Oružani sukob između Irana i SAD sve je bliži i teško da se može izbeći, ali diplomatski kanali još nisu potpuno zatvoreni. Iza kulisa, Oman, Katar i Saudijska Arabija pokušavaju da uspore spiralnu eskalaciju, dok Vašington i Tel Aviv podižu uloge.
Mogućnost dogovora između Irana i SAD ne treba isključiti, međutim, stvari treba sagledati bez iluzija, naglašava u emisiji „Sputnjik intervju“, politikolog Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije.
Iran nikada nije apriori odbacivao mogućnost dogovora sa Vašingtonom, i pre poslednjih dešavanja iranski zvaničnici govorili su da protiv toga nemaju ništa.
Međutim, mnogo faktora odlučuje o ishodu, tako da je veoma teško proceniti hoće li biti postignuto mirno rešenje ili će se rasplamsati najrazorniji sukob na Bliskom istoku.
Obe strane, iranska i američka, nalaze se u posrednim pregovorima. Trenutno je u poseti Teheranu katarski šef diplomatije – za postizanje kakvog-takvog sporazuma najviše su zainteresovane zalivske države, međutim, kako naš sagovornik kaže, čini se da napori za sada ne daju rezultate.
„Onoliko koliko čujemo od upućenih izvora, čini se da obe strane zapravo otežu. Čini se da SAD nisu sigurne da li bi želele da uđu u još jedan rat koji bi potencijalno mogao da traje više meseci, koji bi mogao da ima razorne posledice po ceo Bliski istok. Sa druge strane, iranska pregovaračka strana, čini se, takođe oteže zato što su uslovi koji se stavljaju pred nju neprihvatljivi“, ocenjuje Peović.
Linije preko kojih Iran ne prelazi
Podrška regionalnim saveznicima, kao što su Hezbolah i jemenski Huti, i balistički program su crvene linije preko kojih Iran, prema Peovićevom mišljenju ne može da pređe, jer ako ih se odrekne, gubi moć odvraćanja. Štaviše, iransko odricanje od raketnog programa naš sagovornik karakteriše kao „geopoltičko samoubistvo“.
Pitanje balističkih projektila je najosetljivije zato što Iran na njega gleda kao na garanta svoje bezbednosti. Otvaranje toga dovelo je u pitanje sve što je postignuto u iransko-američkim pregovorima u Omanu, objašnjava Peović.
Na odricanju od regionalnih saveznika i ograničavanje balističkog programa insistira Izrael, koji je i jedina direktna vojna pretnja za Iran. Odnosi sa Izraelom bi, kako Peović kaže, ostali ključno pitanje, čak i ukoliko bi se postigao ograničen sporazum između SAD i Irana, jer bez ova dva uslova Izrael se oseća nezaštićeno, što dodatno komplikuje mogućnost stabilne američko-iranske saradnje u regionu, ističe Peović.
Sa druge strane, Iran ne može da se odrekne svojih saveznika bez ozbiljnog pada ugleda i uticaja. To bi značilo i gubitak odvraćanja, ali i gubitak tampon-zona, posebno imajući u vidu nestabilnost Iraka i šireg regiona Zaliva. Zato oružani sukob deluje sve realnije – ne zato što je neizbežan, već zato što izgleda kao da je planski guran.
Nemiri nisu postigli cilj
Prema rečima našeg sagovornika, nemiri koji su potresli Iran pre mesec dana nisu ostvarili svoj očigledni cilj – destabilizaciju države. Naprotiv, čini se da je iranski sistem reagovao brzo i efikasno, a protesti relativno brzo splasli.
U zapadnim medijima često se insistira na tezi da su demonstracije brutalno ugušene silom. Međutim, realnost je, ističe Peović, složenija. Podrška demonstrantima od strane Sjedinjenih Država i Izraela zapravo im je nanela ozbiljnu štetu.
„Ako podržite demonstrante u takvoj atmosferi vi ih zapravo stavljate u situaciju gde oni biraju između iranske vlade sa jedne i između lojalnosti SAD i Izraelu sa druge strane, bivaju optuženi da su kolaboratori i samim tim protesti gube svoj zamah“, objašnjava Peović.
Činjenica je da su protesti u Iranu započeli prvenstveno iz ekonomskih razloga. To priznaju i sami demonstranti, ali i iranske vlasti, koje otvoreno ističu da su razlozi za nezadovoljstvo u velikoj meri legitimni. Iako u Iranu postoje problemi poput percipirane korupcije i unutrašnjih političkih tenzija, nijedna država – bez obzira na politički sistem – neće tolerisati pokušaj nasilnog svrgavanja vlasti, dodaje Peović.
Naš sagovornik podseća da je tokom nemira uništen čitav niz objekata, uključujući i dve jermenske crkve, što pokazuje da mete nisu bile isključivo verski ili politički simboli već i širi društveni poredak. Ubijeni su i pripadnici državnih organa, ali i civili – uključujući vatrogasce koji su stradali tokom nasilja.
Sve to dodatno je učvrstilo stav vlasti da je reč o pokušaju destabilizacije koji prelazi granice legitimnog protesta.
U Zalivu vlada strah
Zalivske zemlje posebno su zabrinute zbog tenzija koje vladaju između Irana i SAD, jer neke od njih, kao na primer Kataru, koji preko Irana izvozi gas, životno zavise od toga da u regionu vlada mir.
Posebno složeno pitanje predstavlja Saudijska Arabija, kaže Peović. Rijad nastoji da izbegne obavezivanje na Avramske sporazume i normalizaciju odnosa sa Izraelom dok se na dnevni red ne stavi pitanje dve države i formiranje palestinske države.
Saudijska Arabija je jasno poručila da nema principijelan problem sa priznanjem Izraela i normalizacijom odnosa, ali isključivo pod uslovom da se palestinsko pitanje reši. Upravo zbog toga Rijad se nalazi pod sve snažnijim pritiskom Vašingtona, posebno nakon završetka rata u Gazi.
Američka politika prema Saudijskoj Arabiji postaje sve agresivnija kada je reč o priključenju Avramskim sporazumima. Zbog toga Rijad pokušava da balansira između Sjedinjenih Država i drugih regionalnih i globalnih aktera, a normalizacija odnosa sa Iranom posle 2023. godine bila je direktan rezultat te strategije.
U slučaju izbijanja sukoba, Saudijska Arabija bi se našla pred ozbiljnim pitanjem – da li se zaista može osloniti na Sjedinjene Države kao pouzdanog saveznika, zaključuje Peović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
