Makron pozvao na primenu „trgovinske bazuke“ zbog američkih pretnji novim carinama

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da Evropska unija ima veoma moćne trgovinske alatke koje može da upotrebi za suprotstavljanje novim američkim carinama, između ostalog, instrument za borbu protiv prinude, poznat i kao „trgovinska bazuka“.

„Konkurencija SAD se izražava u… (činjenici da oni) zahtevaju maksimalne ustupke… u kombinaciji sa beskrajnim akumuliranjem novih carina, koje su fundamentalno neprihvatljive… Evropa sada ima veoma moćne alatke i moramo da ih iskoristimo kada nas ne poštuju. Mehanizam EU protiv prinude je moćan instrument i ne bi trebalo da oklevamo da ga upotrebimo u današnjim okolnostima“, rekao je francuski lider, govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Makron je takođe napomenuo da EU treba da stvori mehanizam za davanje prioriteta evropskim kompanijama na evropskom tržištu koji trenutno nedostaje u Evropi.

„Danas ne postoji preferencija evropskih kompanija. Postepeno ćemo stvarati (takav mehanizam), a trenutno tesno sarađujemo sa Nemačkom kako bismo stvorili ambiciozan i jednostavan okvir za to. Ovaj projekat je ključan i očekujem da će Evropska komisija takođe predstaviti predlog… 2026. godine,kako bi se sproveo princip preferencije evropskih kompanija u svim sektorima ekonomije. To je neophodno“, istakao je Makron.

Pomak ka svetu bez pravila

Francuski predsednik takođe je primetio da se u svetu danas vidi povlačenje od međunarodnog prava i pomak ka stanju u kome je jedini zakon – zakon jačeg.
„Pogledajte situaciju u kojoj se nalazimo… To je… pomak ka svetu bez pravila, gde se međunarodno pravo krši i gde je jedini zakon koji je, izgleda, važan – zakon najjačeg“, rekao je francuski lider.

On je dodao da se u svetu vidi porast nasilja. Prema njegovim rečima, 2024. godine na planeti je zabeleženo više od 60 oružanih sukoba, što je, prema rečima francuskog lidera, „apsolutni rekord“.

„Verujemo da nam je potreban veći rast, potrebna nam je veća stabilnost u ovom svetu, ali više volimo poštovanje nego nasilnike“, istakao je Makron, dodajući da bi, u suprotnom, to vodilo „vazalicaziji“.

Makron je takođe napomenuo da su sukobi počeli da utiču na sve više različitih oblasti, uključujući svemir, digitalnu sferu i trgovinu.

Francuski lider istakao je da Evropljani treba da imaju „više suvereniteta i autonomije“.
Istovremeno je Evropi potreban „efikasan multilateralni pristup koji omogućava da se postignu rezultati kroz saradnju“.

Tokom svog govora, Makron je takođe istakao da Evropi treba „više kineskih investicija u određenim ključnim sektorima“.

Prema njegovim rečima, te investicije bi pomogle rastu EU za predaju nekih tehnologija, a ne samo kao izvoz u Evropu uređaja ili roba, koje „ponekad nisu u skladu sa standardima kao evropski proizvodi ili se više subvencionišu“.

Govoreći o situaciji na Grenlandu, Makron je rekao da je Pariz poslao svoje vojnike na Grenland kako bi podržao Kopenhagen.

„Francuska i Evropa posvećene su nacionalnom suverenitetu i nezavisnosti, Ujedinjenim nacijama i njihovoj Povelji… Upravo zbog tih principa smo odlučili da se pridružimo zajedničkim vojnim vežbama na Grenlandu, ne preteći nikome, već jednostavno kao podrška savezniku i drugoj evropskoj zemlji – Danskoj“, objasnio je Makron.

Američki lider u subotu je objavio da će u februaru biti uvedene carine od 10 odsto Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Finskoj, a koje će se povećati na 25 odsto u junu i ostati na snazi dok Sjedinjene Američke Države ne postignu dogovor o kupovini Grenlanda.

Tramp je u utorak takođe izjavio da će, ako se Francuska ne pridruži njegovom pozivu u Savet mira za Gazu, uvesti carine od 200 odsto na francusko vino i šampanjac, što će, prema njegovim rečima, primorati Makrona da promeni mišljenje i pridruži se Savetu.

Administracija francuskog lidera nazvala je ove pretnje neprihvatljivim i neefikasnim.
Instrument protiv prinude je mera Evropske unije koja, ako se aktivira, može dovesti do ograničenja trgovine i usluga, kao i određenih prava intelektualne svojine, stranih direktnih investicija i pristupa javnim nabavkama.