Treće leto zaredom Tršić, rodno selo Vuka Stefanovića Karadžića, bio je mesto okupljanja dece iz dijaspore koja su u miru, pored rečice Žeravije, došla da bolje upoznaju zemlju u kojoj su koreni njihovih predaka.
Ponovo su bila smeštena u Naučno-obrazovno kulturnom centru (NOKC) u Tršiću nazvanom po reformatoru srpskog pisma i upoznala se sa lepotama lozničkog kraja. Treći kamp škole srpskog jezika, pod nazivom Leto u zavičaju, završena, a polaznici su, kao i njihovi prethodnici, sobom poneli mnoštvo nezaboravnih uspomena i istu želju – da ponovo dođu.
NOKC „Vuk Karadžić“ osnovan je pre sedam godina, od 2019. su u njemu počela da se odvijaju razna dešavanja, među kojima i boravak dece iz dijaspore. Prema rečima Aleksandre Purić, direktorke NOKC, oni su treći put domaćini kampa pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Srbije koje u potpunosti finansira sedmodnevni boravak dece u Tršiću, kao i njihovu dopunsku nastavu u rasejanju.
Izleti, igra, radionice
– Kao i dve prethodne i ove godine su deca bila raspoređena u tri grupe. Ovoga leta kroz program je prošlo oko 300 učenika, najviše do sada, a imali smo prvi put decu iz Amerike i sa Malte, kao i veliki broj njih iz Nemačke, Italije, Francuske, Slovenije, Španije, Švajcarske i Grčke. Ukupno je do sada ovde boravilo oko 580 učenika i nastavnika iz dijaspore. Ove godine svaka grupa imala je između 70 do 90 dece, prva je bila u prvoj polovini jula, druga od 28. jula do 3. avgusta i poslednja od 1. do 7. septembra. Deca ovde na kreativan način uče srpski jezik, a ove godine se u realizaciju radionica uključio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja tako da su deca uspevala da savladaju više termina nego ranije. Ona dolaze sa različitim znanjem srpskog jezika, neka ga kada dođu gotovo uopšte ne govore, ali na veliko iznenađenje roditelja posle sedam dana zaista obogate fond reči – priča Purićeva za „Vesti“ i navodi da se radi na predstavljanju ne samo srpskog jezika nego i kulturnog nasleđa.
Ovoga leta deca su se bavila poznatim istorijskim i sportskim ličnostima Srbije, manastirima, crkvama, nacionalnom kuhinjom, a imala su jezičke kao i radionice glume, folklora i muzike, gde su kroz pesmu, igru i različite skečeve dosta obogatila rečnik. Sve sa ciljem da kroz različite načine što više nauče srpski. Pošto su grupe bile velike, ove godine organizovane su i radionice pustovanja, u koje su bile uključene žene iz Kreativne vizije koje se bave pustovanjem, što je, kažu ovde, kod dece vrlo lepo prihvaćeno.
Svake godine grupe imaju izlete u Manastir Tronoša, Banju Koviljaču i etno-selo Sunčana reka. Tako bolje upoznaju loznički kraj u kome borave, kao i sam Tršić, jer im je u saradnji sa Centrom za kulturu omogućeno da vide Muzej jezika i pisma, Saborište, Vukovu spomen-kuću.
Rado bi došli ponovo
Najbitnije je šta o boravku u Tršiću misle deca, a ona su puna lepih reči. Devetogodišnja Dina Dimitrijević došla je iz Trsta, kaže da joj je bilo mnogo lepo, a najviše joj se svidelo kad su bili u Sunčanoj reci gde je videla reku Drinu i mnogo životinja.
Šesnaest leta ima Helena Hertel iz Minhena čiji je zavičaj u Sarajevu.
