Orila se pesma nedavno u prostorijama Umetničkog centra SOKO u Bazelu. Najmlađi članovi, svečano obučeni hteli su da obraduju svoje mame.
Iako proslavljanje Dana majki nije u našoj srpskoj tradiciji, deca koja su rođena i odrastaju u Švajcarskoj s velikim uzbuđenjem očekuju taj dan. U švajcarskoj školi ih uče da mamama prirede nešto posebno, naprave najkreativnije poklone i kod kuće organizuju mini koncerte samo za mame.
Umetnički centar Soko na sve načine pokušava da oplemeni ne tako zanimljivu svakodnevicu. Dan majki bio je idealan povod da se raduju i deca i mame. Mališani su prikazali šta su sve naučili, pevali su i recitovali, predstavili svoje crteže, a mame su uživale u njihovoj kreativnosti. Sala u kojoj deca inače vežbaju bila je dekorisana njihovim radovima, a na video-bimu se se smenjivali svi skenirani radovi. Program je bio osmišljen da deca otpevaju pesme koje su i crtala, ali kako je sve upriličeno povodom Dana majki, moralo je da bude nečega i na tu temu, pa je pesma „Najlepša mama na svetu“ bila najprikladnija. Recitovali su još dve pesme o mamama i onda je usledio muzički deo.
Andrijana Adamović, predsednica UC Soko, koja i radi s decom kaže da se ideja rađala postepeno.
– U periodu kada nam nije bilo dozvoljeno da pevamo, što nam je primarna aktivnost, mnogo smo učili o srpskoj tradiciji i kulturi. Upoznavali smo decu s raznim tradicionalnim instrumentima, čitali epske narodne pesme, pretežno o junaštvu Marka Kraljevića i rešavali zagonetke. Onda su deca počela spontano da crtaju Marka s buzdovanom kako sa Šarcem pije vino. Pomislila sam da bismo možda mogli da organizujemo neku izložbu njihovih radova. U švajcarskim školama crtanje je vrlo zastupljeno pa su deca navikla da se tako izražavaju. Zadala sam im da kad god imaju vremena, crtaju motive iz pesama koje pevamo ili nešto o čemu smo puno pričali.
Ispostavilo se da su još dve teme najmlađima bile vrlo zanimljive za crtanje: soko i gusle.
– Upoznala sam ih s ovim tradicionalnim instrumentom jer mi je bio neophodan kao uvertira za priču o epskim pesmama. U UC Soko negujemo stare srpske pesme koje se uglavnom izvode bez muzičke pratnje ili uz neke duvačke instrumente, a gusle su po svemu drugačije. Trebalo je svim roditeljima i prijateljima prikazati divne radove koje imamo, ali u čekanju dozvole da se okupimo u većem broju, iskoristili smo ovaj povod da makar mame uživaju u svemu što smo u ovoj školskoj godini do sad uradili – rekla je Andrijana.
Muzički deo počeo je nastupom petogodišnjeg Nikole Todorovića. On je prvi put javno, pred publikom, svirao klarinet.
– Malo sam se stideo kad sam dobio aplauz ali mi je drago, lep je to osećaj – kaže Nikola i dodaje da najviše voli da peva i svira „Tamo daleko“.
Posle Nikole, pesmu „Soko bira gde će naći mira“ povela je njegova vršnjakinja Petra Milutinović. Oni su svojim šarmom i muzikalnošću oduševili sve.
Na proslavi su se čule i starogradske pesme („Pred Senkinom kućom“, „Divan je kićeni Srem“), od narodnih još „Duni mi, duni, lađane“, a malo se i zaigralo uz „U Milice duge trepavice“. Na kraju programa je neizbežna, svima omiljena pesma „Tamo daleko“.
Na kraju je svaka mama od svog deteta dobila ružu.
Violina i gusle
Marta Adamović je svirala violinu, a imala je nastup i na bis.
– Već dve godine sviram violinu. Ovo mi je tek drugi nastup u životu jer zbog korone ne možemo da imamo koncerte. Želela sam da napravim gusle jer su slične violini: imaju gudalo, žicu, kobilicu, oduške (rupice za propuštanje zvuka). Od papira sam napravila telo, a tata mi je pomogao da stavim kanap da bude kao žica. Ali moram svima da kažem da ne smeju mnogo da sviraju moje gusle jer će se raspasti – saopštila nam je Marta.
Na probu putuje sat vremena
Nikola Todorović živi u jednom selu pored Porentrija, u kantonu Jura, francuskom delu Švajcarske i na svaku probu putuje sat vremena u jednom pravcu.
– Volim da dolazim u Soko jer tu imam drugove i drugarice iz Srbije i učim lepe stvari o Srbiji.
Video je jednom prilikom svog rođaka Luku kako svira klarinet, pa je poželeo da i sam svira baš taj instrument. Pored klarineta, voli ponekad da sedne za klavir i odsvira neku svoju melodiju.
Andrijana Adamović kaže da Nikola zaslužuje da se o njemu posebno priča.
– Kad je u avgustu došao na prvu probu, skoro da nije znao srpski. Bio je danas mnogo simpatičan jer uprkos probi koju smo imali i gde smo se dogovorili kako da stoji dok svira, on je ceo svoj nastup bio okrenut ka meni. Iako nisam njegova profesorka klarineta, bila sam najbliža učiteljica kojoj je mogao da se okrene da bi umanjio tremu.
