Kada bi se veći asteroid sudario sa Zemljom, to bi označilo kraj ljudske civilizacije. Čak i udar manjeg asteroida uništio bi čitave oblasti. Godine 1908. u Tanguski, u Sibiru, asteroid je uništio područje od više od 2.000 kvadratnih kilometara.
Ukoliko bi asteroid pao u okean, posledice bi bile još dramatičnije: pokrenuo bi ekstremne cunamije, koji bi pogodili obale država i njihove metropole.
Nasa i Esa već godinama tragaju za nebeskim telima čije bi putanje mogle da se ukrste sa Zemljinom.
Nasa, Esa i Nemački centar za vazduhoplovstvo i astronautiku zajedno planiraju eksperimentalnu svemirsku misiju “Asteroid Impact & Deflection Assessment” (AIDA), u okviru koje če manji asteroid prvi put biti izabačen sa svoje putanje. Samo tako će naučnici moći da istraže mehaničke parametre koji moraju biti poznati za izvođenje takvog manevra u realnoj situaciji.
Misija “Aida” predviđa lansiranje dve svemirske sonde prema binarnom asteroidu Didimosu, koji se sastoji od glavne komponenete od 780 metara i trabanta Didimun od 160 metara.
U oktobru 2022. Nasina sonda “Dart” treba da udari u Didimun, pri brzini od oko šest kilometara u sekundi, kako bi ga malo skrenula sa prvobitne putanje.
Tri godine kasnije, biće lansirana evropska svemirska sonda “Hera” kako bi precizno izmerila Didimun. Najvažnija informacija koju treba da donese jeste koliko su se parametri asteroida promenili nakon udara “Darta”.
Takođe teba da se analizira sastav Didimuna, kao i krater nastao udarom.
Zbog čega treba da prođu čak tri godine pre nego što “Hera” stupi u akciju? Usled “Dartovog” udara postoji mogućnost podizanja velike količine prašine i leda, koji bi mogli da ometaju pogled na krater. Zbog slabe sile privlačnosti relativno malog nebeskog tela, proći će godine pre nego što se prašina na njemu ponovo slegne.
Pre nego što odluka o misiji definitivno bude doneta, o njemu će se glasati na ministarskoj konferenciji, koja če biti održana u novembru 2019. u Sevilji.
