Posle konstituisanja novog saziva parlamenta Albanije Edi Rama će, kako je ranije najavljeno, 11. septembra predstaviti svoj četvrti kabinet u novom mandatu. Takođe, tog dana na sastanku stranačkog saveta Socijalističke partije biće objavljene i ključne pozicije poput zamenika premijera, predsednika parlamenta i lidera poslaničke grupe.
Pobedom na parlamentarnim izborima 11. maja ove godine Edi Rama je postigao ono što niko do sada nije uradio u albanskom pluralizmu. Rekorder sa tri uzastopna vladajuća mandata, obezbedio je četvrti uspeh i 16 godina na vlasti, nešto što su postigli samo Enver Hodža i njegov „gvozdeni“ premijer Mehmet Šehu.
Sa više od 52 odsto osvojenih glasova i 83 od 140 poslaničkih mesta, Rama je ostvario istorijski uspeh, proširujući svoju parlamentarnu većinu u odnosu na prethodne izbore.
Ramina vladavina, koja traje neprekidno od 2013. godine, obeležila je poslednjih dvanaest godina političkog, ekonomskog i društvenog života zemlje. Za to vreme, kao najdugovečniji premijer u postsocijalističkoj eri Albanije, uspeo je da konsoliduje vlast i učvrsti dominaciju svoje partije, ali je istovremeno bio i u centru brojnih kontroverzi i političkih sukoba.
Njegovi mandati obeleženi su ambicioznim projektima urbanog razvoja i infrastrukturnim ulaganjima, procesom evropskih integracija i naporima za reformu pravosuđa, ali i optužbama za autoritarni stil vladanja, korupciju i urušavanje institucija.
Iako kroz vreme dosta oslabljena, opozicija je u više navrata pribegavala radikalnim oblicima protesta na ulicama, bojkotvala rad parlamenta raznim incidentima, poput paljenja skupštinskog inventara i bacanja dimnih bombi, što je odavalo sliku duboke polarizacije albanskog društva.
Međutim, sa takvom većinom u albanskom Parlamentu, deluje da će novom-starom premijeru biti lako da potvrdi sastav svog novog kabineta, ali kako će on izgledati – još se samo nagađa.
Glavna i odgovorna urednica onlajn platforme albanske televizije Kljan, istraživačica Centra za strateška međunarodna istraživanja, Gerta Zaimi za Kosovo onlajn kaže da trenutno niko ne zna tačno ko će biti novi ministri u Raminom kabinetu, i da se to samo može pretpostaviti.
Smatra da će premijeru Rami ovog puta biti potreban mladi kadar koji će mu pomoći na putu ka EU. Kako navodi, očekuje da će kabinet imati više tehničkih figura koje su sposobne za dijalog i pregovore sa partnerima u Evropskoj uniji, a manje onih čije apetite treba zadovoljiti.
– Kada me pitate ovo pitanje, pošto sam delimično „Italijanka“, jer sam mnogo godina živela u Italiji, mogu reći koje su dobre i loše strane vlade koja se bira voljom jedne osobe. Pozitivna strana je to što se stvara veća stabilnost, jer premijer ima ujedinjenu stranku i što nema mnogo „želja koje treba zadovoljiti” unutar te stranke. Jedan od problema stranaka u Evropi, posebno levičarskih stranaka, bio je postojanje mnogih frakcija unutar njih. Istina je da su frakcije pluralizam unutar stranaka, ali istovremeno mogu stvoriti i nedostatak stabilnosti. U ovom slučaju, nedostaje nam pluralizam unutar vladajuće stranke, ali imamo stabilnost, što je nešto pozitivno za vladu, posebno za vladu za koju se smatra da je na ivici postizanja evropskih integracija. Ovo više vidim kao nešto što pomaže – kaže Zaimi.
Kao negativan aspekt u nedostatku pluralizma unutar stranke, gde nema frakcija, vidi to što nema mnogo mogućnosti za iznošenje novih ideja ili za debatu unutar stranke.
