Milorad Dodik za “Vesti”: Jedinstvo čuva srpstvo

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik u ekskluzivnom intervjuu za „Vesti“ povodom Dana Republike Srpske, 9. januara, poručuje da je Srpska od životne važnosti i da se zato ovaj praznik obeležava kao jedan od najvažnijih datuma naše narodne istorije.

– Odluka o formiranju RS doneta je na ovaj dan pre 28 godina u mirnom vremenu kao rezultat težnje za slobodu srpskog naroda u BiH – ističe Dodik.

Zbog čega je baš tada doneta ovakva odluka?
– Tog, 9. januara 1992, vladao je mir na našim prostorima, nije bilo sukoba. Odluka nije izazvala nasilje koje je kasnije u BiH otpočelo jer je Alija Izetbegović, secesionističkom politikom, hteo da BiH, a time i srpske nacionalne prostore, odvoji i napravi unitarnu državu. Činjenica da smo već u oktobru 1991. doneli odluku o osnivanju Skupštine srpskog naroda BiH govori da je tadašnje rukovodstvo Republike Srpske, opredeljeno Radovanom Karadžićem, imalo isključivi cilj da se političkim sredstvima reši pitanje statusa. Srpski narod je imao teška sećanja na Drugi svetski rat i stradanja, pogotovo u kraju gde ja živim.
Kozara i Jasenovac, obeležili su moje odrastenje i sećanje na ta stradanja, kao i ona dalje, sve do Hercegovine i Prebilovaca. Srpski etnički prostor pun je mesta stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. To je ostalo kao trajno sećanje i nismo mogli da dozvolimo da nam ponovo Franjo Tuđman s jedne strane, a Izetbegović s druge, naprave države koje će biti usmerene isključivo na uništenje srpskog nacionalnog bića na ovim prostorima. Srbi su tada naučili i realizovali da bez srpske nacionalne države na ovim prostorima nema ni slobode.

Zašto smatrate da bez nacionalne države nema slobode?
– To se najbolje vidi na prostorima izvan Srbije i RS, gde za Srbe gotovo da nema nikakvih sloboda, bilo u Federaciji BiH, Crnoj Gori ili Hrvatskoj. U Sloveniji nam čak ne dozvoljavaju status nacionalne manjine, dok nam u Makedoniji otimaju crkvu i progone ono malo Srba. I, naravno, u okviru ukupnog problema oko Kosova, srpsko nacionalno pitanje je i državno pitanje. Sve su to problemi koji govore da je odluka 9. januara 1992. bila potpuno opravdana, da je bila mirotvorna i da smo hteli da politički rešimo status našeg naroda. Nismo hteli sukobe tada i nije ih bilo u BiH. Sve to, od teške faze rata koja je usledila nekoliko meseci nakon formiranja Srpske i sankcija, pa do progona našeg naroda, uskraćivanja ekonomskih, političkih socijalnih i drugih prava kojima smo masovno bili izloženi, nije umanjilo značaj i mit o stvaranju Srpske.

Rekli ste nedavno da želite povežete Srbiju i RS.
– Tu treba biti realan. Kad bi moja emocija bila u pitanju ja bih odmah rekao da to treba da bude jedan državni prostor i tu nema dileme ni potrebe da krijem što mislim. Ali ima ih mnogo koji su u sve ovo upleteni. Pre svega sa Zapada i BiH nikada ne bi opstala kao država da nije takvih intervencija. Ali, vidimo da se stvari menjaju i zato mi Srbi zbog događanja poput ovog u Crnoj Gori sa usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, moramo da se okupimo oko naših prava i da budemo jedinstveni u osećaju te istorijske odgovornosti.

Kako vidite to jedinstvo?
– Danas to možemo da činimo tako što ćemo objediniti školske programe, standarde, čak i neke javne službe i sisteme kao što je zdravstvo, možda čak i nešto što je u okviru elektroprivreda ili posebnih privrednih grana, a što bi bilo interesantno Srbiji i Srpskoj da se
objedini. Ako mi to ne uspemo, generacijama koje dolaze će ostati amanet da Republiku Srpsku stvore kao posebnu i nezavisnu državu i to ne mora nikoga da čudi. Sav narod ovde misli na taj način. Mi smo zgurani u BiH ne voljom već silom međunarodne zajednice, a ta sila, naravno, ima svoju snagu u određenom vremenu, ali ne mora uvek da to bude ta vrsta priče. Sve što budemo radili, radićemo na miran način, nikada nećemo izazvati destabilizaciju i neku vrstu rata. Međutim, Srpska i srpski narod imaju pravo kao i sve druge nacije kroz istoriju na svoj državni odraz i to bi značilo veoma tesne veze sa Srbijom.

