegović, dinamika bi bila drugačija. Možda će na kraju Dodiku pripisati krađu izbora, pa će se, kako sudovi ne mogu da završe posao, pojaviti visoki predstavnik kao institucija koji će, recimo, nužno primeniti mere zabrane bavljenja politikom. Tu postoji i druga strana ove pozicije.

Promene u partiji

Koja je to druga strana?

-To je kako priznati jednu takvu krađu koja se naravno nije ticala samo izbora predsednika. Koliko je ta vlast u RS s koalicionim partnerima slaba najviše govori potpredsednik Dodikovog SNSD-a Nebojša Radmanović koji kaže da rezultati iz Banjaluke govore da ta partija više nije vodeća. Mislim da je time poručio da su u SNSD- svesni da je njihov lider problem i da traže neko rešenje, bar da neko drugi vodi tu partiju.

Mislite da može dođe do smene na čelu SNSD-a?

– Opozicija treba da nastavi borbu i da se bori za glasove i protiv korupcije i fenomena Dodik, ali ne smeju da naprave kompromis na koji ih sada navode sa strane. Nikako ne sme ni da se amnestira odgovornost međunarodne zajednice. Kristijan Šmit je deo priče, opet kao simbol i fenomen. To je čovek koji je u istoj poziciji kao Dodik. Osporen mu je legitimitet i to upravo od Dodika, proruske linije i dela nemačke politike koja ga nije podržavala. Ako se borite za demokratiju parola treba da bude nikad više Šmit, nikad više Dodik. Ako se to ne uradi, onda se sve svodi na unutarsrpski sukob što je dodatna opasnost – zaključio je Janjić.

Dvostruki principi

Kako vidite dalji razvoj situacije?

– Pogledamo li širu sliku, videćemo da je Dodik svima u ovom momentu potreban. U politici je često pravilo – što mu je veći dosije, to bolje, jer sa takvima se upravlja, trguje, dogovara… Mogu da prihvatim da je istina to što je izjavio počasni predsednik PDP Mladen Ivanić da je međunarodna procena da će se s njim najbrže rešiti pitanje imovine koju je stavio u hipoteku ruskim firmama i doveo dotle da se zemljište i šume nađu u delimičnom vlasništvu koncerna Fortenova čiji je ruski udeo, koliko čujem, prodat Arapima. On zna te kanale, pa se računa da ako ne može da se vrati unazad, može da pokvari posao u Fortanovi, pa da Zapadu ospori ceo taj problem i da stvari idu u pravcu, ne toliko da se vrati to prirodno bogatstvo pod upravu BiH već da se stavi pod kontrolu. Tu su principi Nemačke i SAD različiti. SAD bi finansirale lokalne izvore preko svojih kompanija i rad usmeravale po multinacionalnom principu. Nemačka bi pre držala kao tržište koje stalno kupuje nešto, a ovo nije vreme kupovine, jer dolazi vreme proizvodnje. Zato sam siguran da Amerikanci neće odustati i da će ga i krivično goniti za korupciju. Inače, on je taj koji proizvodi političko-bezbednosne rizike i isprogramiran je da tako radi, pa ne može da izađe iz toga. Možda kao i svaki tragični junak u grčkim epovima misli da se može spasiti i mimo osude bogova, odobrovoljavanjem drugih bogova. Međutim, Dodik greši, sudbina mu je određena.

Stranci odlučuju

Prema Vašem mišljenju, ko drži konce u BiH?

– Ne drži Dodik ni opozicija, ni građani RS i BiH već stranci, oni odlučuju. Dakle, Dodik sigurno neće biti u poziciji da obavlja funkciju predsednika, da predstavlja tu funkciju i brani njen integritet, a time i integritet RS. Zaslužio je, jer je verovao da je jači od sudbine. Povlačio je i danas povlači nedopustive poteze za Zapad, poput zagovaranja secesije.

Odmeravanje sila

Da li situacija u BiH i na Balkanu može da dovede do novih sukoba?

-Potencijal za rast lokalizovanih oružanih sukoba na Balkanu postoji za terorističke akcije i neke nazoviseparatističke pokrete koji mogu da izdrže tri do četiri dana. Pogledamo li dešavanja, vidimo da i dalje niko ne nudi rešenje za sever Kosova već neki sporazum koji bi bio dobrodošao na kraju procesa pregovora. A kad nešto dobro ponude kao predjelo, znači znaju, to je po principu desert i nećete pojesti, jer ako jedete ogadiće vam se jelo. I tu se igra ista igra kao u BiH. Deo smo šireg odmeravanja snaga i pokušaja pravljenja novih odnosa s Rusijom u čemu su aktivni svi veliki igrači, a pogotovo Nemačka i Francuska.

Nemačka razbila SFRJ

Nedavno ste rekli „da je lakše ratovati na Balkanu da ne dođe do Berlina“.

– Jugoslaviju su razbile zemlje EU, a najaktivnija je bila Nemačka koja je počela da pravi HDZ u Hrvatskoj i Demos u Sloveniji, da otvori prostor za male razbijene nukleuse iz istočne Evrope da se prime u EU. Kada bi u konkurenciji sa Jugoslavijom, Austrija bila članica? Nikad. Mađarska, Češka, Slovačka još bi čekale na prijem da je SFRJ ostala celovita. Ali, uvek neko plati cenu za opšti napredak i napredak drugog. Tokom sukoba u bivšoj SFRJ je bilo milion izbeglica i 300.000 žrtava. Zašto? Da bi se ubrzao i kontrolisao raspad SSSR, širenje EU i NATO. Život se ne može vratiti unazad. Bilo je šta je bilo i moramo da naučimo lekciju.

Uticaj Rusije i povlačenje Palmera

Može li Dodik da očekuje rusku pomoć?

– On formalno-pravno ne može da otcepi Republiku Srpsku, ali može da diskredituje do kraja njeno postojanje i onda se lokalnim političarima kaže: „Vi ćutite, a mi ćemo da vam damo novi ustav.“ Govorim o zapadnom odgovoru. Sjedinjene Američke Države su veći igrač od Rusije, to je njihova igra. Spremaju Ustav za BiH i neće da se gnjave sa raznim pregovorima. Povukli su izaslanika Metjua Palmera da ne diskredituju svoju politiku i prepustili Evropi da se diskredituje. Pojaviće se kao spasioci sa regionalizovanom Bosnom i Hercegovinom u kojoj neće biti kantona, već entiteta, ali će objektivno unutar njih biti regije i imaće kontrolu tih entitetskih vlasti da se ne otcepe – procenio je Dušan Janjić.