Lipa čuva od uroka

Lipa je sveto drvo svih Slovena, a pojedini primerci ovog drveta i lipovi gajevi bili su nekada centar kulta. Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama. U literaturi se spominje lipa kao sveto slovensko drvo pa se može zaključiti da su Sloveni pre prelaza na hrišćanstvo poštovali božanstvo šume, dakle i dušama bili povezani s lipom.

Prema predanju, vršili su obrede i podnosili žrtve lipi kao božanstvu. Običaj obožavanja lipe zadržao se i kod Slovena koji su napustili staru domovinu pa utiču na ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da je time očuvaju od gromova i požara. Uobičajeno je bilo i verovanje da lipa čuva čoveka od zla i uroka. Lipa je drvo lepote, zdravlja, dugovečnosti. Od davnina su biolozi ukazivali da je narod verovao da ćete biti nagrađeni, ukoliko imate lipu u svom dvorištu ili bašti. Svojim mirisom u junu svima ulepšava dan, dok će kasnije njen cvet, kad se osuši, cele zime da vas podseća na lepote leta.

Lipa (latinski Tilia, drugi nazivi: lipac, lipolist, lipa velelista, zimska) je veliko drvo čije stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost i do nekoliko stotina godina.

U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna lipa (Tilia grandifolia) i sitnolisna (Tilia parvifolia). Da je zahtevno drvo, potvrđuje i činjenica da zahteva zemljište zaštićeno od vetrova, ali sa dosta vlage i minimum kiše u vreme cvetanja. Njeni mirisni cvetovi šire se već početkom maja, a cvetaju sve do početka jula. Naučnici su ustanovili da najpre cvetaju, hibridi iz kompleksa Tilia intermedia, a početkom jula cveta japanska crna lipa (Tilia japonica). Ovako dug period cvetanja nema nijedan rod šumskog drveća, što je od velikog značaja, s obzirom na to da je cvet svih vrsta lipe medonosan i lekovit. Cvet lipe se skuplja u jutarnjim časovima između 10 i 12, pre jakog sunca, kako ne bi isparila esencijalna ulja. Čaj od lipe je efikasan lek, a lipov med je veoma cenjen.

Lipe su brzorastuća vrsta. Dosežu zavidne dimenzije i duboku starost. Inače je kult lipe odavno u opadanju. Činjenica da imena po ovom svetom drvetu ima mnogo više nego po ostalim stablima, dokazuje da je lipe pre bilo mnogo više. I poštovanje prema njoj svakako je bilo jače.

Za uspešan uzgoj lipe, toplo-hladna kombinacija je dobro rešenje. Dobri poznavaoci tvrde da je najbolje najpre dve – tri nedelje držati na vlažnom i toplom (oko 20C), a onda na hladnom i vlažnom dok se ne pojave znaci klijanja što je vreme od 5-6 meseci, uglavnom. Seme se može skupljati i u fazi kad plod tek počne da menja boju i odmah se poseje, u periodu avgust – septembar zavisno od vrste.

Mada se može naći u parkovima ispod lipa, klijavce koje se pojavljuju kod sadnje, imaju zanimljivo narezane linije koje nimalo ne liče na list lipe, ali već sledeći listići su prepoznatljivi.

Osim lekovitog medonosnog čaja, lipa čoveka daruje i s drvom koje se može koristiti za pravljenje igračaka. Zbog svoje lakoće lipa je idealna za pravljenje raznih maketa. Nije podesno za upotrebu u građevinarstvu i industriji nameštaja, jer mu je čvrstoća mala, tvrde građevinari.

Od bobice do sadnice

Mirisna i medonosna, ona je lek za mnoge bolesti. Aromatični napitak od cveta lipe nezaobilazno je prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje, jača odbrambene snage organizma, blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a koristi se i kod povišene temperature. Sadnica lipe se dobija iz bobica koje predstavljaju plod, nakon cvetanja lipe.

Starinski idoli

Kod starih crkava, a u mnogim mestima i džamija nalaze se i danas lipe, ili ih je, prema narodnoj tradiciji bilo ranije. Crkve su možda u pojedinim slučajevima zamenile svete lipe. Od lipovog drveta pravili su se starinski idoli. „Krst lipovi“ je, u poznatoj turskoj psovci upućivanoj Srbima, u stvari, aluzija na starinski idol od Lipovina. Venčanja su, zabeleženo je u starim knjigama bila posebna svečanost, kada su obavljana ispod i oko lipe.