Apelaciono veće Rezidencijalnog mehanizma za krivične sudove potvrdilo je juče doživotnu zatvorsku kaznu ratnom komandantu Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću.
Podsetimo, general Mladić je 22. novembra 2017. osuđen na doživotnu robiju „za genocid u Srebrenici, terorisanje i granatiranje Sarajeva, progone i ubistva muslimana i Hrvata u BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce“. Jedina tačka po kojoj je oslobođen jeste genocid u pet opština: Prijedoru, Sanskom Mostu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici.
General Mladić se u sudnici pojavio sam, a pored njega je sedela pravna savetnica tima odbrane, Peta-Luiz Bagot zato što je sudsko veće ekspresno odbilo zahtev njegove odbrane da se izricanje presude odloži zbog bolesti jednog od branilaca Dejana Dena Ivetića, koji je hospitalizovan. Uz Mladića je bio i njegov sin Darko, ali je zbog epidemioloških mera, izricanje presude, umesto sa galerije, pratio iz posebne sobe.
U žalbi na prvostepenu presudu, odbrana generala Ratka Mladića je tražila da on bude oslobođen ili da se postupak ponovi. Osporavajući tu presudu, njegovi advokati su u žalbi tvrdili da je u prvostepenoj presudi izvučen pogrešan zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, a da je prvostepeno sudsko veće napravilo više pogreški u ocenjivanju i vrednovanju dokaza odbrane i tužilaštva.
Kao apsurd svoje vrste, oni su predočili podatak da neki od dokaza, koji su deo presude, faktički nikada nisu izvedeni tokom 530 dana procesa ili da je general Mladić boravio u BiH 1991. godine kada „ni geografski ni vremenski“ tada tamo nije bio. Takođe, osporeno je prihvatanje „činjenica koje su utvrđene u drugim postupcima u Hagu“.
U argumentaciji kojom su pokušali da ospore najozbiljniju tačku presude – genocid u Srebrenici, odbrana je navela da ubistva zarobljenika nisu bila deo ranije smišljenog plana vojnog ili državnog vrha, već čin „osvetnika“ iz redova lokalnog srpskog stanovništva, kao i odmetnutih delova policije RS i oficira bezbednosti VRS. Takođe, odbrana je iznela tvrdnju da su mnogi muslimani koji su kasnije ekshumirani iz masovnih grobnica prethodno ubijeni u borbama, kao i da je određeni broj muslimanskih vojnika stradao u okršajima sa pripadnicima VRS tokom pokušaja proboja ka Tuzli.
Nakon ove, pravosnažne presude, odbrana generala Mladića ima još samo jednu pravnu mogućnost, a to je da u narednom periodu uloži molbu za reviziju celog postupka. Taj podnesak bi podrazumevao i „nove dokaze“ koji bi sudije uverili da je presuda zasnovana na pogrešnim činjenicama.
U praksi Haškog tribunala ova revizija je do sada uspela jedino pukovniku Veselinu Šljivančaninu koji je prethodno bio pravosnažno osuđen zbog zločina na Ovčari kod Vukovara.
Presudom generalu Ratku Mladiću, u Haškom tribunalu su završeni svi procesi u kojima su optuženi politički, vojni i policijski zvaničnici Srpske. Ti procesi za rezultat do sada imaju sedam doživotnih kazni zatvora i više stotina godina zatvorskih kazni.
Dvostruki aršini pravde
Pre generala Mladića, Apelaciono veće je 2019. preinačilo prvostepenu predsedniku RS Radovanu Karadžiću sa 40 godina, na doživotni zatvor. Prethodno, na doživotnu kaznu zatvora osuđeni su načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS, Ljubiša Beara, pripadnik paravojne formacije Beli orlovi, Milan Lukić, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić, načelnik Generalštaba Zdravko Tolimir i načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Vujadin Popović. Istovremeno, za zločine koji su tokom rata u Bosni nad Srbima, u ovom Tribunalu nisu odgovarali ni muslimanski, ali ni hrvatski zvaničnici.
Proces dug 530 dana
Proces protiv komandanta VRS počeo je 16. maja 2012. Tokom dokaznog postupka koji je trajao 530 dana, predočeno je oko 10.000 dokumenata uključujući i oko 2.000 „presuđenih činjenica“. Tokom ovog postupka saslušano je i 592 svedoka. Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. On je u bekstvu proveo punih 16 godina, a uhapšen je 26. maja 2011. kod rođaka u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Prvostepena presuda generalu Mladiću je izrečena 22. novembra 2017. On je tada osuđen za genocid u Srebrenici, zločin protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Sud je u tom postupku prihvatio 10 od ukupno 11 tačaka optužnice. Mladić je jedino oslobođen optužbi za genocid počinjen u šest opština BiH: Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici.
Sednica Saveta bezbednosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić trebalo je u utorak da, preko video-linka, učestvuju na sednici Saveta bezbednosti na kojoj je bilo planirano predstavljanje izveštaja Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu.
– Savet bezbednosti UN je pokazao ogromno poštovanje prema predsedniku Vučiću, jer su omogućili da se mimo svih protokola priključi onlajn – izjavila je Brnabićeva.
Tribunal slep za istinu
– Ukoliko je prava i pravde, moj otac će posle čitanja drugostepene presude biti slobodan čovek. U suprotnom, svima će biti jasno da je reč o političkoj presudi koja nema veze sa pravom ni sa izvedenim činjenicama u sudu – rekao je pred izricanje presude sin Ratka Mladića, Darko.
Jedan od najiskusnijih poznavalaca rada Haškog tribunala Toma Fila ocenio je da je van pameti da se presuda donosi u situaciji kada je jedan sudija preminuo, a drugi „uspeva“ da za samo tri meseca pregleda i izanalizira više od 10.000 dokumenata ili presluša svedočenje više od 500 ljudi.
– To je nemoguće. Plašim se da od početka u slučaju generala Mladića Tribunal čini sve da se taj postupak što pre okonča, jer ne žele još jedan nezavršen postupak poput onog Slobodanu Miloševiću – istakao je Fila.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