Da li se zbog takvih stavova sve glasnije komentarišu Vaši bliski odnosi sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem?
– Prirodno je da naši odnosi sa Srbijom budi veoma dobri. Želimo dobre odnose i sa drugim zemljama, sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, pa i Britanijom, ali oni moraju da se zasnivaju i na našim interesima, a ne na njihovim stereotipima o nama i lošim posledicama po nas. Zahvalan sam Srbiji za veliku pomoć i podršku i uveren da i mi pružamo podršku
Srbiji. Republika Srpska i njeno postojanje danas su veoma važni za ukupno srpsko nacionalno pitanje. To mnogima smeta ovde, ne samo Muslimanima i Hrvatima, već i nekim Crnogorcima, Makedoncima, a naročito Albancima. Ali isto tako ne znači da ne možemo da gradimo naše odnose na najbolji način.

A, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom?
– I to je prirodno. Vidimo da je London imao podatke o Srebrenici, ali su ipak predložili da SB UN izglasa rezoluciju o osudi srpskog naroda kao genocidnog u 20. veku. To bi značilo da nisu ni Nemci, ni oni koji su pobili pola sveta genocidni, već bi, da je prošao takav zahtev, jedino Srbi bili genocidni. Tako nešto bi se desilo da nije bilo Rusije i njenog veta i mi bi se nosili sa užasnim lažnim etiketiranjem zasnovanim na ideologiji satanizacije Srba, a ne na istini. Zato smo zahvalni Rusiji i nikad nećemo zaboraviti tu podršku i sprečavanje da se genocidnim proglasi naš narod koji je izgubio 28 odsto stanovništva u Prvom svetskom ratu i još mnogo ljudi u Drugom svetskom ratu, za nas takođe stradalničkom. To što su hteli je neverovatno, ali volja našeg naroda za slobodom, jedinstvom i zajedničkim delovanjem jača je od neistina koje bi da nam podmetnu.

Opozicija bez moći

U poslednje vreme vas žestoko napada i opozicija u RS.
– Opozicija je kod nas marginalna. Vlast u RS je okupila dvotrećinsku većinu u parlamentu, što je pošlo za rukom samo još jednom, tada monolitnoj SDS i nikada više vlast nije imala toliku podršku političkog spektra, kao mi sada. Postoje neki koji na različite načine pokušavaju da skrenu pažnju na sebe, a podržani su sa strane, što se više ne krije. Oni izazivaju neku vrstu medijske pažnje, ali su to ljudi bez političke moći. Republika Srpska danas nije podeljeno, već stabilno društvo.

Bez RS nema odlučivanja

Kakav je danas položaj Republike Srpske u BiH?
– Insitucionalno, pre svega, Republika Srpska je vratila svoju neprikosnovenu poziciju broj jedan u BiH. Bez nas se više ništa ne može odlučiti, niti će se odlučivati. RS i naši interesi su nam najvažniji, ali se tu nađu neki koji se bave politikom na način na koji oni to misle da treba, pa dođemo u poziciju da opozicioni političar pređe pola parlamentarne sale, dođe do mesta gde je ministar i prekida mu govor, iako je to prema poslovniku zabranjeno. Onda neki sa Zapada tumače da je taj ko je napao, napadnut, a ja ih pitam ko je napao i ko je kome
prišao. To su stvari koje se pokušavaju nametnuti prema starom klišeu – što manja i slabija RS, kao interes onih koji bi da upravljaju BiH. Mogu da upravljaju BiH, ali sigurno ne i Srpskom.