– Ovde sam prvi put i bilo je stvarno lepo. Našla sam nove prijatelje iz raznih zemalja i naučila puno novih reči srpskog jezika. Svidelo mi se da vidim nove krajeve Srbije, uglavnom sam više kad dođem u Bosni, ili u Beogradu, a sada sam videla i nešto novo – kaže Helena na odličnom srpskom.
Luka Ilić živi u Udinama, a roditelji su mu iz Loznice.
– Sa nama su ovde deca iz više mesta Italije, Grčke, Nemačke, sa Malte. Bilo mi je jako lepo, mogao sam da se družim sa vršnjacima koje nisam znao do sada i da se sprijateljim s njima. Igrali smo fudbal, svirao sam na instrumentima na kojima nisam nikad, bilo je zanimljivo glumiti, učiti nešto novo. Ovo mi je mnogo značilo, naučio sam nove reči i ćirilicu sam baš puno popravio. Znao sam nekoliko slova, a sada znam skoro celu azbuku. Voleo bih rado da dođem i sledeće godine, jer je sada bilo odlično – kaže trinaestogodišnji Luka.
Treća Letnja škola u Tršiću je završena, a iz Vukovog zavičaja širom Evrope i u SAD ovog leta otišla su neka nova deca koja su bolje upoznala zemlju iz koje potiču, obogatila fond srpskih reči, osetila gde pripadaju, gde su im koreni i gde im uvek može biti dom kad reše da se vrate u zemlju predaka. Nastale su neke nove, neraskidive međusobne veze i veze sa maticom Srbijom koja će uvek biti njihova, ma gde bili. Tršić je ponovo dočekao neke nove mlade ljude i pokazao im deo lepote zemlje iz koje potiču. Kao što je to zapisao Vuk: „Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao i zato mi se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije ni ljepšeg mesta od Tršića.“ Od ovoga leta slično misli još oko 300 srpske dece iz rasejanja, koja znaju gde pripadaju.
Istorija i jahanje
U Tršiću su i bliznakinje Vasilisa i Kira Maksimović sa Malte, kojima su roditelji iz Horgoša. Njima će u sećanju posebno ostati boravak u Sunčanoj reci gde su obe jahale „velikog konja“.
– Dok sam jahala imala sam osećaj kao da sam letela. Letnja škola mi je pomogla da naučim više srpsku istoriju, mnogo o Vuku Karadžiću za koga sam znala, ali ne da je išao da uči u manastir Tronoša – kaže Kira, a njena sestra dodaje da je ovde naučila nove reči srpskog jezika.
Naučili smo mnogo
Iz Minhena je stigao i Nikola Uzelac (14), čiji roditelji su iz Bačke Palanke i Sombora.
– Bilo je mnogo druženja, radionica, novih drugova, mnogo sporta. Veoma dobro se razumem sa svima i naučili smo mnogo o srpskom jeziku i istoriji. Bilo je super, a Tršić je lepo, mirno mesto – kaže ovaj dečak rođen u Novom Sadu, a iz zemlje je otišao kad je imao šest godina.
Neizbrisiv trag u srcima
Tatjana Hot, iz Minhena je koordinatorka obrazovno-vaspitnog rada u sedam zemalja: Nemačka, Španija, Rusija, Grčka, Norveška, Island i Južnoafrička Republika, u Tršiću je bila u ulozi nastavnika. Ona kaže da dolazak učenika srpskih dopunskih škola iz inostranstva u Tršić, ima neizmeran značaj za đake, ali i njihove nastavnike.
