NATO bombardovanje SRJ ugrozilo svetski poredak, posledice vidimo danas

Svet se danas suočava sa posledicama NATO bombardovanja SR Jugoslavije, koje je nanelo ogromnu štetu međunarodnom pravu i ugrozilo svetski poredak, poručeno je sa tribine u Beču povodom 27. godišnjice početka agresije.

Austrijski novinar Ditar Rajniš, koji je vodio program, istakao je da je jasno da je NATO bombardovanjem SRJ pogazio međunarodno pravo i Povelju UN, kao i da je sve što se danas događa u svetu posledica toga.

Skup, u organizaciji Srpsko-austrijskog pokreta solidarnosti, osnovanog tokom 78-dnevnih protesta u Beču tokom bombardoavnja SRJ, bio je posvećen pre svega civilnim žrtvama, te je počeo prikazivanjem kratkometražnog filma „Varvarinski most“.

„Ratom protiv SRJ su NATO i zemlje EU ne samo nanele ogromnu štetu po međunarodno pravo i Povelju UN, već je taj rat trajno ugrozio svetski poredak. Hiljade civila je ubijeno ili povređeno, a napadnuta su i infrastruktura i privreda. Odgovorni za ovaj napad do današnjeg dana nisu odgovarali. Od 1999, svake godine se sećamo žrtava i zahtevamo povratak neutralnosti u Austriji, kao i pravedni i mirni svetski poredak“, poručili su organizatori.

Tokom NATO agresije na SRJ, Srbi u Beču su protestovali 78 dana, a Srpsko-austrijski pokret solidarnosti se trudi da na svaku godišnjicu početka bombardovanja ukaže da je to bio zločin, kako se ne bi ponovilo.

Preživela bombardovanje mosta u Varvarinu Marijana Jovanović svedočila je o ovom stravičnom događaju, u kojem je izgubila prijatelje.

Ispričala je da je imala svega 15 godina kada je Varvarin bombardovan, i da je imala sreću da je preživela napad.

„Mi smo preživele, ali je to preživljeno duboko urezano u nama i svake godine se toga sećamo. Boli, donosi besane noći, pune trauma. To su dani kada se borim sama sa sobom da budem majka kakva treba da budem, a koju trebaju moja deca. Ali, sećanje na tri devojčice koje su držeći se za ruke prelazile most, vraćaju se stalno“, kaže Marijana.

Dodaje da se sa ranama na telu bori, ali da one na duši i dalje krvare.

„Pitanje zašto svake noći me muči i traži odgovor“, iskrena je ona.

Rekla je da se o tragediji u Varvarinu čulo, ali borba pred sudovima i dalje traje, već četvrt veka.

„Nadali smo se da će pravo pobediti, ali nije. Politika je pobedila. Isti ti koji su odlučili da nas bombarduju, odlučili su da mi žrtve ne možemo tužiti države za obeštećenje. Ali, države vode ratove, a civili ginu. Znači li to, a vidimo da je sve više ratove, da se može iz raznih razloga ubijati, a da oni koji izazivaju ratove neće odgovarati“, zapitala je Jovanović.

Zamolila je u ime svih žrtava da šire istinu o zločinima i da se bore za pravdu i pravo malih naroda, da bi „samoprozvani veliki borci za mir konačno bili priveden pravdi“.

„Time se borite za budućnost svih budućih pokoljenja da se nikada više ne tako nešto dogodi“, poručila je ona.

Skupu se obratila i Gordana Milanović-Kovačević, koja živi u Berlinu, a koja je pomogla podnošenje tužbe protiv Nemačke za ovaj zločin.

Ona je prenela sadržaj tužbe za zločin u Varvarinu, ističući da je most bio srušen u prvom napadu i da je drugi napad bio nameran zločin.

Istakla je da je tužba prošla četiri instance u Nemačkoj i da je presuđeno da ne mogu pojedinci tužiti državu i da se nije radilo o zabranjenoj agresiji, već o humanitarnoj intervenciji, pošto je pretio genocid nad Albancima, te je zaustavljanje toga bilo dozvoljeno.

Takođe, dodala je da je sud ocenio da su mostovi značajni infrastrukturni elementi, te tako dozvoljeni ciljevi, pa je i most u Varvarinu bio legitimna meta.

Koliko je agresija NATO na SRJ promenila svet, i uvela pravo jačeg zamenivši njime međunarodno pravo, govorio je David Štokinger, austrijski mirovni aktivista.

Istakao je da je SRJ bila „prva žrtva traženja nove uloge NATO-a“ i pozicioniranja kao svetskog policajca, posle pada gvozdene zavese.

„Nakon što je srpska, jugoslovenska delegacija odbacila diktat iz Rambujea počelo je bombardovanje“, podsetio je Štokinger, dodajući da je za njega Rambuje bio istovetan kao ultimatum Austro-ugarske pred Prvi svetski rat.

On je naglasio da je napadom na suverenu državu NATO prekršio međunarodno pravo, i čak koristio zabranjeno oružje.

„NATO, podržan od EU, tim delovanjem i otcepljenjem Kosova naneo je ogromnu štetu međunarodnom pravu i otvorio eru svetskog nereda, u kojem teritorijalni integritet i suverenitet više ne igraju nikakvu ulogu. To je bio presedan“, podvukao je Štokinger.

Rekao je da je taj događaj doveo do širenja NATO-a na istok, pa tako i do otvaranja baze na Kosovu.

„Sve dok se zemlje koje su učestvovale u ovoj akciji ne pokažu javno i plate Srbiji obeštećenje od 100 milijardi evra i pobrinu se za normalan život Srba na Kosovu, licemerna su njihova pominjanja međunarodnog prava“, podvukao je Štokinger.

Tokom večeri predstavljena je i knjiga Zorana Avramovića „Srbi u NATO demokratiji“, koja je izdata na srpskom i nemačkom jeziku.

Prof. Srđan Mijalković predstavio je ovo delo, navodeći da su u knjizi sabrani članci koje je autor objavljivao tokom bombardovanja SRJ.

‘

„Knjiga se, ustvari, bavi bombardovanjem, geopolitikom. Dokumentarna je na neki način, jer je nastala u to vreme, ali se bavi tematikom koja je i sada aktuelna, jer ono što se tada dešavalo, danas se dešava u drugim zemljama na drugi način“, kazao je Mijalković.

U programu je učestvovao i trio flautiskinja „Florel“.

Skupu je prisustvovao i poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkom parlamentu Ilija Tufegdžić, koji je osudio NATO agresiju na SRJ i istakao da mora postojati pravda za taj zločin.

On je istakao da žrtve moraju imati pravo na obeštećenje, jer se radilo o jasnom kršenju međunarodnog prava, koje je donelo teške psoledice po današnji svet.

Tufegdžić je ocenio da neutralna Austrija treba da osudi ovo kršenje međunarodnog prava koje je donelo pravo sile u svetu i založi se za žrtve.

Inače, skup ima i humanitarni karakter, pošto su prikupljana sredstva za pomoć Srbima u Goraždevcu na Kosovu.

Štokinger je rekao da će sredstva biti korišćena za pomoć srednjoj školu u Goraždevcu, odnosno Kulturno-umetničkom društvu u okviru škole, kako bi nastavili da neguju tradiciju.

Ta škola, napomenuo je on, funkcioniše u okviru srpskog sistema, te dodao da Priština pokušava da ugasi sve srpske institucije, pa tako i škole.

Sredstva su prikupljana dobrovoljnim prilozima i kroz prodaju knjiga.