Britanija stari neprijatelj

– Britanci su još u momentu raspada otomanske imperije kao jedini cilj na Balkanu definisali sprečavanje homogenizacije Srba i mogućnosti da postanu snažna nacionalna i državna zajedinica. To traje sve vreme i nije ništa novo. Mi uvažavamo druge zemlje onoliko koliko one uvažavaju nas. Mnogi su nas satanizovali, a evo sada vidimo objavljene podatke britanskog Ministarstva odbrane koji govore da je laž sve što se pričalo o Srebrenici i da ništa od optužbi nije zasnovano na činjenicama. To govori i da je Zapad manipulisao istinom i stvarao lažni stereotip koji je trebalo da satanizuje Srbe i da vodi ka nestanku Republike Srpske. Podržavali su ih Amerikanci i ne možemo da zaboravimo, jer činjena nam je nepravda. To što su nam radili je produženi poduhvat loših namera prema Srbima.

Dijaspori svako dobro od srca

Za Srbiju i RS naročito je važna dijaspora, koja je vaša poruka njima?
– Jedna je srpska dijaspora i moja poruka njima je: budite deo jedinstvenog naroda i nas ovde, i vas tamo. Mi smo srpski narod sa jasnom tradicijom i identitetom kao odbranom naših sloboda koje imamo bilo gde da smo. Naša istorija i tradicija su časne i one su za svakog Srbina razlog i povod da se okupi oko tih vrednosti, pre svega oko velikih srpskih praznika i krsnih slava koje svaka srpska porodica slavi ma gde živela. Bio sam u mnogim mestima u dijaspori, znam da naši ljudi proslavljaju slave i to posvećenije nego ovde. Našem
rasejanju želim svako dobro, da budu zajedno, jer ne postoji dijaspora RS i Srbije, već Srbi okupljeni u svoje klubove širom sveta i to svim srcem podržavam.

Crnogorci braća i isti narod

Šta mislite o odluci crnogorske vlasti da uprkos protivljenju SPC i vernika usvoji Zakon o veroispovesti?
– To što je crnogorska vlast uradila je nastavak njihove arogancije i lošeg odnosa prema Srbima kroz duži vremenski period stvaranja te neke njihove nezavisnosti. Zabluda koju vlast plasira je da su Crnogorci poseban narod, jer mi smo bratski, jedan narod. Tu zabludu, Podgorica pokušava da nametne stvaranjem nekog dodatnog identiteta, jer resurs i povećanje svog kapaciteta ne može da traži kod Albanaca koji nikada neće biti Crnogorci, ili Muslimana, a da ne govorim kod Hrvata. Zato pokušavaju pritiskom, satanizacijom, asimilacijom i na razne načine da srpski narod koga tamo ima više od 28 odsto pretvore naprasno u Crnogorce, kao i da to podrazumeva neku novu veru koja treba da se ispoljava kroz neku njihovu priču. Podržavam srpski narod u Crnoj Gori, podržavam SPC i ono što je rekao predsednik Vučić tim povodom u svom obraćanju o potrebi da se okupimo, podržimo i pomognemo Srbima daleko više nego što je to do sada bilo.

Kosovo nije izgubljeno

Kako vidite rešenje za Kosovo, posle tamošnjih izbora?
– Očito da je Srbija pokazala svoj odnos prema tom pitanju, bez obzira koliko bio bolan a jeste, da to treba da bude političko i demografsko pitanje. Albanci odbijaju bilo kakve razgovore i sa pokroviteljima sa Zapada i smatraju da dogovori koji se potpišu, poput Briselskog sporazuma, treba da se realizuju onako kako njima odgovara, dok ostalo kao što je formiranje Zajednice srpskih opština ignorišu. Ne može tako. Kosovo je kao pitanje od prvorazrednog državnog interesa Srbije i srpskog naroda bilo izgubljeno pre sedam, osam godina, a sada je vraćeno. Beograd je na snažnoj pregovaračkoj poziciji i ništa se tamo ne može rešiti bez saglasnosti Srbije, pa Kosovo ne može u međunarodne organizacije, niti može postati član UN.

Srbija sve moćnija

– Dijalog o Kosovu je neophodnost, ali me raduje što je Srbija u daleko moćnijem položaju nego ranije kada je bila samo faktor kojem su ispostavljani računi. Danas ima konzistentnu politiku u pogledu rešavanja tog pitanja i svakako dajem potpunu podršku naporima Beograda i predsednika Vučića u tom pogledu.