– Ovaj kamp predstavlja više od pukog boravka u zavičaju, to je emotivno i kulturno putovanje koje produbljuje osećaj pripadnosti, identiteta i povezanosti s našom domovinom. Učenici imaju priliku da kroz bogat edukativni i rekreativni program neposredno dožive srpski jezik, istoriju, kulturu i tradiciju, ali i da se druže sa vršnjacima iz različitih zemalja, što dodatno širi njihove vidike. Za nas, nastavnike, ovaj kamp je dragocen trenutak kad vidimo plodove našeg rada. Deca koja kroz ceo nastavni program u inostranstvu razvijaju ljubav prema svom jeziku i kulturi, sada imaju priliku da to iskustvo direktno žive. Njihova radost, uzbuđenje i entuzijazam daju nam podstrek da nastavimo s još većom posvećenošću, jer znamo koliko je važno negovati te veze sa zavičajem. Svaka aktivnost u kampu, svaki razgovor i nova lekcija u ovakvom okruženju ostavljaju neizbrisiv trag u srcima učenika i doprinose jačanju njihovog osećaja identiteta. Ovakve prilike su neprocenjive za budućnost srpskog naroda, jer pomažu da naši mladi u dijaspori ostanu povezani sa svojom tradicijom, jezikom i kulturom – ističe Tatjana Hot.
Divno gostoprimstvo
Boravkom u Tršiću zadovoljna je i Danijela Janković, učiteljica koja radi u Trstu, Udinama i onlajn sa učenicima širom Italije, od Milana do Sardinije. Pre godinu dana je počela da radi u srpskoj dopunskoj školi u Italiji i ima 120 učenika.
– Povela sam grupu od 22 učenika iz cele Italije, uzrasta od osam do 16 godina. Prvi put sam ovde i oduševljena sam okolinom, prirodom, objekat gde boravimo je dobar, imali smo divno gostoprimstvo, odlično je sve organizovano i maksimalno iskorišćeno vreme. Oduševljena sam što su deca sve to prihvatila, bila disciplinovana, što im je sve bilo interesantno, što su neka, koja čak nisu dobro pričala srpski i propričala. Brzo su se upoznali sa drugovima, baš se druže poslednjih dana i vidi se da im je žao što se rastaju. Neverovatno je šta su naučili za šest dana, pesme, recital, kolo – rezultati su izvanredni. Ono što su mi pričali o ovoj školi zaista je tako, možda i bolje. Sigurno ću doći sledeće godine – kaže ona u pauzi generalne probe za završnu priredbu.
Posebne emocije
– Poslednjeg dana kampa je uvek završna priredba za roditelje i rodbinu koja dolazi po njih i ona je posebna vrsta emocije. Treba čuti kad srpsku tradicionalnu pesmu izvedu ova deca koja nisu imala gotovo nikakvo znanje srpskog, to stvarno ima posebnu vrstu emocije i uvek su utisci veoma pozitivni. Ima dece koja su i po drugi put ovde, što je pokazatelj da su roditelji uvideli kvalitet onoga kako se radi i šta deca ponesu iz Tršića. Odavde treba da odu sa većim saznanjima o Srbiji i svemu onome što je tradicionalno za našu zemlju. Najvažnije je da negujemo ljubav prema Srbiji, da deca znaju da je to njihova matica u koju mogu uvek da se vrate, bez obzira na to gde se nalaze. A i da, gde god bili i radili, sutra budu najbolji ambasadori Srbije – kaže Aleksandra.
Ugostili ministarku
Pretposlednjeg dana kamp Leto u zavičaju posetila je Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete i upoznala se sa radom, ostvarenim rezultatima i onim što su deca ovde radila i naučila.
– Nadam se da ćete odavde poneti nova znanja, veštine, ali i lepe uspomene na druženje sa vršnjacima – rekla je ministarka učenicima tokom obilaska jezičkih i umetničkih radionica u kojima deca učestvuju.
Ona je podsetila da Ministarstvo prosvete ovaj projekat realizuje u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, kroz poseban cilj, a to je unapređen odnos prema srpskom jeziku i književnosti kao osnovnim elementima nacionalnog i kulturnog identiteta i unapređivanje školovanja na srpskom jeziku u dijaspori. Đukić Dejanovićeva je posetila i učenike „Vukove spomen-škole“ i prisustvovala priredbi koju su pripremili nastavnici i deca koja pohađaju program Leto u zavičaju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
