Preti li Bosni novi rat i hoće li, ironijom sudbine, glavni okidač za nove sukobe biti dokument kojim je 1995. godine prekinut najkrvaviji sukob u Evropi od kraja Drugog svetskog rata – Konačni mirovni ugovor za BiH, mnogo poznatiji kao Dejtonski sporazum?
U temi broja povodom 14. decembra – datuma kada je na svečanosti u Jelisejskoj palati u Parizu zvanično stvorena država tri naroda i dva entiteta – Bosna i Hercegovina, „Vesti“ istražuju ko to „čuva“, a ko „ruši“ mir i da li je ovaj sporazum, a samim tim i sudbina BiH danas, 26 godina kasnije, na najozbiljnijem ispitu od kraja rata. Inicijalna kapisla za nove tenzije bila je odluka prethodnog visokog predstavnika za BiH Valentina Incka da nekoliko dana pre nego što će napusti tu funkciju u krivični zakon BiH uvrsti i krivično delo „negiranje genocida“.
Ubrzo su počele da pljušte i prve krivične prijave protiv više javnih ličnosti iz Republike Srpske, a vlasti RS su odgovorili „recipročnim“ zakonom kojim se kažnjava svako negiranje Srpske. Situacija je kulminirala nakon najave zvaničnika Republike Srpske da će Narodna skupština poništiti sve prethodne saglasnosti kojima su nadležnosti Republike Srpske prebačene na zajedničke institucije BiH, uključujući tu i sopstvenu vojsku i kontrolu granica. I dok zvaničnici iz Sarajeva tvrde da se time direktno udara na Bosnu i Hercegovinu, dotle čelnici Srpske odgovaraju kako im je isključivi cilj da se ispoštuje sve ono što je potpisano 1995. godine.
Dr Đorđe Vuković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, ističe da se Dejtonski sporazum od samog početka preispitivao, osporavao i selektivno tumačio i implementirao.
– Jedino su bili različiti intenziteti i dinamika tih osporavanja i selektivnih tumačenja. Međutim, činjenica je da je taj proces sada u fazi koja se čini presudnom po opstanak BiH – upozorava Vuković.
Dodaje da je od početka vidljivo ko su glavni krivci za takvu situaciju.
– Bošnjačka strana nikada nije iskreno prihvatila dejtonsko uređenje BiH i postojanje Republike Srpske kao garancije očuvanja političkih, socijalnih, kulturnih, a ovih dana vidimo – i identitetskih svojstava srpskog naroda. Tačnije, bošnjačka strana ni za jotu nije odustala od svojih predratnih ciljeva o unitarnoj BiH. Pritom, strani faktor svih ovih godina im udovoljava, toleriše njihovu agresivnu kampanju i – naglašava Vuković.
Dr Milan Blagojević, redovni profesor ustavnog prava i nekadašnji član Senata Republike Srpske, ističe da je Dejtonski sporazum danas na najznačajnijem ispitu i to prevashodno za Republiku Srpsku.
– Od početnog, sasvim osnovanog nezadovoljstva kojim su izneverena očekivanja ovdašnjeg srpskog naroda da će ostati u zajedničkoj državi sa ostatkom srpskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori, Dejtonski sporazum, odnosno njegovo „slovo“, brzo se pokazao i kao solidan garant postojanja Republike Srpske u postojećim geostrateškim odnosima svetskih sila na ovom prostoru. I nije to uvideo samo srpski narod, već i one snage kojima je Republika Srpska trn u oku. Pored bošnjačkih snaga, to su još SAD, Velika Britanija, NATO i SR Nemačka, a preko nje i EU – jednom rečju Zapad. Te snage su stoga ubrzo, postupno i sistematično počele delovati suprotno slovu Dejtonskog sporazuma, nastojeći, i uspevši, da sve to učine bez upotrebe sile, dajući, da apsurd bude potpuniji, privid pravnosti tom svom delovanju – naglašava Blagojević.
Različiti praznici
Koliko su te razlike duboke govori i činjenica da je u Republici Srpskoj, u skladu sa Zakonom o praznicima, 21. novembar državni praznik i neradni dan kada se slavi Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.
Međutim, ovog datuma nema u kalendaru praznika u Federaciji BiH, gde se i ove godine praznovalo četiri dana kasnije, 25. novembra kada je obeležen Dan državnosti – datum koji baštini odluku ZAVNOBIH iz 1943. godine o formiranju države unutar buduće jugoslovenske federacije.
Konfliktna situacija
– Zapadni faktor povlađivanjem bošnjačkoj strani doprinosi antagonizovanju ionako konfliktne situacije. Naravno, to rade zbog svojih, a ne bošnjačkih interesa – napominje dr Đorđe Vuković.
