Prognani Krajišnici iz Hrvatske ogorčeni su odlukom gradskih vlasti Karlovca da most u ovom gradu nazovu po jedinici hrvatske specijalne policije „Gromovi“, a istovremeno pored mosta dozvole mural sa likom jednog od pripadnika te jedinice Mihajla Hrastova – koji je pravosnažno osuđen za ubistvo 13 zarobljenika.
Gradsko veće Karlovca je pre nekoliko dana većinom glasova usvojilo predlog da Koranski most ponese ime jedinice koja je pre tri decenije, 21. septembra 1991. učestvovala u svirepoj likvidaciji rezervista JNA.
– Krajišnici su ogorčeni da je Hrvatska nastavila da se ruga našim žrtvama. U zločinu na Koranskom mostu zarobljeni rezervisti su masakrirani i umesto da su svi koji su u tome učestvovali i dalje na robiji, osuđen je samo jedan od njih i to na gotovo simboličnu kaznu od četiri godine. Ni to im nije bilo dovoljno pa su mu sada napravili i mural nacrtavši i pušku s kojoj je ubio zarobljenike. Ovo zaista ukazuje na pogubnu činjenicu da se Hrvati ničega ne srame – ističe generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, Milojko Budimir.
Prema njegovim rečima odluka karlovačkih vlasti pokazuje i da je Hrvatska još daleko od suočavanja sa prošlošću.
– Ovo je izrugivanje i hrvatskom pravosuđu koje je dokazalo da je zločin bio etnički motivisan. To je dokaz da u Hrvatskoj i dalje ne funkcioniše ni pravna država jer svaka normalna vlast ne bi dozvolila da se promoviše ovakvo ponašanje. Zašto nas onda čudi sve glasnija revizija istorije i događaja iz Drugog svetskog rata i posebno Jasenovca kada oni negiraju i ono čega smo svi bili svedoci – ističe Budimir.
Direktor DIC Veritas Savo Štrbac podseća da su pripadnici MUP i Zbora narodne garde 21. septembra 1991. ispred mosta na reci Korani u Karlovcu, zaustavili dva vojna kamiona u kojima su se, iz kasarne „Mekušje“ u kasarnu „Logorište“, prevozili pripadnici aktivnog i rezervnog sastava JNA.
– Nakon pregovora i obećanja hrvatske strane da će biti pušteni, oni su odložili oružje. Odmah po predaji, jedna grupa zarobljenika, uglavnom aktivnih pripadnika JNA, odvezena je u prostorije policije, a druga grupa od 17 vojnika srpske nacionalnosti, uglavnom rezervista iz kordunaškog sela Krnjak, sprovođena je pešice preko Koranskog mosta. Čim su stupili na most, pojavila su se uniformisana lica sa fantomkama na glavama i nad njima počeli „krvavi pir“. Trinaestorica su likvidirana, nekoliko zaklano u ležećem položaju, a većina ubijena hicima iz automatskog oružja u stojećem položaju. Trojica su se, među njima i jedan sa teškim povredama, spasli skokom sa mosta. Četvrti se u toku noći, takođe sa teškim povredama, iskobeljao ispod mrtvih saboraca – ističe Štrbac.
Suđenje Hrastovu trajalo 23 godine
Savo Štrbac kaže da je jedini optuženi za zločin na Koranskom mostu Mihajlo Hrastov pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog ubistva 13 zarobljenika.
– Za ovaj zločin u maju 1992. započeo je postupak protiv njega koji je završen maja 2015. presudom Vrhovnog suda. Hrvatsko pravosuđe se u te 23 godine „proslavilo“ s ukupno sedam presuda istom čoveku za isto krivično delo, da bi ga na kraju ipak proglasilo zločincem, paralelno od njega praveći i žrtvu i heroja. Kada je napokon otišao na izdržavanje kazne, 2016. godine, u zatvoru je bio ukupno dve godine i deset meseci, a onda pušten na uslovnu slobodu – kaže Štrbac.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
