Ni traga ni glasa od 10.025 ljudi

Od kraja rata na prostoru bivše Jugoslavije prošlo je 25 godina, ali je i dalje nepoznata sudbina najmanje 10.025 osoba, nekadašnjih državljana Hrvatske, BiH i Srbije. Ovo je samo jedan od poražavajućih podataka koje je ovog vikenda, povodom Međunarodnog dana nestalih 30. avgusta, saopštio Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Od ukupno 40.000 nestalih, do sada je pronađeno i identifikovano više od 70 odsto čiji je nestanak prijavljen kao posledica oružanih sukoba. Međutim, kako godine prolaze, taj proces ide sve sporije. Samo u odnosu na podatke MKCK iz 2019. rasvetljena je sudbina tek 142 nestalih. Prema podacima ove organizacije za najviše osoba se traga u Bosni – 6.407, sledi Hrvatska sa 1.975 i Kosovo i Metohija gde se i dalje ne zna sudbina 1.643 ljudi. Od tog, ukupnog broja oko 3.900 su Srbi.

Prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republika Srpska traga za još 1.652 nestale osobe, od kojih su 1.013 civili, 626 pripadnici Vojske RS i 13 pripadnici MUP-a Srpske.

Prema podacima sa sajta Komisije za nestala lica Vlade Srbije, naša zemlja traga za još 1.764 nestalih u Hrvatskoj, 97 u BiH i 570 na prostoru Kosova i Metohije.

Predsednik ove komisije Veljko Odalović ističe da je rešenje u regionalnoj saradnji, a to se ne dešava.

– Regionalna saradnja je nezamenljiva, ali nažalost Hrvatska je prošle godine otišla nekoliko koraka unazad, jer je donela novi zakon koji je stavljen iznad međunarodnih sporazuma i svim dosadašnjih protokola po kojima smo sarađivali. Istovremeno, imamo problem i sa Prištinom čije su privremene institucije rekle da će otvoriti arhive, ali to i dalje ne čine, što bi nam znatno pomoglo u traženju nestalih – ističe Odalović.

S tom ocenom se slažu i Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona i Savo Štrbac, direktor DIC Veritas.

Linta ide i korak dalje i tvrdi da vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini „planski opstruišu rešavanje pitanja više od 3.800 nestalih Srba sa tih prostora“.

– To je više od trećine ukupnog broja nestalih u ratovima devedesetih godina – ističe Linta, dodajući da se to radi planski zato što bi pitanje rešavanja nestalih Srba dovelo u pitanje njihovu krivicu za ratove u bivšoj Jugoslaviji.

– Zato je važno da Srbija pokrene političku, pravnu i diplomatsku borbu u međunarodnoj zajednici za istinu o karakteru ratova devedesetih godina i masovnom stradanju srpskog naroda na prostoru bivše Jugoslavije – navodi Linta.

On inicira uspostavljanje jedinstvene evidencije srpskih žrtava u ratovima 90-ih, ali i obeležavanju svih stratišta Srba.

– Za to je potrebno ne samo doneti zakon o prinudno nestalim licima, već i aktivniji rad vlasti na prikupljanju podataka radi procesuiranja ratnih zločina nad srpskim žrtvama i objavljivanje publikacija na stranim jezicima o tome. Istovremeno, Tužilaštvo za ratne zločine bi trebalo da pokrene istrage i optužnice i za zločine koji su počinjeni nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima, a potrebno je osnovati i posebnu kancelariju koja bi se bavila rešavanjem problema do sada procesuiranih Srba u drugim republikama. Protiv Srba se i dalje vode montirani sudski postupci za ratne zločine od strane etnički motivisanih pravosuđa u Zagrebu i Sarajevu – naglašava Linta.

Štrbac: Igra brojkama

Direktor Dokumentaciono-informativnog centra Veritas Savo Štrbac upozorava na još jedan problem koji se ponavlja nekoliko godina, a to je pogrešno predočavanje broja nestalih u Hrvatskoj.

– Prema podacima MKCK i dalje se traga za 1.975 osoba sa područja Hrvatske, a prema podacima Uprave za zatočene i nestale pri Ministarstvu branitelja, ukupno je nerasvetljeno 1.869 slučajeva. Zapravo, i MKCK i hrvatska strana polaze od podataka navedenih u poslednjoj Knjizi nestalih na području Hrvatske, koja je objavljena 2015. U njoj se nalazilo ukupno 2.138 nerasvetljenih slučajeva, od čega 1.716 nestalih i 422 osobe čiji se posmrtni ostaci traže. S druge strane, prema Veritasovim podacima i dalje se traga za 1.714 osoba od kojih su 1.240, odnosno 70 odsto civili i čak 28 odsto, odnosno 474 žene – ističe Štrbac i dodaje da je najviše ljudi nestalo u poslednjoj ratnoj godini u Hrvatskoj (837) i prvoj (697).

– Međutim, više od trećine sa tog spiska ne nalazi se u pomenutoj knjizi nestalih za područje Hrvatske – ističe Štrbac.

Lazić: Ukinuti Institut iz Sarajeva

Predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Veljko Lazić ističe da ova organizacija nije zadovoljna radom Instituta za nestala lica BiH, navodeći kao jedan od ključnih dokaza činjenicu da prošle godine ova institucija nije pronašla nijednog nestalog Srbina.

– To je poražavajuće, a s obzirom na neefikasnost, traženjem nestalih trebalo bi da se bave entiteti. Razgovarao sam s predsedavajućim Saveta ministara Zoranom Tegeltijom o dva predloga za buduće delovanje Instituta kako bi se ubrzalo pronalaženja nestalih Srba. Jedan je da se Institut ukine i da se traženjem ponovo bave entiteti, a drugi da se izvrši totalna rekonstrukcija Instituta – rekao je Lazić na skupu na Ozrenu povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih.

Nečastan rad institucija BiH

Član Savetodovnog odbora Instituta za nestala lica BiH Marko Grabovac ukazao je na nečastan rad institucija BiH, prevashodno pravosudnih, koji su omogućili da se masovne grobnice ubijenih Srba izmeštaju kako tela ne bi bila pronađena.

– Svake godine sve manje saznajemo gde su. Svake godine niko ne odgovara za teške zločine nad Srbima uopšte, jer smo prozvani da smo mi sve to radili, da smo izvršioci zločina, da smo krivi za ovaj rat, što je velika laž – rekao je Grabovac i ukazao na veliku podršku međunarodne zajednice u lažiranju istine.

On je naveo da je kao član Savetodavnog odbora bezuspešno pokušavao da dobije odgovor koliko je tela po nacionalnom ključu identifikovano od kako su u Hagu počele sa radom DNK analize.