Preti li Bosni novi rat i hoće li, ironijom sudbine, glavni okidač za nove sukobe biti dokument kojim je 1995. godine prekinut najkrvaviji sukob u Evropi od kraja Drugog svetskog rata – Konačni mirovni ugovor za BiH, mnogo poznatiji kao Dejtonski sporazum?
U temi broja povodom 14. decembra – datuma kada je na svečanosti u Jelisejskoj palati u Parizu zvanično stvorena država tri naroda i dva entiteta – Bosna i Hercegovina, „Vesti“ istražuju ko to „čuva“, a ko „ruši“ mir i da li je ovaj sporazum, a samim tim i sudbina BiH danas, 26 godina kasnije, na najozbiljnijem ispitu od kraja rata. Inicijalna kapisla za nove tenzije bila je odluka prethodnog visokog predstavnika za BiH Valentina Incka da nekoliko dana pre nego što će napusti tu funkciju u krivični zakon BiH uvrsti i krivično delo „negiranje genocida“.
Ubrzo su počele da pljušte i prve krivične prijave protiv više javnih ličnosti iz Republike Srpske, a vlasti RS su odgovorili „recipročnim“ zakonom kojim se kažnjava svako negiranje Srpske. Situacija je kulminirala nakon najave zvaničnika Republike Srpske da će Narodna skupština poništiti sve prethodne saglasnosti kojima su nadležnosti Republike Srpske prebačene na zajedničke institucije BiH, uključujući tu i sopstvenu vojsku i kontrolu granica. I dok zvaničnici iz Sarajeva tvrde da se time direktno udara na Bosnu i Hercegovinu, dotle čelnici Srpske odgovaraju kako im je isključivi cilj da se ispoštuje sve ono što je potpisano 1995. godine.
Dr Đorđe Vuković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, ističe da se Dejtonski sporazum od samog početka preispitivao, osporavao i selektivno tumačio i implementirao.
– Jedino su bili različiti intenziteti i dinamika tih osporavanja i selektivnih tumačenja. Međutim, činjenica je da je taj proces sada u fazi koja se čini presudnom po opstanak BiH – upozorava Vuković.
Dodaje da je od početka vidljivo ko su glavni krivci za takvu situaciju.
– Bošnjačka strana nikada nije iskreno prihvatila dejtonsko uređenje BiH i postojanje Republike Srpske kao garancije očuvanja političkih, socijalnih, kulturnih, a ovih dana vidimo – i identitetskih svojstava srpskog naroda. Tačnije, bošnjačka strana ni za jotu nije odustala od svojih predratnih ciljeva o unitarnoj BiH. Pritom, strani faktor svih ovih godina im udovoljava, toleriše njihovu agresivnu kampanju i – naglašava Vuković.
Dr Milan Blagojević, redovni profesor ustavnog prava i nekadašnji član Senata Republike Srpske, ističe da je Dejtonski sporazum danas na najznačajnijem ispitu i to prevashodno za Republiku Srpsku.
– Od početnog, sasvim osnovanog nezadovoljstva kojim su izneverena očekivanja ovdašnjeg srpskog naroda da će ostati u zajedničkoj državi sa ostatkom srpskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori, Dejtonski sporazum, odnosno njegovo „slovo“, brzo se pokazao i kao solidan garant postojanja Republike Srpske u postojećim geostrateškim odnosima svetskih sila na ovom prostoru. I nije to uvideo samo srpski narod, već i one snage kojima je Republika Srpska trn u oku. Pored bošnjačkih snaga, to su još SAD, Velika Britanija, NATO i SR Nemačka, a preko nje i EU – jednom rečju Zapad. Te snage su stoga ubrzo, postupno i sistematično počele delovati suprotno slovu Dejtonskog sporazuma, nastojeći, i uspevši, da sve to učine bez upotrebe sile, dajući, da apsurd bude potpuniji, privid pravnosti tom svom delovanju – naglašava Blagojević.
Različiti praznici
Koliko su te razlike duboke govori i činjenica da je u Republici Srpskoj, u skladu sa Zakonom o praznicima, 21. novembar državni praznik i neradni dan kada se slavi Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.
Međutim, ovog datuma nema u kalendaru praznika u Federaciji BiH, gde se i ove godine praznovalo četiri dana kasnije, 25. novembra kada je obeležen Dan državnosti – datum koji baštini odluku ZAVNOBIH iz 1943. godine o formiranju države unutar buduće jugoslovenske federacije.
Konfliktna situacija
– Zapadni faktor povlađivanjem bošnjačkoj strani doprinosi antagonizovanju ionako konfliktne situacije. Naravno, to rade zbog svojih, a ne bošnjačkih interesa – napominje dr Đorđe Vuković.
Sutra – Nikad napetija godišnjica Mirovnog ugovora za BiH (2): Kriminal u režiji Zapada
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