– Ovo je nesumnjivo minus. Štaviše, u našoj zemlji vladu stvara jedna stranka, to nije koalicija, i čini mi se normalnim da premijer odlučuje o ministrima. Kada bi postojala koalicija pobedničkih stranaka na izborima, kao što je trenutno slučaj u Italiji, ministar bi nesumnjivo bio podeljen prema željama i „apetitima” koalicionih stranaka. Mi nemamo ovu panoramu. Čak se nalazimo i u trenutku kada je opozicija veoma slaba. Dakle, sviđalo nam se to ili ne, ovo je centralna figura koja će imenovati vladu – zaključuje Zaimi.
Proces pridruživanja Albanije EU imao je najintenzivniji zamah upravo u vreme vladavine Edija Rame koji je parlametarene izbore u maju ove godine dobio pod sloganom „Albanija 2030 u EU samo sa Edijem“.
Od sticanja statusa kandidata 2014. godine do otvaranja pregovaračkih poglavlja nakon 2022, Albanija je napravila vidljiv pomak ka usklađivanju svojih institucija i zakonodavstva sa evropskim standardima. Ovaj period obeležile su reforme u pravosuđu, ulaganja u infrastrukturu i snažna diplomatska nastojanja da zemlja postane deo evropske zajednice.
Ipak, i pored optimističnih rokova koje postavlja vlada, izazovi poput korupcije, političke polarizacije i slabih institucija i dalje predstavljaju ozbiljnu prepreku punopravnom članstvu, smatraju pojedini analitičari.
Albanski novinar, politički analitičar, doktor komunikacionih nauka, voditelj emisije „Hard tok” u medijskoj grupi „Fjala” i predavač na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Tirani Roland Ćafoku za Kosovo onlajn kaže da je gotovo sigurno da će se Albanija pridružiti EU do 2029. godine, ili najkasnije 2030. godine, kao i da nikada ranije nije bila tako blizu, ali da o svemu ima drugačije mišljenje od mnogih analitičara ili političara.
– Albanija je bila spremna da se pridruži EU pre mnogo godina, i čak mogu reći da smo 1995. i 1996. godine bili prva zemlja ne na Zapadnom Balkanu, već na celom Istoku, koja je bila najbliža članstvu. Međutim, i naša je krivica, ali posebno krivica Evropske unije, što se nismo pridružili. Kada govorim o našim greškama, moramo priznati da imamo mnogo grehova, jer su nam se dešavali događaji iz 1997. godine, ili čak i drugi periodi, neki predviđeni, neki nepredviđeni. Dakle, krivi smo u ovom pravcu, ali s druge strane, to nas ne čini jedinim krivcima u ovoj istoriji. Imamo mnogo slučajeva kada smo ispunili uslove i Evropska unija je rekla da nije bila spremna. Rekli su da nisu bili u stanju da upravljaju zemljama koje su se pridružile pre nas, a kamoli da se bave Albanijom. U tom smislu, više krivim EU nego Albaniju koja ima najviše prozapadnih ljudi u celoj Istočnoj Evropi i šire – kaže on.
Za skoro 113 godina svoje državnosti Albanija je promenila 33 premijera, a jedino je Edi Rami pošlo za rukom da osvoji četiri uzastopna mandata (2013, 2017, 2021 i 2025.), što ga čini najdugovečnijim premijerom u postsocijalističkoj istoriji zemlje. Dva puta je pravio velike rekonstukcije svog kabineta i smenjivao ministre.
Tokom njegovih mandata, više ministara i gradonačelnika, pa čak i njegov zamenik, bilo je pod istragom, u pritvoru ili osuđeno zbog zloupotrebe položaja, korupcije i finansijskih malverzacija. Ovaj četvrti mandat prilika je za premijera Ramu da ostavi trajni trag u političkom pejzažu Albanije.
Njegova sposobnost da sprovede potrebne reforme i postigne ciljeve u vezi sa pristupanjem EU biće ključna za njegovu političku ostavštinu i budućnost zemlje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
