Narodne mudrosti na stranama knjige

U prostorijama Pravoslavnog kulturnog centra pri hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u Novom Perlahu u subotu je protojerej Bojan Simić predstavio svoju knjigu „Mudrosti predaka naših“.

Tokom večeri moderator je bio dr Dragiša Jerkić a promociji knjige su prisustvovali mitropolit nemački Grigorije, lektor prof. dr Nataša Vulović Emonts i autor protojerej Bojan Simić. U sali Pravoslavnog kulturnog centra u Minhenu promociji je prisustvovalo oko 170 parohijana i gostiju.

Autor ove zanimljive knjige prota Simić je pomenuo da je punih 15 godina sakupljao narodne mudrosti i izreke srpskog stanovništva sa različitih područja nekadašnje Jugoslavije. Tako je došao do 1.600 izreka koje je zabeležio i sistematizovao tematski u nekoliko celina.

Povodom predstavljanja svoje knjige, protojerej Bojan Simić je za portal Vesti online govorio o svom petnaestogodišnjem prikupljanju narodnih mudrosti i izreka, koje je zabeležio u izvornom obliku kako ih je čuo i pretočio u knjigu.

– Sve je počelo jednog davnog leta, pre više od 15 godina u selu Selanac kod Krupnja. Dok smo sakupljali šljive, celi dan slušao sam nadmudrivanje babe i dede na zabavu svih nas koji smo kupili šljive. Posle toga ja sam iz cuga napisao 200 poslovica i to je bio početak. Od deda Radenka i mojih roditelja čuo sam dosta tih narodnih mudrosti, poslovica i izreka i one su često bile sastavni deo odrastanja u kući i vaspitanja moje sestre i mene. Ja sam kasnije, kada sam postao svestan svega toga, te izreke sakupljao i zapisivao i počeo da unosim u kompjuter. Tako se to nastavilo i traje već punih 15 godina – kaže protojerej Simić.

On je koristio svaku priliku da kroz razgovor i susrete sa ljudima čuje i zapiše dosta tih izreka, poslovica i mudrosti. To je počelo u porodici pa se širilo na krug poznanika i prijatelja, nastavilo se tokom studiranja bogoslovije u Beogradu a onda i po dolasku u Nemačku i u susretima sa našim ljudima sa raznih strana nekadašnje Jugoslavije.

– Reč je o poslovicama i mudrostima srpskog naroda u krajevima gde je živeo, počev od Srbije, Republike Srpske i Crne Gore pa do Srba koji su živeli u Hrvatskoj. Radeći to, shvatio sam da poslovice imaju svoje specifičnosti zavisno od sredine iz koje su bili pripovedači, iako ima poslovica koje su, da tako kažem, univerzalne bez obzira odakle dolazile. One specifične i karakteristične imaju obeležje prostora i krajeva na kojim su korištene. Tako na primer, postoje razlike u poslovicama iz primorskih krajeva, Vojvodine, centralne Srbije. Zanimljivo je i da su u nekim krajevima sastavni deo poslovica i izreka životinje koje žive na tom području a najčešće su to medved i vuk – pominje protojerej Bojan Simić i dodaje da je poslovice podelio po temama i kategorijama i tako sistematizovane uneo ih u knjigu „Mudrosti predaka naših“.

Kaže da ga je za sve ovo vreme iznenađivala velika količina poslovica koje su sačuvane u narodu. Radeći na prikupljanju i sortiranju tih narodnih mudrosti i poslovica, on je uočio da se one na neki način mogu povezati sa Svetim pismom odakle vuku koren.

Zato one čine bogatu i univerzalnu narodnu mudrost koja se generacijama i vekovima čuva i prenosi dalje. Njegov zaključak je da su se one održale tako dugo u narodu jer su kratke, jasne, istinite i poučne. Potvrđuju to i veoma pozitivne reakcije onih koji su imali priliku da njegovu knjigu posle izlaska iz štampe listaju i čitaju.

Pozitivne reakcije

– Do mene su došle vrlo pozitivne reakcije onih koji su čitali knjigu, ljudi su jednostavno oduševljeni. Pogotovo što sam ja knjizi čitaocima predložio da mi pošalju izreke, poslovice i narodne mudrosti koje su čli a nema ih u ovoj mojoj knjizi. I njihova reakcija je za mene bila neočekivana, jer sam od njih dobio stotinak poslovica koje nisam čuo niti znao za njih. Sve se to događalo kratko posle izlaska knjige iz štampe što govori koliko su široko rasprostranjene te narodne mudrosti i kakav uticaj imaju na naš narod. Ljudi ih vole i neguju s verom da ćemo uz njih biti mudriji, iskreniji i bolji ljudi – kaže on.

Zahvalnost porodici

Protojerej Bojan Simić kaže da je zahvalan svojoj porodici u kojoj je vaspitavan uz narodne poslovice, izreke i mudrosti. Sve su započeli deda Radenko i baba Nada a nastavili otac Dragan i majka Jela. Da bi knjiga ugledala svetlost dana važna mu je bila podrška supruge Daniele a knjigu je posvetio svojoj deci. Tako će Teodor, Helena i Emilija imati dragoceno štivo i sakupljenu narodnu mudrost uz koje će rasti i vaspitavati se kao i njihov otac.